„Dalekosežne posledice“: Kako svetski mediji pišu o američkim sankcijama NIS-u?

Ovaj potez komplikuje kupovinu goriva za Srbiju, a danas je već uticao na obične Srbe koji pokušavaju da napune gorivo na pumpama. NIS je poručio lojalnim kupcima da ne mogu da kupuju benzin na oko 350 benzinskih stanica sa American Express, Mastercard ili Visa karticama, piše Rojters, dodajući da su njegovi reporteri danas videli kako su blagajnici odbili jednog čoveka.

Agencija je navela i da su stručnjaci ukazali da se avio-kompanije koje kupuju mlazno gorivo od NIS-a, uključujući nacionalnog prevoznika Er Srbiju, sada suočavaju sa višim cenama.

Međutim, naglašava se i da je direktorka maloprodaje NIS-a Bojana Radojević rekla da će benzinske stanice nastaviti da rade i da je NIS saopštio da je obezbedio dovoljno nafte da nastavi sa radom svoje rafinerije u Pančevu, blizu Beograda, koja ima godišnji kapacitet od 4,8 miliona metričkih tona.

„Nema ograničenja kada je reč o količinama koje građani mogu da preuzmu, tako da nema potrebe da prave zalihe“, rekla je Radojević, piše Rojters.

AP piše da Srbija gotovo u potpunosti zavisi od ruskog gasa i nafte, koje dobija uglavnom preko cevovoda u Hrvatskoj i drugim susednim državama, te da gas zatim distribuira Naftna industrija Srbije (NIS), u kojoj većinski udeo ima ruski državni Gasprom njeft.

Dodaje se i da Gasprom njeft takođe poseduje jedinu rafineriju nafte u Srbiji.

Agencija ukazuje da iako formalno traži članstvo u Evropskoj uniji, Srbija je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, delom zbog ključnih isporuka ruskog gasa.

Takođe piše da se „proruski predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočava sa jednom od najvećih pretnji svojoj sve više autokratskoj vladavini koja traje više od decenije. Proteste su održali univerzitetski studenti i drugi nakon što se pre skoro godinu dana urušila betonska nadstrešnica na železničkoj stanici na severu zemlje, u kojoj je poginulo 16 ljudi”.

Da su američke sankcije usmerene protiv Naftne industrije Srbije (NIS) zvanično stupile na snagu 9. oktobra nakon nekoliko meseci odlaganja izvestio je i bugarski portal Novinite.com.

Citirajući ekonomskog eksperta i profesora ekonomije Gorana Radosavljevića iz Beograda, portal navodi da bi „sankcije mogle imati dalekosežne posledice koje prevazilaze energetski sektor“.

Radosavljević je upozorio da bi banke morale odmah da obustave transakcije i saradnju sa NIS-om kako bi izbegle da budu klasifikovane kao subjekti koji posluju sa sankcionisanom kompanijom.

„Uticaj bi se mogao proširiti na poljoprivredu, transport, pa čak i na snabdevanje Er Srbije mlaznim gorivom, s obzirom na to da NIS obezbeđuje preko 80 odsto dizela i benzina u Srbiji“, navodi on, prenosi Novinite.

Navodno su u toku razgovori o vlasničkoj strukturi kompanije, uključujući i mogućnost povlačenja ruskih akcionara.

Međutim, dodaje se, Radosavljević sumnja u taj scenario, napominjući da, iako NIS doprinosi samo malom delu prihoda Gasproma, on ima značajnu političku težinu.

„Rusija ne želi da proda svoje akcije“, rekao je on, preneo je bugarski portal.

France.24 između ostalog piše, pozivajući se na AFP, da je Vučić upozorio u ponedeljak da će sankcije imati ozbiljan uticaj i da će prvo pogoditi bankarski sektor.

„Ne postoji banka na svetu koja bi rizikovala kršenje američkih sankcija“, rekao je Vučić, naveo je portal, koji je takođe preneo Radosavljevićevu analizu.