Redosled lista na izborima određivati žrebom

Jedna od manje zapaženih, ali politički značajnih razlika između izbornog sistema Srbije i pojedinih država u regionu jeste način određivanja rednog broja izbornih lista na glasačkom listiću.

Dok se na Kosovu i u Albaniji redosled lista određuje žrebom, u Srbiji zakonodavac primenjuje drugačije rešenje: redni broj liste zavisi od redosleda njenog proglašenja od strane Republičke izborne komisije (RIK).

Ovakvo rešenje nije stvar izborne prakse ili običaja, već izričita zakonska norma.

Prema članu 75. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika:

„Izborne liste se proglašavaju po redosledu ispunjavanja uslova za proglašenje.“

Iz toga proizlazi da lista koja prva ispuni zakonske uslove i bude proglašena dobija prednost u redosledu u odnosu na kasnije proglašene liste.
Dodatno, član 83. stav 3. istog zakona propisuje:

„Redosled izbornih lista na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu kojim su proglašene.“

Dakle, srpski zakon ne predviđa nikakav postupak izvlačenja brojeva niti naknadno određivanje redosleda putem žreba. Redni broj na glasačkom listiću neposredno proizlazi iz redosleda proglašenja izborne liste.

Da li je ovakvo rešenje najbolje?

Pristalice postojećeg modela ističu njegovu jednostavnost. Nema dodatnih procedura, nema organizovanja javnog žreba i nema mogućnosti sporova oko samog postupka izvlačenja. Sistem je jasan: ko prvi ispuni uslove za proglašenje, dobija raniji broj.

Međutim, kritičari ukazuju na problem koji se u komparativnom izbornom pravu često naziva „efektom pozicije na glasačkom listiću“. Brojna istraživanja u različitim državama pokazala su da deo birača češće zaokružuje liste koje se nalaze pri vrhu glasačkog listića, naročito kada nisu čvrsto opredeljeni.

U takvim okolnostima postavlja se pitanje da li redni broj treba da bude posledica organizacione brzine političkih aktera ili rezultat potpuno neutralnog postupka.
Upravo iz tog razloga pojedine države primenjuju žreb. Na Kosovu i u Albaniji redosled izbornih subjekata određuje se nasumičnim izvlačenjem, čime se svim učesnicima daju jednake početne šanse za poziciju na glasačkom listiću.

Pitanje jednakosti izbornih učesnika Suština rasprave nije tehničke, već demokratske prirode.

Ako se polazi od pretpostavke da nijedna lista ne bi smela imati ni minimalnu proceduralnu prednost, tada je žreb logičnije rešenje. Ako se, pak, smatra da je dovoljno da postupak bude jasan, transparentan i unapred poznat svim učesnicima, tada je model koji primenjuje Srbija sasvim legitimna zakonodavna opcija.

Ipak, činjenica ostaje neupitna: za razliku od Kosova i Albanije, u Srbiji se redosled izbornih lista ne određuje žrebom. To proizlazi neposredno iz Zakona o izboru narodnih poslanika( Sl. glasnik RS,br.14. čl. 75. stav 2 i čl. 83. stav 3), koji propisuje da se liste proglašavaju po redosledu ispunjavanja uslova za proglašenje i da se isti taj redosled prenosi na zbirnu izbornu listu i glasački listić.

Autor je advokat u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.