Zašto pomaganje Ukrajini može staviti Ameriku na prvo mesto?

Priča o najvećoj ukrajinskoj naftnoj kompaniji pokazuje zašto pomaganje Kijevu može staviti Ameriku na prvo mesto, ukazuje Stiven J. Blank, viši saradnik pri Spoljnopolitičkom istraživačkom (DPRI) na program Evrazija i ekspert za ruska, američka, azijska i evropska vojna i spoljnopolitička pitanja, u analizi za Centar za evropske analize.

U novembru 2022, devet meseci nakon što je Rusija pokrenula punu invaziju, Ukrajina je zaplenila kompaniju Ukrnafta od oligarha Igora Kolomojskog.

Nekadašnji petrohemijski gigant bio je pred kolapsom – imao je samo 10 miliona dolara u banci, milijarde poreskih dugova i platni spisak od 14 miliona dolara koji jedva da je mogao da isplati.

Ipak, pod upravom reformista, i uprkos neprekidnom ratu, kompanija je prešla sa gubitka od 250 miliona dolara u prethodnoj deceniji na neto profit u prvoj polovini 2023. od 14,1 milijardu hrivnji (335 miliona dolara), a u prvoj polovini 2024. godine na više od 20 milijardi hrivnji.

Preokret u Ukrnafti je bio sveobuhvatan. Nova uprava, na čelu sa izvršnim direktorom Sergijem Korteskijem, otkrila je stotine miliona dolara koji su se svake godine gubili kroz posrednike i prekinula te kanale.

Nabavka je prebačena na ukrajinski sistem elektronskih javnih nabavki, čime su dodatno uštedeli milione jer su se osigurala konkurentna nadmetanja za ugovore.

Kolomojski se nalazi u pritvoru i negira optužbe za pranje novca, proneveru i prevaru.

Revizije su otkrile dodatnih 2,5 milijardi dolara navodne korupcije, a istrage su u toku kako bi se ti problemi uklonili ili prevazišli.

Istovremeno, bušenje u Ukrnafti je poraslo – sa jednog ili dva nova bunara godišnje na devet u 2023, sa ciljem od 50 bunara do kraja ove godine.

Upravljanje kompanijom takođe je modernizovano, uključujući imenovanje nezavisnog odbora, na čelu sa kanadskim energetskim izvršnim direktorom Dankanom Najtingalom. Novi korporativni statut, u skladu sa zapadnim standardima, je takođe u pripremi, a petogodišnji plan predviđa udvostručenje proizvodnje nafte i gasa, uz širenje na obnovljive izvore energije.

Rezultati govore sami za sebe. Ukrnafta je u prvoj godini pod novom upravom platila 375 miliona dolara poreza i dividendi – više nego u prethodnih 10 godina zajedno.

Prodaja na benzinskim pumpama kompanije takođe je porasla za više od 20 odsto u prvom kvartalu 2025, u vreme kada je celokupno tržište goriva opadalo.

Ovo nije samo ukrajinska priča o uspehu, već dokaz da, kada Ukrajina sprovede istinske reforme i primeni zapadne standarde korporativnog upravljanja, postaje profitabilna destinacija za američka ulaganja.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je naglasila da Ukrajina mora postati ekonomski samostalna, a nedavno potpisani Sporazum SAD i Ukrajine o mineralima i resursima odražava ovaj princip i uključuje proizvodnju energije.

Američke kompanije će dobiti pristup značajnim ukrajinskim energetskim rezervama, dok će Ukrajina dobiti kapital i tehnologiju za njihovo razvoj.

I upravo zbog toga je transformacija Ukrnafte važna. Ona je model onoga što je moguće postići.

Kompanija je već obezbedila finansijski paket od 80 miliona evra (92 miliona dolara) od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za projekte proizvodnje gasa, a planira da investira milijardu dolara tokom tri godine za izgradnju 1.000 mega vati gasne, solarne i vetroenergije.

Sa 18 milijardi hrivni u keš rezervama nakon isplate dividendi i ulaganja, Ukrnafta ima finansijsku snagu da bude pouzdan partner.

Američka ulaganja a ne pomoć predstavljaju održivu komercijalnu priliku sa stvarnim profitnim potencijalom i dokazanim rezultatima.

Ukrajina proizvodi 80 odsto domaće nafte preko Ukrnafte i ima značajne neiskorišćene rezerve. Svaki barel nafte proizveden u Ukrajini znači manje zavisnosti Evrope od Rusije i Bliskog istoka.

Snažan ukrajinski energetski sektor će oslabiti Putina i njegov uticaj na Evropu, smanjiti rizik od budućih sukoba koji bi mogli uključiti SAD, i ograničiti Rusiju u mešanju u ukrajinsku ekonomiju i politiku.

Ukrnafta se transformiše prema standardima API (American Petroleum Institute) i principima OECD upravljanja, proces koji traje tri do pet godina i koji će učiniti zemlju kompatibilnom sa Zapadom kroz korišćenje zapadne opreme, tehnologije i poslovnih praksi.

Ako Ukrajina može da preokrene firmu koja je decenijama bila „isisvana“ za milijarde, uklanjajući posrednike, uvodeći transparentnu nabavku i ostvarujući stvarne profite, onda može reformisati i druge sektore, pretvarajući zemlju u privlačnu destinaciju za ulaganja, a ne samo u primaoca stalne pomoći.

Neki tvrde da bi Vašington trebao potpuno da se distancira od Ukrajine, ali ulozi su jasni: ako Ukrajina ne uspe, Kina i Rusija dobijaju kontrolu nad ključnim resursima, uključujući pet odsto svetskih kritičnih minerala.

Ako uspe, SAD dobijaju profitabilnog partnera, Evropa smanjuje zavisnost od Putina, a američki poreski obveznici vide stvarnu vrednost, a ne beskrajne račune.

Model Ukrnafte ističe treći put između pomoći i potpune distancije: uslovnu podršku vezanu za stvarne reforme koje otvaraju komercijalne mogućnosti za zapadne kompanije.

Da bi maksimizovale svoje interese, SAD bi trebalo da vezuju svu podršku za reforme upravljanja poput onih u Ukrnafti – uključujući nezavisne odbore, transparentnu nabavku, zapadne računovodstvene standarde i nultu toleranciju na korupciju.

(Zanimljivo je da je ukrajinska borba protiv korupcije značajno napredovala – sa 122. mesta u 2021. na 105. mesto po indeksu Transparency Internationala u 2024, dok je Rusija krenula u suprotnom pravcu, na 154. mesto).

Takođe bi trebalo da prioritet daju komercijalnim partnerstvima umesto grantovima. Pristup EBRD-a u Ukrnafti, kombinujući kredite sa tehničkom podrškom, pokazuje put ka stvaranju održivih preduzeća, a ne zavisnosti.

Vašington bi mogao brzo da uključi američke energetske kompanije u ukrajinska zajednička ulaganja kroz specijalne poreske režime za nove projekte. Za svaki dolar podrške ili pristupa tržištu, američke kompanije treba da dobiju preferencijalni tretman u razvoju ukrajinske energetike.

Preokret Ukrnafte – od vozila za bogaćenje malog broja ljudi do profitabilne kompanije po zapadnim standardima koja generiše milijarde za ukrajinsku odbranu – pokazuje da ulaganja vođena reformama mogu pomoći Ukrajini, a istovremeno služiti američkim interesima.

Pitanje je hoće li američke kompanije predvoditi transformaciju ili će prepustiti priliku Kini i drugima koji ne dele zapadne vrednosti i interese.

Kada Ukrajina usvoji američke poslovne standarde i otvori tržište za američke firme, podrška toj transformaciji nije strana pomoć, već razumna politika, zaključuje Blank.