Današnji sastanak u Beloj kući mogao bi da oblikuje budućnost Grenlanda: Na kocki je mnogo više od sudbine ovog ostrva

Tema razgovora – budućnost najvećeg ostrva na svetu – Grenlanda.

Od kada je preuzeo funkciju predsednika prošle godine Donald Tramp ne krije da želi Grenland – jedno od gorućih svetskih pitanja koje je naročito aktuelizovano nakon uspešne munjevite akcije početkom godine kada su pripadnici američkih Delta snaga usred noći oteli venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu i odveli ih u SAD gde će se suočiti sa više tačaka optužnice.

Tramp od tada naročito preti da će Grenland uzeti na teži ili lakši način.

Na kocki je mnogo više od same sudbine ovog ostrva, piše BBC.

Sukob oko Grenlanda stavlja zemlje NATO-a, Dansku i SAD, jedna naspram druge.

Grenland je poluautonomno područje Danske, čija je premijerka Mete Frederiksen upozorila da će, ako SAD nasilno preuzmu kontrolu nad ostrvom, to biti kraj NATO-a na koji se Evropa decenijama oslanja za sigurnost.

To bi, takođe, bio još jedan štetan udarac po odnose SAD i Evrope, koji su već ozbiljno narušeni od povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

I treba imati na umu: evropski lideri očajnički žele da Trampovu administraciju drže u savezu radi održivog mirovnog sporazuma za Ukrajinu.

Potencijalne posledice spora oko Grenlanda su ogromne – ali nije jasno kako Vašington namerava da pristupi današnjem sastanku. Hoće li duh razgovora biti kompromis ili konfrontacija?

Predsednik Tramp tvrdi da mu je Grenland potreban iz razloga nacionalne bezbednosti. „Ako SAD ne preuzmu Grenland, onda će to učiniti Kina ili Rusija“, kaže on.

Svesne ovoga, vodeće evropske sile, koje su otvoreno podržale danski suverenitet nad Grenlandom, takođe pokušavaju da osmisle vojne predloge za jačanje NATO prisustva oko ostrva i šire u Arktiku. Kaže se da su Velika Britanija i Nemačka preuzele vodeću ulogu u tome.

„Delimo zabrinutost SAD da ovaj deo Danske treba bolju zaštitu“, rekao je nemački kancelar Fririh Merc u ponedeljak. „Samo želimo zajedno da poboljšamo bezbednosnu situaciju Grenlanda“.

Predsednik nemačke Asocijacije rezervista, Patrik Sensburg, pozvao je da se bar jedna evropska brigada što pre stacionira u Grenlandu. Naglasio je da bi Nemačka „imala posebnu odgovornost u tom poduhvatu“ i istakao da bi nemačka vojska stekla strateške prednosti obučavajući vojnike u izazovnim arktičkim uslovima.

Britanska vlada takođe vodi razgovore sa evropskim saveznicima o mogućem raspoređivanju vojnih snaga u Grenlandu, posebno kao odgovor na percipirane pretnje iz Rusije i Kine.

Šta je NATO predložio u pogledu bezbednosti u Arktiku?

Razgovori su još u preliminarnoj fazi. Broj trupa još nije definisan, ali se već razmatra moguće raspoređivanje vojnika, ratnih brodova, aviona, podmornica i kapaciteta za borbu protiv dronova u regionu.

Jedan konkretan predlog je formiranje pomorskog NATO „Arctic Sentry“ sistema, po uzoru na „Baltic Sentry“ koji je savez uspostavio u Baltičkom moru nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Morsko dno Baltičkog i Arktičkog mora prepuno je podvodne infrastrukture, poput energetskih cevovoda i internet kablova, koja je ključna za komunikacije i finansijske transakcije vredne milijarde dolara dnevno – a sve je to ranjivo na hibridne napade.

„Mnogo više se može učiniti u Arktiku“, kazala je Oana Lungesku koja je do 2023. bila je najduže služila kao portparol NATO-a, sada saradnica u istraživačkom centru za odbranu i bezbednost RUSI.

Ona ne očekuje da će Velika Britanija ili Nemačka poslati značajan broj trupa u Grenland, a“li bi mogli održavati više vežbi u regionu ili proširiti postojeće“.

„Velika Britanija i drugi saveznici NATO-a već su počeli da raspoređuju pomorske resurse za veliku dvogodišnju vežbu pod norveškim vođstvom nazvanu Cold Response. Arktik je postao strateški prioritet za NATO nakon ruske invazije na Ukrajinu. Ali još mnogo toga treba učiniti“, ukazuje Lugensku.

Džulijan Smit, nekadašnja američka ambasadorka pri NATO-u sve do reizbora predsednika Trampa sada predsednica kompanije Clarion Strategies, kaže za BBC da je današnji sastanak „apsolutno ključan“.

„Mislim da će to biti prekretnica, na jedan ili drugi način. Predstavnici Danske i Grenlanda dolaze pripremljeni.

Oni shvataju ovaj trenutak vrlo ozbiljno, ali pravo pitanje je da li će bilo koji od ovih predloga zaista zadovoljiti Belu kuću, koja deluje više odlučna i zainteresovana za širenje američke teritorije nego za stvarno rešavanje bezbednosti samog Grenlanda“.

Da je bezbednost zaista bila jedina briga Donalda Trampa, onda je Pacifički Visoki Sever daleko osetljivije područje Arktika za SAD nego Grenland, smatra Ian Leser, saranik pri nemačkom Maršalovom fondu u SAD.

„Tu se prisustvo i interesi Rusije i SAD nalaze u bliskom kontaktu“, smatra Smit.

Zapravo, u sred Beringovog moreuza postoje dva mala ostrva, gde bi se sredinom zime potencijalno moglo preći peške iz SAD u Rusiju. Veliki Diomede pripada Rusiji, a Mali Diomede američkoj saveznoj državi Aljaska.

Međutim, tenzije su ovde porasle od ruske pune invazije na Ukrajinu. Vode Beringovog moreuza ključne su za Rusiju zbog tranzita strateških nuklearnih sredstava, a američki i kanadski borbeni avioni su više puta morali da poleću kako bi presreli ruske vojne avione duž arktičke obale.

Leser smatra da fokus Donalda Trampa na Grenland, umesto na Aljasku, ukazuje više na interes za ekonomsku sigurnost, nego na bezbednost u tradicionalnom smislu.

Ipak, kaže on, oba problema mogla bi se rešiti bez ugrožavanja danskog ili grenlandskog suvereniteta: NATO bi mogao pomoći u jačanju bezbednosti i odbrane, a SAD bi mogle pregovarati o pravima na investicije u Grenlandu.

Grenland je bogat prirodnim resursima, uključujući retke minerale koje SAD i sve druge svetske sile žele zbog njihove važnosti za visokotehnološke industrije, uključujući napredne odbrambene tehnologije.

Takođe, Vašington prati potencijalno otvaranje novih, profitabilnih plovnih ruta kako se arktički led topi.

Ali teško je videti kako Trampova želja za teritorijalnom ekspanzijom može ostaviti prostor za današnje pregovore.

„Ne govorimo o zakupu. Govorimo o preuzimanju. Imamo baze na Grenlandu. Mogu tamo postaviti mnogo vojnika ako hoću, ali potrebno je više od toga. Potrebno je vlasništvo. Zaista vam je potreban naslov vlasništva“, kazao je Tramp početkom nedelje.

Zašto je Tramp „džoker u špilu karata“?

Većina Grenlanđana kaže da želi nezavisnost od Danske, ali još više njih (85% prema anketama) odbija ideju da budu Amerikanci.

Pred današnji sastanak u Vašingtonu, grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen izjavio je da njegova zemlja stoji pred geopolitičkom krizom: „Ako moramo da biramo između SAD i Danske ovde i sada, biramo Dansku“.

Ali, kako god protekne sastanak sa potpredsednikom i sekretarom države SAD u sredu, Donald Tramp je „džoker u špilu karata“, kaže Sara Olvig iz Grenlandskog centra za spoljnu i bezbednosnu politiku.

„Ono što će se dogoditi zavisi od predsednika“, kaže Olvig. „A on je veoma nepredvidiv. Ali ako SAD prisilno preuzmu Grenland, Sjedinjene Države više neće biti zemlja slobodnih. Biće to kraj NATO-a i demokratskog sveta kakvog poznajemo“.

Rusija i Kina će takođe pratiti ishod današnjeg sastanka možda podjednako pažljivo kao i Grenlanđani. Na kocki je mnogo toga.

Šta male zemlje mogu učiniti da spreče da ih progutaju velike sile?

Pitanje šta male zemlje mogu učiniti da spreče da ih progutaju veće za Grenland trenutno nije apstraktno pitanje već stvarno, i nema lakih odgovora, piše Al Jazeera. Autonomija Grenlanda, njegova budućnost, nalaze se na klimavoj ravnoteži. Šta mogu da učine prijatelji Danske da to spreče?

Neprijatna istina je da bi, ako Donald Tramp pošalje trupe, Grenland verovatno pao za nekoliko dana – možda čak i za nekoliko sati.

Tramp je podsmešljivo opisao danske snage tamo kao „dve pseće zaprege“. I iako to ne prolazi nijedan test istinitosti, poenta mu stoji. Grenland ima slabu branu. Zajednička arktička komanda Danske na Grenlandu sastoji se od svega nekoliko ratnih brodova i timova za potragu i spasavanje.

SAD, u međuvremenu, već imaju veliku bazu u severozapadnom Grenlandu, po ugovoru iz 1951. godine koji takođe omogućava Vašingtonu da postavi dodatne baze na ostrvu. U bazi je stacionirano skoro 650 pripadnika, uključujući članove US Air Force i Space Force.

Kopenhagen se priprema. Najavljeno je dodatnih 4,2 milijarde dolara za odbranu Arktika. Takođe kupuje još 16 lovaca F-35 (naravno, iz SAD). Ipak, Danska bi imala malo šansi protiv pune moći američke vojske.

Zato je pokrenut diplomatski ujedinjeni front. Kao i u drugim krizama koje je Tramp stvorio, evropski lideri primenjuju pristup koji bi se mogao nazvati transatlantskim džudom. Kao džudisti, oni pokušavaju da preusmere Trampovu energiju – njegovu strastvenu, unilateralnu politiku „Amerika na prvom mestu“ i uvere ga da je najbolji način da to iskaže kroz kolegijalni, transatlantski multilateralizam.

Suštinski, oni poručuju: „Da, Donalde. Potpuno je ispravno što ističeš bezbednost Arktika kao veliki problem. Potpuno se slažemo. Iako nismo sigurni da je invazija Grenlanda rešenje, NATO jeste.“

Ovu poruku poslednjih dana prenosi i generalni sekretar NATO-a Mark Rute. Britanska i nemačka vlada takođe su predložile raspoređivanje NATO snaga u Grenlandu radi jačanja arktičke bezbednosti. Nemačka delegacija boravila je u Vašingtonu pre današnjeg sastanka između državnog sekretara Marka Rubija i ministara spoljnih poslova Danske i Grenlanda.

Dok Evropljani pokušavaju svoj džudo, Trampov pristup je više poput sumoa. Potežući veliku geopolitičku težinu SAD, predsednik je nepokolebljiv. Na sve molbe zbunjenih Evropljana ostaje nepromenjen.

Kada mu kažu da može imati svu američku vojnu prisutnost na Grenlandu koju želi po ugovoru iz 1951, on kaže da želi više. Kada mu kažu da bi unilateralna aneksija Grenlanda bila kraj NATO-a, on se samo slegne ramenima kao da bi to bila cena koju je vredno platiti. Kada dovode u pitanje njegove tvrdnje da Rusija i Kina sami planiraju da preuzmu Grenland, on ih jednostavno ponavlja.

Pomirljivost ili kapitulacija je moguća. Ako bi Evropljani bili dovoljno uplašeni, mogli bi pritisnuti Dansku da Grenlanđanima omogući referendum o nezavisnosti koji se već godinama spominje. Ako bi Grenlanđani izabrali punu suverenost – kao što većina i želi – Evropa bi mogla tvrditi da sudbina Grenlanda više nije njihov problem. Ali još nismo na tom mestu.

Za sada, evropski lideri stoje ujedinjeni iza Kopenhagena i Nuuka. „Suverenitet Danske je nepovrediv“, kažu. „A Grenland nije na prodaju.“

Ono ka čemu bismo mogli polako da stignemo jeste kompromis. Nešto što svi mogu smatrati donekle zadovoljavajućim. Možda ugovor o resursima koji omogućava SAD pristup bogatim zalihama metala i retkih minerala Grenlanda. I možda pojačano američko vojne prisustvo. Dovoljno da Tramp može da proglasi pobedu. A Evropa da odahne jer NATO još uvek diše.