Tomas Šib: Posledice korone na ekonomiju Evrope će biti katastrofalne 1Tomas Šib Foto: FoNet/ Kabinet ministra za inovacije i tehnologije

Reagovali smo brzo i odlučno na pojavu virusa, kako na nivou pokrajina, tako i na saveznom nivou. Takođe, od velike pomoći je bio proces usaglašavanja mera unutar Evropske unije, na primer u vezi sa ograničenjima putovanja ili zajedničkom nabavkom medicinske opreme – kaže za Danas Tomas Šib, ambasador Nemačke u Srbiji odgovarajući na pitanje kako Nemačka prolazi kroz pandemiju.

Šib ističe da je od presudnog je značaja bila, sasvim izvesno, disciplina i razumno kao i solidarno ponašanje građana, pre svega u pogledu socijalnog distanciranja i higijenskih mera.

– Savezna kancelarka je govorila o „poverenju u građane“. To je srž našeg liberalnog društvenog poretka. Uvek smo se rukovodili načelom da treba pružimo što više zaštite od zaraze uz što je moguće više individualne slobode. Na osnovu uspešnog smanjivanja broja novozaraženih mogli smo postepeno i u skladu sa situacijom na lokalnom nivou relaksirati mere. Pokrajine i Savezna vlada su se, pri tom, dogovorili da se odmah reaguje na lokalnom nivou, ukoliko prag novozaraženih pređe dogovoreni limit (koji iznosi 50 na 100.000 stanovnika u roku od sedam dana), sve u cilju da se predupredi drugi talas pandemije, a time i ponovna potpuna zabrana kretanja širom zemlje. Nije isključeno da ćemo pomeriti ovaj prag u skladu sa aktuelnim rezultatima sa terena. U ovom diferenciranom pristupu usaglašenom sa situacijom na lokalnom nivou se ogleda sveukupna efikasnost našeg federalnog sistema koji se u ovoj krizi, sve u svemu, dokazao. Isto važi i za pravnu državu koja konsekventno motri na primerenost, vremensku ograničenost i srazmernost usvojenih mera i koja interveniše, tamo gde je to potrebno.

* Kakve će biti posledice korona krize po nemačku ekonomiju? Mesecima pre epidemije ukazivalo se na mogućnost krize.

– Širom Evrope će posledice za privredu biti katastrofalne, ni Nemačka tu nije izuzetak. Bitno je da uspemo da se sledeće godine vratimo na kolosek ekonomskog rasta i da ublažimo socijalne posledice, naročito u pogledu gubitka radnog mesta. U Nemačkoj postoji novčana pomoć za radnike koji prinudno rade skraćeno, dok su ministri finansija zemalja EU ovih dana odobrili tu pomoć i na evropskom nivou, tako da su nam na raspolaganju provereni instrumenti. Sada je važno da mi kao Evropska unija u celini nađemo izlaz iz ove krize. Savezna kancelarka je to svela na ovu jednostavnu formulu: Nemačkoj može biti dobro samo, ako se i naši evropski susedi oporave od krize.

* Da li je po vašem mišljenju javnosti u Srbiji jasno predočena pomoć koju je zemlja tokom pandemije dobila od EU, s obzirom na ocene da su zvaničnici i većina medija veću pažnju dali Kini i da je EU čak izložena kritikama?

– Svaka pomoć pružena u nevolji zaslužuje zahvalnost i pažnju. Razmišljanje u kategorijama takmičenja nam ne pomaže u savladavanju pandemije i njenih posledica. Globalni izazov takvih razmera s kojim se – sve dok nemamo vakcinu – još uvek suočavamo, zahteva pristup u duhu saradnje i transparentnosti. To je zapravo i važna pouka koju smo doneli za budućnost. Nesporna je činjenica da je Evropska unija i pre krize ulagala u zdravstveni sektor Srbije i da privilegovani odnosi EU i Srbije pomažu da se ublaži kriza. Itekako je žalosno i neprihvatljivo da se u medijima, pre svega u socijalnim medijima, objavljivanjem lažnih vesti i dezinformacija, stiče drugačiji utisak. Međutim, meni se čini da je u međuvremenu ta izvrsna podrška Evropske unije i te kako vidljivija u javnosti.

 * Kako se odvija proces izdavanja viza za građane Srbije koji žele u Nemačku, s obzirom na okolnosti?

– Izdavanje viza je u Srbiji, kao i u mnogobrojnim drugim zemljama, jedan od naših najvažnijih zadataka i vrlo je u fokusu javnosti zbog velike potražnje koja nije u skladu sa našim kapacitetima. Pandemija korona virusa dodatno otežava situaciju. S jedne strane, bilo je neminovno zatvoriti Pravno-konzularno odeljenje za javnost, zbog zaštite od zaraze i radi zdravstvene zaštite naših zaposlenih, ali i posetilaca. S druge strane, još uvek su na snazi ograničenja putovanja, vazdušni saobraćaj je obustavljen širom sveta. Pod tim okolnostima trenutno nismo u mogućnosti da primamo nove zahteve za vize. Čim se ocrtava relaksacija zabrane ulaska, obavestićemo javnost da je podnošenje zahteva za vizu ponovo moguće. Uveravam vas da se iza zatvorenih vrata nastavlja užurbani rad na razmatranju već postavljenih zahteva za vize, dajemo informacije putem telefona ili mejla, kompletiramo informacije na našoj internet prezentaciji i reorganizujemo svoje strukture. Odsada ćemo na veb stranici ambasade objaviti koji su pre izbijanja krize podneseni zahtevi za vize odobreni, tako da naši klijenti mogu komotno onlajn proveriti da li njihova viza gotova. Posebno mi je žao kad ljudi kojima je već izdata viza ne mogu da je iskoristi dok je validna zbog ograničenja putovanja. Iskoristiću ovu priliku da uverim te ljude da ćemo odmah po ukidanju zabrane ulaska u Nemačku uspostaviti poseban, mnogo jednostavniji i brži postupak izdavanja viza kako bi što pre dobili novu vizu. Jedini uslov će biti da se nisu promenili svrha i destinacija putovanja.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.