foto: EPA-EFE/JAKUB GAVLAKSlovačka je, uz Poljsku, Češku i baltičke zemlje, među onima koji pružaju najveću podršku, najviše podržavaju Ukrajinu u borbi protiv ruske agresije. Petomilionska država Ukrajini je pružila gotovo sve što je Kijevu mogla da pruži mala i ne naročito dobro opremljena slovačka vojska. Takođe, na početku ruske agresije Slovačka je prihvatila stotine hiljada ukrajinskih izbeglica, iako su mnogi od njih kasnije otišli u Češku, Nemačku ili Austriju.
Ali, gotovo neograničena slovačka solidarnost s Ukrajinom uskoro bi mogla da se okonča. Prevremeni opšti izbori održaće se u toj zemlji u septembru ove godine. Favorit je stranka SMER-SD (Socijaldemokratska partija), koju vodi bivši premijer Robert Fico.
Na papiru socijaldemokrata, on je zapravo nacionalista. Često zastupa izrazito desno orijentisane, konzervativne stavove i po mnogo čemu je sličan mađarskom premijeru Viktoru Orbanu. Kao i Orban, i Fico je od početka ruskog rata protiv Ukrajine otvoreno antiukrajinski i proruski nastrojen. Ako SMER-SD pobedi na izborima, Viktor Orban bi po prvi put imao saveznika u krugu tzv. „Višegradskih država“.
Među favoritima je još jedna socijaldemokratska stranka, HLAS (glas), koju vodi bivši premijer Peter Pelegrini, a koji je i sam svojevremeno bio član Ficove stranke. Pelegrini je nekada bio smatran vernim Ficovim poslušnikom, iako se činilo da on sam nije bio upleten u korupcijske poslove visokih političara stranke SMER. Danas je u spoljnopolitičkom smislu sklon promenljivom kursu, a nije isključio ni saradnju s bivšim mentorom Ficom.
Vlada protiv javnosti
Do sada je Slovačka bila među zemljama koje su se zalagale za masovnu podršku Ukrajini unutar EU. Štaviše, Slovačka je bila jedna od prvih zemalja NATO koja je Ukrajini prošle godine isporučila sovjetski protivvazdušni sistem S-300. Slovačka je ovog proleća Ukrajini predala i svoju kompletnu flotu borbenih aviona, trinaest MiG-ova 29. Država je zaštitu svog vazdušnog prostora prepustila Češkoj i Poljskoj, dok je protivraketnu odbranu preuzela jedna jedinica NATO sa sistemom Patriot.
No, dok su sve četiri vlade koje su bile na vlasti u protekle tri i po godine bile nedvosmisleno proukrajinske i prozapadne, raspoloženje u slovačkom javnom mnjenju tokom prošle godine značajno se promenilo u korist Rusije. Prema nedavnom ispitivanju javnog mnjenja instituta „Globseca“ sprovedenom u osam srednjoevropskih i istočnoevropskih zemalja EU, Slovaci pokazuju najviše proruskih i antizapadnih stavova u čitavom ispitanom regionu.
Tako samo 40 odsto Slovaka na Rusiju gleda kao na krivca za rat protiv Ukrajine, a 34 procenta kaže da je rusku agresiju isprovocirao Zapad. Uz to, 76 odsto Slovaka se čvrsto protivi sankcijama Rusiji, a 69 odsto odbija vojnu pomoć Ukrajini.
„Slovačka pokazuje kuda vode stvari kada se spoji više elemenata: nedostatak poverenja u institucije, društvo sklono verovanju u dezinformacije i moćni politički akteri koji mogu da iskoriste frustracije i strahove društva u svoju korist“, kaže Katerina Klingova iz centra „Globsec“ koji je studiju predstavio krajem maja.
Nerešeni korupcijski skandali
Nepoverenje društva u državu u Slovačkoj je duboko ukorenjeno. U februaru 2018. ubijeni su istraživački novinar Jan Kuciak i njegova partnerka Martina Kusnirova, pretpostavlja se po nalogu kriminalca i slovačkog „biznismena“ Marijana Kocnera, koji već služi dugogodišnju zatvorsku kaznu zbog drugih zločina.
Premijer Robert Fico i njegova vlada, koji su bili na dužnosti u vreme ubistva, morali su da podnesu ostavku, a 2019. je izabrana progresivna predsednica Zuzana Čaputova, koja se pre toga proslavila kao aktivistkinja protiv korupcije. Sledeće godine, nakon parlamentarnih izbora, na vlast je došla liberalno-konzervativna koalicija. Ali, ta vlada je gotovo od samog početka bila duboko podeljena i nije uspela da sprovede mnoge reforme, a brojne korupcijske afere u pravosuđu i policiji ostale su nerešene.
Slovačka na meti ruskih dezinformacionih kampanja
Od početka ruskog rata protiv Ukrajine, Fico i SMER sistematski raspiruju raspoloženje protiv politike solidarnosti vlade premijera Eduarda Hegera i njegovog naslednika Ludovita Odora, koji će obavljati dužnost privremenog premijera do izbora na jesen. „Verovatno da nijedna druga evropska zemlja nije doživela tako snažnu prorusku kampanju dezinformisanja kao što je ona koja je u toku u Slovačkoj“, ocenjuje za DW slovački politikolog Grigori Meseznikov.
SMER je trenutno na prvom mestu po istraživanjima, a sledi ga HLAS. Njin predsednik Peter Pelegrini u načelu se distancira od proruske kampanje svojih bivših stranačkih prijatelja. „Ukrajinu treba podržati, jer je ugrožena njena teritorijalna celovitost“, rekao je ona za DW. Ali i dodao: „Uvek smo govorili da, ako vlada želi da pomogne Ukrajini, ona mora dvostruko da pomogne slovačkom narodu.“
Uoči moguće Ficove izborne pobede, čak i slovačka predsednica Zuzana Čaputova, koja inače teži neutralnosti, sada oštro upozorava na promenu orijentacije Slovačke od Zapada ka Moskvi. „Slovačko stajalište“, rekla je Čaputova u nedavnom intervjuu za magazin „Politiko“, „moglo bi uskoro da postane sličnije spoljnoj politici Viktora Orbana“, piše Dojče vele.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
