Stariji ljudi naročito podložni delirijumu: Kakve sve probleme mogu da izazovu teške kovid infekcije? 1EPA-EFE/ANDY RAIN

Ozbiljne infekcije kovidom mogu da izazovu imunološke reakcije koje oštećuju nervne ćelije u mozgu, što uzrokuje probleme sa memorijom i konfuziju, a potencijalno se povećava i rizik za dugoročne zdravstvene probleme, ukazuje istraživanje.

Naučnici sa Kraljevskog koledža u Londonu su otkrili da se nepredvidljivim imunološkim odgovorom na virus povećava stopa smrtnosti neurona, te da on ima „ozbiljne“ posledice po regeneraciju regije hipokampusa u mozgu, koja je od suštinskog značaja za učenje i memoriju.

Otkrića su preliminarna, ali ukazuju da kovid može da bude okidač za neurološke probleme kod pacijenata, pri čemu ne mora virus da inficira sam mozak.

Pretpostavlja se da ovaj proces stvara osnovu za delirijum kod kovid-pacijenata, ali može i da doprinese pomračenju uma i drugim problemima koje iskuse ljudi sa prolongiranim kovidom.

„Ovi neurološki simptomi su veoma zabrinjavajući za pacijente i njihove porodice i postoji nada da naše istraživanje može da pomogne da se utvrdi koja bi vrsta lečenja bila najprikladnija da bi se ublažili ili sprečili ovi simptomi“, rekla je Karmin Pariant, profesorka biološke psihijatrije na Institutu za psihijatriju na Kraljevskom koledžu u Londonu i autorka studije.

Istražitelji su analizirali krv 36 kovid-pacijenata koji su tokom prvog talasa pandemije primljeni u Guy’s and St Thomas’ NHS Foundation Trust u Londonu.

Oni su otkrili da je kod inficiranih pojedinaca nivo proteina IL-6, koji oslobađaju imunološke ćelije, čime „pozivaju“ druge imunološke ćelije da reaguju, 15 puta viši od uobičajenog.

Još dramatičniji porast nivoa IL-6 je otkriven kod kovid-pacijenata sa delirijumom – stanjem ekstremne konfuzije, zbog kojeg ljudi mogu da ne znaju ni ko su ni gde su. Kod tih pacijenata je IL-6 bio šest puta viši nego kod drugih kovid-pacijenata. Gotovo trećina kovid-pacijenata, koji su primljeni u bolnicu, doživelo je delirijum dok je kod ozbiljnih slučajeva zabeležen porast na dve trećine.

Naučnici su onda istraživali kako visoki nivoi IL-6 mogu da utiču na neurone u hipokampusu tako što su nervne ćelije gajene u laboratoriji izložili krvi pacijenata. Otkrili su da krv pacijenata sa delirijumom povećava uobičajenu stopu smrtnosti neurona i smanjuje stvaranje novih moždanih ćelija. Smatra se da pričinjena šteta dovodi do delirijuma.

Štetne posledice vode poreklo od niza događaja u kojima IL-6 predstavlja okidač za oslobađanje dva povezana proteina – IL-12 i IL-13.

Dr Alesandra Borsini, prva autorka studije, rekla je da je uticaj proteina na stvaranje novih moždanih ćelija „ogroman“.

Međutim, blokiranjem proteina se štite moždane ćelije od oštećenja, naveli su naučnici u časopisu „Molekularna psihijatrija“. Rad ukazuje da lekovi poznati kao inhibitori Janus kinase, koji se već koriste za umirivanje opasnih imunoloških reakcija na kovid, možda mogu da se izbore sa delirijumom i njegovim posledicama.

Stariji ljudi su naročito podložni delirijumu nakon niza infekcija i operacija. Konfuzno stanje dovodi posledičnog povećanja rizika od demencije.

„Smatramo da su ovi proteini odgovorni za simptome delirijuma kod akutnih kovid-pacijenata i generalno kod pacijenata s prolongiranim kovidom koji imaju neurološke simptome“, rekla je Borsini.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je potrebno obaviti dodatna istraživanja, kao što je studija uticaja na centralni nervni sistem, u okviru koje se ispituje 800 pacijenata iz Britanije koji imaju neurološke i neuropsihijatrijske komplikacije zbog kovida.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.