Strateški poraz pretvoriti u pobedu: Koliko je realna Trampova najava da će okončati svoj rat sa Iranom za dve do tri nedelje?

Predsednik SAD poručuje američkim saveznicima – koji se nisu pridružili njegovom ratu protiv Irana jer nisu dobili nikakvu prethodnu najavu, nisu to želeli i smatrali su da se time krši međunarodno pravo – da će oni morati da snose posledice.

„Idite po svoju naftu“, napisao je Tramp u utorak na Truth Socialu, neposredno pre nego što su izvori rekli za CNN da administracija ne može da obeća da će obnoviti slobodnu plovidbu kroz Ormuski moreuz pre nego što proglasi da je misija završena.

Nešto kasnije predvideo je da će rat biti „završen“ za dve do tri nedelje. „Šta se dešava u moreuzu, mi nećemo imati nikakve veze s tim“, rekao je novinarima u Ovalnom kabinetu.

Iran je iskoristio ovu kritičnu tačku na ulazu u Persijski zaliv da zaustavi ključne isporuke nafte i drži globalnu ekonomiju kao taoce. Ako rat završi sa Iranom koji kontroliše taj strateški vodeni put, to će biti njihova strateška pobeda, ocenjuje CNN.

Usred novih znakova da Tramp želi da rat završi, zvaničnici očigledno oblikuju retoričku pozadinu kako bi mu omogućili da ga okonča bez rešavanja posledica.

Ministar odbrane SAD Pit Hegset tvrdio je na konferenciji za medije u utorak da su SAD postigle „promenu režima“ u Iranu iako zemljom i dalje vlada isti režim.

Najnoviji pokušaji administracije da redefiniše uspeh odražavaju neprijatne izbore sa kojima se Tramp suočava više od mesec dana od početka rata, kao i sve veći pritisak zbog roka od četiri do šest nedelja koji su zvaničnici postavili prvobitno za trajanje sukoba.

Oni slede tvrdnje predsednika da se vode „produktivni“ razgovori sa Iranom iako zvaničnici u Teheranu to negiraju i ne postoji javni dokaz o diplomatskom napretku.

Okončanje rata uz Iran koji kontroliše moreuz bilo bi međunarodno viđeno kao strateški poraz za Sjedinjene Države. Iran bi sigurno proglasio pobedu i mogao bi smatrati da je ponovo uspostavio faktor odvraćanja za buduće napade.

Takođe bi verovatno pokušao da monetizuje svoju novu poziciju tako što bi uveo takse za tankere koji prolaze tim putem. To bi obezbedilo prihode za obnovu vojne, raketne, pa čak i nuklearne infrastrukture uništene američkim i izraelskim vazdušnim udarima.

Sve ovo bi dovelo u pitanje Trampovu sposobnost da gotovo sve predstavi kao pobedu. Ipak, moglo bi i dalje biti poželjnije rešenje za predsednika jer bi svaki pokušaj da se nasilno ponovo otvori moreuz mogao dovesti do velikih američkih gubitaka i produžiti rat na način koji bi dodatno narušio njegovu oslabljujuću političku vlast u zemlji.

Tramp ne može da izbegne posledice svojih odluka

Povlačenje bi moglo ostaviti haos. Ali to bi bilo u skladu sa Trampovom metodologijom, koja je u praksi bila efikasnija u rušenju status kvo nego u izgradnji novih sistema.

Takođe bi produžilo princip „America First“, po kome zemlja treba da deluje uvek unutar svojih isključivo nacionalnih interesa. I dodatno bi zadovoljilo Trampov bes prema saveznicima u NATO-u za koje smatra da iskorišćavaju američka bezbednosna obećanja.

Međutim, Amerika ne postoji u vakuumu definisanom Trampovom retorikom. On bi teško mogao da izbegne ekonomske i političke posledice držanja moreuza pod kontrolom ojačanog Irana. Tramp možda može stvoriti politički spin da opravda svoje povlačenje – ali tržišta verovatno neće biti tako lako uveriti.

„Iako su Sjedinjene Države vodeći svetski proizvođač nafte, to ne štiti američke potrošače od cena nafte jer su cene na globalnom nivou“, rekla je Ruzmeri Kelanik, direktor programa za studije Bliskog Istoka u think tanku Defense Priorities. „Dakle, svako u Sjedinjenim Državama i svako u svetu pogođen je ovim šokom u snabdevanju“.

Taj ekonomski udar preti da izazove globalnu recesiju koja bi se odbila na američke obale – moguće mesecima pre izbora za Kongres, na kojima demokrate nadaju da će ostvariti veliku pobedu koja bi im pomogla da ograniče Trampovu moć u drugom mandatu.

Šire gledano, posledice rata u Iranu sada prete još jednim efektom: još dubljim raskolom u transatlantskom savezu.

To bi samo naglasilo potrebu evropskih saveznika i onih koje kanadski premijer Mark Karni naziva „srednjim silama“ da više ulažu u sopstvene vojske, sa razumevanjem da američki bezbednosni kišobran iz perioda posle Drugog svetskog rata više nije pouzdan.

Upozoravajući signali odjeknuli su širom Evrope kada je državni sekretar Marko Rubio, jedan od iz članova Trampovog unutrašnjeg kruga najviše okrenut NATO,  ove nedelje za Al Džaziru rekao da je reakcija američkih saveznika na rat „veoma razočaravajuća“  i nagovestio da će Tramp „preispitati“ američke obaveze prema njima kada rat završi.

Kako bi Evropa mogla platiti cenu?

Saveznici uče u nepredvidivoj eri Trampa da više ne mogu da se oslone na američka bezbednosna obećanja, pošto se čini da bi američki predsednik mogao da ih uslovljava opštom podrškom za svoje akcije.

Neki, poput Britanije, u početku nisu dali dozvolu SAD da koriste vazdušne baze za ofanzivne misije u Iranu. Drugi, poput Španije, išli su i dalje. Kao rezultat toga, Tramp je kritikovao „poseban odnos“ sa Londonom i zapretio prekidom trgovine sa Madridom.

Ali Tramp je te lidere stavio u nemoguću poziciju. Njegova godina kritikovanja saveznika – uključujući zahteve da Danska preda Grenland, napade na carine i prezir prema žrtvama prijatelja Amerike u ratovima posle 11. septembra – značila je da su saveznici imali malo prostora da mu pomognu i istovremeno sačuvaju svoje političke karijere.

Međutim, ostanak van rata neće ih poštedeti troškova sukoba.

Visoke cene energije i rast inflacije prete da unište krhke ekonomije i izazovu političke posledice za već slabe centrističke vlade u Evropi.

U nekim državama EU već se razmišlja o racionalizaciji benzina i dizela. Postoji i strah na kontinentu da bi kolaps centralne vlasti u Teheranu mogao izazvati još jedan masovni egzodus izbeglica prema granicama i testirati fiskalne i kulturne lomove.

Nije verovatno da bi te zemlje mogle jednostavno, kako kaže Tramp, „ići po svoju naftu“.

Britanska kraljevska mornarica je tek nakon nekoliko nedelja postavila razarač protivraketne odbrane kod Kipra da bi zaštila britanske interese. Francuska je uspela da pošalje grupu nosača aviona da štiti svoje interese i interese saveznika na Bliskom istoku.

Ali bez podrške SAD, NATO sile ne bi mogle da otvore moreuz i održe ga otvorenim. Čak i moćna američka mornarica trenutno smatra previše opasnim da uđe u domet iranskih dronova i raketa.

Kao i uvek sa Trampom, mudro je ne shvatati sve njegove reči doslovno. Naznake da bi SAD mogle da se povuku iz rata pojavile su se dan nakon što je upozorio da će uništiti iranske elektrane pa čak i fabrike za desalinizaciju u slučaju da Teheran ne ispuni njegove zahteve za mirom.

Trampovo javno ispoljavanje besa ponekad je trik da se slabiji saveznici primoraju na akciju. Rubio je nagovestio da bi to mogao biti slučaj kada je u petak rekao da „zemlje u Aziji i širom sveta imaju mnogo toga na kocki i trebale bi značajno doprineti“ naporima za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Možda ne postoji jasan izlazni put za Iran i SAD ali možda ga ima za američke saveznike u njihovom sukobu sa Trampom.

Evropa ipak ima kapacitet da bude korisna. Neke zemlje imaju sposobnosti za uklanjanje mina koje SAD nemaju. Francuska je rekla da bi bila spremna da se pridruži međunarodnoj misiji sa drugim mornaricama da zaštiti plovidbu kroz moreuz – ali samo nakon prestanka sukoba.

„Mislim da i dalje rade na tome da spreče da razlike sa SAD oko Irana izazovu trajni raskid transatlantskog odnosa“, rekao je Stiven Flanagan, bivši viši direktor za odbrambenu politiku i strategiju u Savetu za nacionalnu bezbednost, na brifingu u Middle East Institute.

„Ali to postaje sve teže svakog dana, suočeni sa oštrim kritikama Trampa na račun evropskog odgovora do sada“.

SAD očigledno želi više.

„Tramp ukazuje da je ovo međunarodni vodeni put koji mi koristimo manje nego većina; zapravo, znatno manje od većine. Zato bi svet trebalo da obrati pažnju i bude spreman da stane u odbranu“, rekao je ministar odbrane Pit Hegset u utorak.

Ali u Evropi ne postoji želja da se uvlači u još jedan američki rat na Bliskom istoku sa razlozima koje kritičari smatraju sumnjivim i bez jasnog puta do bolje situacije nakon borbi.

„Šta Donald Tramp očekuje da mala grupa evropskih fregata učini u Ormuskom moreuzu, a što moćna američka mornarica ne može?“ rekao je prošlog meseca nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

„Ovo nije naš rat, mi ga nismo započeli“.

Ali ovaj stav neće poštedeti saveznike posledica rata – stvarnost koja odražava ono što postaje ključna karakteristika Trampovog drugog mandata.

Stotine miliona ljudi od Azije do Evrope i Afrike pa do Bliskog istoka nije glasalo za njega i nema uticaj na njegove odluke.

Ipak, njegove odluke duboko menjaju njihove živote.

„Iran neće pustiti Trampa dok ne osveti krv muslimana širom sveta“

Visoki iranski poslanik izjavio je danas da Ormuski moreuz nikada neće biti ponovo otvoren i isključio mogućnost bilo kakvih pregovora, prenose iranintl.com.

Ali Nikzad je rekao da Iran neće popustiti dok se ne osveti, dodajući: „Ormuski moreuz nikada neće biti ponovo otvoren, pregovori nisu vođeni i neće biti vođeni“.

Nikzad, zamenik predsednika iranskog parlamenta, izjavio je danas da Islamska Republika neće pustiti Donalda Trampa dok se ne osveti „za krv muslimana širom sveta“.

On je ponovio da Ormuski moreuz „nikada neće biti ponovo otvoren“ i naglasio da pregovora nije bilo i da ih neće biti.

Nikzad je takođe upozorio da, ukoliko napadi budu nastavljeni, „nećemo ostaviti nijedan izvor goriva za neprijatelja“.

Izrael: Postigli smo zajednički i smrtonosni uspeh

Izraelski vojni šef Ejal Zamir izjavio je danas da su izraelski udari na Islamsku Republiku bili „duboki i sistematski“.

„Postigli smo zajednički i smrtonosni uspeh koji je, zajedno sa napadima naših američkih partnera, nanio težak udar Iranu. Uništili smo veliki deo njihove komandne strukture, ozbiljno oštetili njihove kapacitete za komandovanje i kontrolu, kao i proizvodnju oružja, smanjili sposobnost lansiranja raketa na izraelske građane i omogućili neviđenu slobodu delovanja izraelskoj vojsci u iranskom vazdušnom prostoru i drugim oblastima“, rekao je Zamir.

U posebnom saopštenju kojim je obeležen kraj prvog meseca rata, izraelska vojska je navela da je izvela više od 800 ofanzivnih vazdušnih sorti koristeći oko 16.000 municija, ubila više od 2.000 članova iranske vojne i komandne strukture i gađala više od 4.000 ciljeva.

Kako se navodi, početni udar operacije, koji su opisali kao nezaboravan, uključivao je ubistvo Vrhovnog vođe Alija Hamneija i oko 40 drugih visokih zvaničnika u manje od jednog minuta.

Dodaje se da su istovremeni udari izvedeni i na Ministarstvo obaveštajnih službi i Odbrambeni savet, a da je tog dana izveden i najveći operativni let u istoriji izraelske vazdušne vojske.

Izraelska vojska je navela da je početna faza operacije, nazvane „Berešit“ – prva reč Tore uključivala oko 200 borbenih aviona, stotine municija i oko 500 ciljeva, i da je obezbedila vazdušnu nadmoć nad Iranom u roku od 24 sata.

Takođe su naveli da su u drugoj nedelji rata ciljali tajni sastanak Revolucionarne garde u hotelu u Beirutu, ubivši pet visokih komandanata iz libanskog i palestinskog korpusa garde, grana Kuds snaga.

Prema saopštenju, još nekoliko ključnih figura Islamske Republike bilo je meta u trećoj i četvrtoj nedelji rata.