Stvaranje evroazijske ekonomske zajednice jedan od prioriteta

Među glavnim temama samita biće uspostavljanje mira na Korejskom poluostrvu čemu, po viziji predsednika Muna, treba da posluži uspostavljanje ekonomske zajednice dve države, odnosno Mape ekonomskog puta. Mun nastoji da pokrene politiku saradnje sa Severnom Korejom, koja bi trebalo da pospeši razgranjavanje ekonomskih veza u regionu Severoistočne Azije. Poput evropske Zajednice za ugalj i čelik iz poznih 1940-tih koju su inicirali tada ljuti protivnici Francuska i Nemačka, nova politika predsednika Muna ima za cilj smanjenje tenzija na Korejskom poluostrvu kroz ekonosmku saradnju između zemalja i postizanje zajedničkog rasta. Južnokorejski predsednik je takođe tvorac Nove severne politike uspostavljanja saradnje između zemalja Severoistočne Azije. Nova vizija podrazumeva stvaranje ogromne ekonomske teritorije, od Korejskog poluostrva i ruskog Dalekog Istoka do Severoistočne Azije i Evro-Azije. Ključna tačka Nove severne politike je izgradnja Evroazijske ekonomske zajednice kroz saradnju između Južne Koreje i Rusije. „Dve države treba da udruže snage i da odmah krenu sa realizacijom zajedničkih ekonomskih projekata“, naglašava Mun nagoveštavajući da će Južna Koreja aktivno učestvovati u razvoju Dalekog istoka i Rusije. Mun predlože postavljanje „devet mostova“ za uspostavljanje ekonomske saradnje. Reč je o devet oblasti, uključujući prirodni gas, železničke pruge, morske luke, struju, plovne puteve na Arktiku, brodogradnju, radnu snagu, poljoprivredu i fabrike za preradu ribe.

Evroazijska ekonomska unija (EEU), predvođena Rusijom, predstavlja novo tržište bogato resursima, uključujući prirodni gas. Članice EEU (uz Rusiju, Jermenija, Belorusija, Kazahstan i Kirgizija) imaju ukupno 180 miliona stanovnika i beuto domaći proizvod od 1,6 biliona dolara. Uprkos tome, ne može se pohvaliti velikim prilivom investicija, pa mu je industrijska baza prilično slaba. Južna Koreja se, opet, može pohvaliti naprednim tehnologijama, ali joj nedostaju prirodni resursi. S druge strane, Južna Koreja i Rusija imaju međusobno komplementarne ekonomske strukture, što povećava mogućnost bilateralne saradnje. Dve države maju i slične razvojne politike – Rusija nastoji da razvije svoj Daleki Istok, kroz saradnju zemalja Azijsko-pacifičkog regiona. Rusija, zapravo, teži uravnoteženom razvoju svoje teritorije povezivanjem sa rastućim tržištem Istočne Azije, uključujući Kinu, Južnu Koreju i Japan. S duge strane, Vlada u Seulu želi da razvije ekonomsku saradnju u Severositočnoj Aziji kroz zajedničke projekte sa tim regionom. Dve razvojne politike, dakle, dele sličan cilj, što ukazuje na to da bi Seul i Moskva mogli da prošire uzajamnu saradnju. Negativan faktor koji bi mogao da ugrozi novu politiku Seula jesu geopolitički rizici, s obzirom na to da SAD i EU jačaju sankcije prema Moskvi.Posebno loša vest su i snažne međunarodne sankcije protiv Severne Koreje. Južna Koreja bi mogla da iskoristi i postojeće mehanizme za međunarodnu saradnju, koji osim Svetske banke i Azijske banke za razvoj (ADB), podrazumevaju i sredstva Azijske banke za investiciona ulaganja (AAIB). Da su južnokorejske, ruske i druge inicijative za rađanje nove ekonomske zone u Severoistočnoj Aziji opravdane, potvrđuje zainteresovanost međunarodne zajednici za samite između Kim DŽong-una u drugih svetskih lidera.

Sve ukazuje na to da odnosi između Severne i Južne Koreje idu u dobrom smeru. Izgleda, takođe, da su Mun i Kim „popravili ograde“ sa Kinom. Izazov razvoja delova onoga što analitičari Azijske banke za razvoj nazivaju „poslednjom velikom ekonomskom krajinom“ azijskog kontinenta je – ogroman, baš kao što su i prepreke takvom razvoju velike. Pomenimo spor Rusije sa Japanom oko četiri „severna ostrva“, koji je samo jedan od primera tradicionalnih sporova, koji postoje i između Kine i Japana, te Južne Koreje i Japana… Dalje, tu su i problemi u vezi sa različitim ideologijama u regionu koji objašnjavaju zašto je do sada teško dolazilo do saradnje i zašto samo Severoistočnoj Aziji nedostaje jasna slika vlastitog razvoja. Analitičari ADB ocenjuju da će sa razvijanjem ekonomija Severoistočne Azije, region značajno doprinositi azijskim lancima dodatne vrednosti i postati učesnik u svetskoj trgovini. Razvoj putnih veza je od suštinskog značaja. Nedostatak odgovarajućih lučkih, železničkih i putnih sistema otežava mogućnosti regiona da iskoristi bazu prirodnih resursa – naftu i prirodni gas, metale, drvo i druge sirovine – za proizvodne industrije. No, sa prolećem samita radi rešavanja nuklearnog programa Severne Koreje, izgleda da nije isuviše optimistično uočiti svetlo na nebu Severoistoka Azije. Kao da zora sviće.

Princip dva koleseka

Zajednički projekti Južne i Severne Koreje, te Rusije, obuhvatali bi spajanje prekograničnih Inter-korejskih železničkih pruga sa Trans-sibirskom železnicom i povezivanje energetskih mreža. No, učešće Severne Koreje je od suštinskog značaja za trilateralne projekte. Da bi zajednička politika bila uspešno sprovedena, neophodno je usvojiti tzv. pristup dva koloseka. Tako multilateralna saradnja, koja obuhvata i Severnu Koreju, ne bi stajala na putu bilateralnim, ili multilateralnim vezama koje ne uključuju Sever. Takođe, Seul bi mogao da se založi za nove programe u okviru Inicijative „Veliki Tjumen“ – regionalni mehanizam saradnje Kine, dveju Koreja, Mongolije i Rusije pod okriljem Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) od 1995, u kome je Japan posmatrač.