Spas u prelaznom sporazumu sa EU 1Foto: EPA / Andy Rain

To upozoravaju članovi Odbora britanskog Doma lordova u Izveštaju o uticaju Bregzita na finansijske usluge. Neki od britanskih zvaničnika smatraju da bi rešenje bilo u prelaznom sporazumu sa Britanijom o odnosima nakon Bregzita. Na članove Odbora za Bregzit snažno je uticala poruka, koju su dobili u stručnim krugovima, da finansijske institucije ne mogu da čekaju okončanje pregovora o istupanju iz EU 2019. godine da bi sa izvesnošću znali da li će i nakon istupanja Britanije moći iz Londona da trguju na jedinstvenom tržištu, preneo je Gardijan. Ovaj odbor, inače jedan od nekoliko koji su dobili zadatak da razmotre uticaj Bregzita u različitim sektorima, dobio je upozorenje da će već naredne godine velike banke početi da donose odluke, što ne predstavlja iznenađenje s obzirom na to da je za prekid značajnih finansijskih aranžmana potrebna čitava godina. Kad je reč o procenama o broju radnih mesta koja bi mogla da budu izgubljena, podaci variraju, a najdramatičnije zvuči procena urađena po narudžbini Londonske berze, koju je izradila konsultantska kuća Ernst end Jang, a prema kojoj će biti ugašeno oko 200.000 radnih mesta.
Glavno pitanje za bankarski sektor je da li će Velika Britanija i dalje imati pristup jedinstvenom tržištu, što znači da bi finansijske firme na teritoriji Britanije zadržale takozvani evropski pasoš koji im omogućava da u Uniji prodaju proizvode i usluge bez prepreka i obaveze da otvaraju filijale. Udruženje britanskih osiguravača prenelo je da bi prelazni sporazum sa EU, koji bi se primenjivao do konačnog regulisanja odnosa, omogućilo firmama na koje će Bregzit uticati da ne donose odluke na brzinu, što bi značilo nastavak uplata u evropski budžet. Kako prenosi Gardijan, direktor grupe Londonske berze Gzavije Role rekao je članovima Odbora da procedura istupanja, koja podrazumeva pozivanje na član 50 da bi se pokrenuo proces i oročena je na dve godine, ne omogućava bezbolni prelazak. Cilj takvog procesa je baš suprotan – da ne bude dovoljno vremena, tako da država pretrpi posledice, ili da se stvori neizvesnost. Naveo je da je za dozvole potrebne u finansijskom sektoru potrebno više od godinu dana, a u nekim slučajevima i do 24 meseca, i da klijenti Berze ne žele da dođu u situaciju da se izlože riziku, ili da rade mimo propisa.

Mišljenja članova britanske vlade o prelaznom periodu, koji bi odgovarao preduzećima, razlikuju se. Neki smatraju da je prelazni period neophodan pošto je nemoguće postići dogovor o uspostavljanju novih ekonomskih odnosa sa EU do kraja 2018, dok drugi misle da je sasvim u redu vratiti se na pravila Svetske trgovinske organizacije, i sa tog polazišta pregovarati. Ministar finansija Filip Hamond postao je najglasniji zastupnik tranzicionog ugovora, dok ministar za Bregzit, Dejvid Dejvis, smatra da to nije neophodno. Britanski Telegraf prenosi da je, za sada u nezvaničnim razgovorima, i Dejvis prihvatio značaj prelaznih ugovora i da je na sastancima sa zvaničnicima EU i nekim funkcionerima u bankarstvu, naveo da nije protivnik ovakvog sporazuma koji bi omogućio da se premosti period od formalnog istupanja do uspostavljanja novih trgovinskih odnosa. Ni u londonskom finansijskom centru Siti ne postoji konsenzus o tome koliko će ozbiljan uticaj Bregzita biti. Tako, recimo, jedan viši funkcioner Komercijalne banke smatra da bi gubitak evropskog pasoša bio prolazna prepreka. On je, međutim, zabrinut zbog toga što možda više neće imati na raspolaganju evropske stručnjake.

Ko se sprema za "pakovanje kofera"

Istraživanje međunarodne pravne kancelarije Gauling WLG pokazalo je da nije reč samo o finansijskom sektoru. Kako je preneo list Independent, predstavnici gotovo 40 odsto američkih firmi sa sedištem u EU navelo je da zbog Bregzita razmatraju prebacivanje u drugu članicu EU. Oni upozoravaju da će istupanje uticati i na odnose Britanije i SAD. Pored finansijskih usluga, koje su se, očekivano, našle među sektorima u kojima su firme najspremnije za „pakovanje kofera“, pogođeni su i sektori hrane i pića, ali i nauka o živom svetu.