Suecki kanal je ponovo otvoren, ali posedice zaglavljivanja broda ostaju 1Foto:Beta/AP

Dok je mamutski teretni brod bio preprečen nedelju dana, šteta zbog zastoja saobraćaja je u svetskoj trgovini dostizala devet milijardi dolara dnevno, a zastoj prevoza je i dodatno zategnuo lance snabdevanja koji su već bili opterećeni pandemijom korona virusa.

Zbog nasukavanja borda „Ever Given“ više od 400 brodova koji prevoze sve – od sirove nafte do stoke, nagomilalo se na oba kraja kanala čekajući da taj brod za prevoz kontejnera bude odsukan.

Od ukupnog broja, 113 brodova je prošlo već tokom noći u ponedeljak, a u utorak još 140, saopštila je uprava kanala.

Osim ako se ponovo ne desi nešto nepredviđeno, zaostaci saobraćaja bi u Sueckom kanalu mogli biti prevaziđeni u roku od nedelju dana, rekao je Laleh Halili, profesor međunarodne politike Univerziteta Kvin Meri u Londonu.

Ali tu neće prestati kašnjenje: predstoje zagušenja u evropskim lukama kuda se kreću mnogi brodovi koji će posle prekida dolazaka stizati mimo rasporeda i odjednom, dodao je Halili. To usko grlo moglo bi potrajati i nekoliko meseci, rekao je u utorak Jan Hofman, stručnjak Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju.

Zaostatak u lukama će odrediti kada će se kontejneri sa zakasnelih brodova isprazniti pre no što se napune drugom robom koja je već trebalo da otputuje negde drugde.

„Sadašnje kašnjenje od četiri ili pet dana ostaće narednih nekoliko nedelja za sav transport kontejnera“, rekao je Džon Mangan, profesor pomorskog transporta i logistike Univerziteta u Njukaslu, u Engleskoj.

Poslednjih meseci znatno je poskupela vozarina u svetu, jer su i proizvodnja i potrošnja odskočile sa najnižih, pandemijskih nivoa, a privreda sveta je počela da se oporavlja, rekao je Mangan.

To znači da će svako kašnjenje prevoza sada izazivati znatno veće troškove.

Neka roba na zakasnelim brodovima već je pokvarena, a neka stiže prekasno – recimo roba namenjena da stigne pre Uskrsa, posle njega će biti bezvredna.

„Kašnjenje je užasno“, rekao je Mangan, „jedino bi bilo gore, pretpostavljam, da se ovo dogodilo u vreme Božića“.

Po arbitru za pomorske sporove Džefriju Blumu, verovatno je da će dugo biti potraživanja odštete od osiguranja i pravnih zahteva kompanija čiji brodovi kasne i isporuka je poremećena.

„Pretpostavljam da nekoliko godina nećemo videti kraj ovoga, jer je efekat udara tako velik“, rekao je Blum.

Posledice blokade Sueckog kanala najviše će pogoditi Evropu i Aziju, rekao je Majkl Roe, profesor pomorske i logističke politike na engleskom Univerzitetu u Plimutu.

Neka roba koja prolazi kroz kanal je namenjena i lukama na severoistoku SAD, rekao je Halili.

Američka proizvodnja koja se oslanja na komponente proizvedene na mestima pogođenim Sueckom blokadom, takođe bi mogla imati štete.

„Zbog globalne prirode lanaca snabdevanja, stvari proizvedene u SAD imaju kompnente iz Evrope i obrnuto“, rekao je Mangan. „To nazivamo ‘zaraza lanca snabdevanja’ – uzrok na jednom mestu vrlo brzo izaziva posledice na drugom“, objasnio je on.

I Bela kuća je ukazala na taj problem: „Imperativ je osigurati otpornost lanaca snabdevanja SAD“, naveo je direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Brajan Diz na Tviteru.

Oglasilo se i Ministarstvo energetike Rusije koje je u ponedeljak ocenilo da je problem s nasukavanjem broda istakao „bezbednost ruskog Severnog morskog puta“ i njegovu „pouzdanost u poredjenju s drugim pravcima“.

Oko 12 procenata svetske trgovine ide kroz Suecki kanal kroz koji je prošle godine prošlo 19.000 brodova između Sredozemnog mora i Crvenog mora, što je važan koridor izmedju Evrope i Azije koji pomaže skraćivanje putovanja i ubrzavanje trgovine.

Iako bi najnovije teškoće mogle da nateraju na preispitivanje načina na koji funkcioniše svetska špedicija, stručnjaci kažu da se oslanjanje sveta na Suecki kanal neće uskoro promeniti.

„Mislim da je ovo nesrećan slučaj iz kojeg treba izvući pouke, ali ne mislim da će to promeniti način na koji radi brodarstvo“, rekao je Blum, pomorski arbitar.

Međutim, posledice jednonedeljne blokade kanala doneće „izvesne računice“, rekao je Halili, pošto će vlasti koje upravljaju brodarstvom verovatno preispitati način na koji veći brodovi plove kroz Suecki kanal.

Umesto da čekaju da put kroz Suecki kanal bude oslobodjen, desetine plovila odlučile su da krenu zaobilazno, oko Rta dobre nade na južnom špicu Afrike – zaobilaznicom od 3.000 milja koja bi mogla da traje 10 dana do tri nedelje duže, što bi potencijalno moglo da dovede do još većeg odlaganja isporuke tereta.

Analitičari su podeljeni oko toga da li je to bila dobra ideja, ali obilazak je bar dao određenu sigurnost brodovlasnicima, dok su drugi bili prepušteni na milost i nemilost operacijama za oslobadjanje broda zaglavljenog u kanalu.

Iako je takav slučaj mogao biti „dogadjaj jednom u životu“ koji je bilo teško predvideti, posledice na svetski brodarski saobraćaj nisu smele iznenaditi svet, rekao je Mangan.

Ali pošto je samo nekoliko ruta za prebacivanje robe s kraja na kraj sveta, dodao je on, „Suec ćemo koristi još dugo“.

close
Suecki kanal je ponovo otvoren, ali posedice zaglavljivanja broda ostaju 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.