Kina i Indija bi mogle odlučiti: Koliko će Trampove sankcije ruskim naftnim kompanijama pogoditi Moskvu?

Prema izvorima iz industrije, piše CNN, neke naftne kompanije počele su da otkazuju narudžbine kako bi se uklopile u rok od 21. novembra nakon sankcionisanja dve najveće ruske naftne firme, Rosnjefta i Lukoila.

Do sada su dve najnaseljenije zemlje sveta, Indija i Kina, u velikoj meri odolevale apelima američkog lidera da prestanu da kupuju rusku naftu kao i njegovim pretnjama o mogućim posledicama ako to ne učine.

Međutim, analitičari kažu da rani znaci pridržavanja Trampovim „ogromnim“ sankcijama mogu biti samo privremeni, dok akteri pronalaze nove načine za isporuku i nabavku jeftine ruske nafte preko sofisticiranog sistema posrednika i „flote iz senke“ tankera sa nejasnim vlasništvom.

Koliko će Trampove sankcije zaista pogoditi Rusiju na kraju može zavisiti od Azije.

Zajedno, Indija i Kina uvoze između 3,5 i 4,5 miliona barela ruske nafte dnevno, značajan deo koje dolazi od nedavno sankcionisanih firmi, navode analitičari.

Ričard Džons, analitičar sirove nafte u kompaniji Enerdži aspekts, smatra da bi između 1,4 i 2,6 miliona barela dnevno za Indiju i Kinu moglo da presuši kada dođe novembarski rok.

Za Indiju, sankcije predstavljaju poznatu i složenu dilemu, suprotstavljajući njenu stalnu potrebu za jeftinom energijom i dugogodišnje prijateljstvo sa Moskvom njenim dubokim i rastućim strateškim vezama sa Vašingtonom.

Nju Delhi, takođe, polaže nade u pomirenje sa Trampom nakon što je on uveo 50 odsto takse na indijski izvoz u SAD, ali kupovina ruske nafte ostaje problematična tačka.

Za Kinu, koja je od početka rata predstavljala ključnu ekonomsku crtu života za Rusiju, računica se odnosi na zaštitu velikih naftnih kompanija, uz balansiranje partnerstva koje vidi kao ključni geopolitički savez sa Rusijom i interesom da rat ne dovede do kraja Putinove vladavine.

„Kremlj će pažljivo pratiti“

Kako su zapadne zemlje zabranile pomorski uvoz ruske sirove nafte nakon invazije Moskve na Ukrajinu, Kremlj je uspešno okrenuo pogled prema istoku, pronalazeći ekonomsku crtu života u Kini i Indiji, koje su preuzele milione barela dnevno po velikim popustima.

Scenarij u kome svi dobijaju za njih, ali na štetu Ukrajine, prema oceni Zapada.

Obe azijske zemlje dosledno su branile ove kupovine, predstavljajući ih kao deo svojih nacionalnih interesa kako bi obezbedile energetsku sigurnost.

Međutim, u kratkom periodu od kada je Trampova administracija objavila sankcije za Rosnjeft i Lukoil, pojavili su se znaci da sankcije već počinju da deluju.

„Sankcije će neminovno doneti troškove ruskoj ekonomiji“, ističe Farva Amer, direktorka inicijative za Južnu Aziju u Asia Society Policy Institute.

Kremlj će, dodaje ona, pažljivo pratiti ko preuzima količinu ruske nafte koju Indija otpusti dok se okreće dalje, a za sada Kina možda nema motivaciju da poveća svoj uvoz.

U Kini, najdoslednijem ekonomskom partneru Rusije, nekoliko državnih naftnih kompanija otkazalo je deo kupovina ruske sirove nafte, navodi Janiv Šah, potpredsednik za analizu naftnog tržišta i prerađivačke industrije u Rystad Energy.

Slična neodlučnost primećena je u Indiji, gde je najveći privatni prerađivač nafte Reliance rekao CNN-u da će „prilagoditi operacije rafinerije kako bi ispunio zahteve usklađenosti“ i da je „potpuno posvećen poštovanju važećih sankcija“.

Prema podacima iz Kpler, praćenja naftnih transakcija, Reliance je između januara i septembra ove godine uvezla nešto više od 181 milion barela ruske nafte.

U ponedeljak je najveća indijska državna naftna kompanija, Indian Oil Corporation, izjavila da će se pridržavati svih važećih sankcija, prenosi Press Trust of India.

„Za sada će većina indijskih i državnih kineskih kupaca praktično sprovoditi samo-sankcije kroz jedan ili dva ciklusa dok ne shvate namere SAD po pitanju primene sankcija“, navodi Džons.

Ali, dodaje on, to bi moglo trajati „sve dok se ne pronađu zaobilazna rešenja“.

„Indija je u težoj poziciji“, kaže Klajton Sigle, predsednik Odeljenja za energiju i geopolitiku u Centre for Strategic and International Studies.

On objašnjava da je kinesko tržište neprozirnije, „a njihove firme manje strahuju od toga da budu stavljene na crnu listu Vašingtona“.

„Jednostavno rečeno, Indija je navučena na jeftine ruske barele. Povratak na miks sirove nafte pre rata značio bi više barela iz Zaliva, zapadne Afrike, pa čak i SAD – po znatno višoj ceni“, rekao je on.

Nepostupanje po sankcijama moglo bi predstavljati veliki finansijski rizik za kineske i indijske firme, jer bi pretnja sekundarnim sankcijama mogla potencijalno da im onemogući zaduživanje kod američkih banaka ako bi i dalje direktno kupovale od Rusije.

Indijski ministar spoljnih poslova S. Jaišankar u ponedeljak je, čini se, kritikovao Trampove sankcije, nazivajući trgovinu energijom „sve više ograničenom“.

Ne pominjući SAD direktno, rekao je da se „principi primenjuju selektivno i ono što se propoveda nije nužno i praksa“.

Kina neće napustiti Rusiju

Za Peking, pitanje nadilazi energetsku bezbednost i predstavlja kritičan test njegovog strateškog partnerstva „bez granica“ sa Moskvom i njihovog zajedničkog cilja da suzbiju globalni uticaj SAD.

„S obzirom na pritisak SAD, Kina neće potpuno ignorisati američke zahteve, ali takođe neće isporučiti sve što SAD želi“, rekla je Jun Sun, direktorka kineskog programa u istraživačkom centru Stimson Center. „Suština je da Kina neće napustiti Rusiju“.

Viliam Jang, stariji analitičar za severoistočnu Aziju u International Crisis Group, ukazuje da postoji i mogućnost da su Moskva i Peking već započeli „privatne razgovore“ o „potencijalnim rešenjima ili protivmerama“.

„Ne vidim scenario u kojem bi Kina jednostavno odlučila da se odvoji od ruskih energetskih izvora, jer bi to izazvalo dubok šok u kineskoj ekonomiji i industriji“, dodao je on.

Od početka rata, velike kineske firme i banke uglavnom su se trudile da poštuju američke sankcije kako ne bi bile pogođene sekundarnim sankcijama u okviru svog međunarodnog poslovanja.

Čak i ako se velike državne kineske kompanije povuku, analitičari smatraju da bi manje nezavisne rafinerije, poznate kao „teapots“, mogle nastaviti da kupuju rusku naftu preko trećih strana, iako bi njihova sposobnost da apsorbuju dodatne količine bila ograničena na kratki rok. Koliki deo ukupne kineske trgovine ruskom naftom ove rafinerije već čine, analitičari kažu da nije jasno.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u četvrtak da je zemlja „dosledno protiv unilateralnih sankcija“.

Novi Delhi još nije javno komentarisao, ali sankcije stvaraju direktan sukob između dva ključna nacionalna interesa Indije.

Ekonomski rast i energetska bezbednost Indije postali su zavisni od jeftine ruske nafte od partnera s kojim deli istorijsko prijateljstvo.

Istovremeno, njeno rastuće strateško partnerstvo sa SAD, koje se produbilo kroz bezbednosni forum Kvad, jednako je važno kako bi se suprotstavilo rastućem uticaju Kine u Indijskom okeanu.

Ova geopolitička računica dodatno je zakomplikovana neposrednim ekonomskim podsticajima. Nju Delhi trenutno pregovara o trgovinskom sporazumu sa Vašingtonom, koji bi industriji izvoza obezbedio dugo očekivano olakšanje nakon što su ranije američke tarife u okviru Trampove administracije ugrozile milione radnih mesta.

Farva Amer iz Asia Society navodi da „pokazivanje opipljivog smanjenja trgovine naftom sa Moskvom, čak i postepeno, može pomoći da se zaključi sporazum i postane ključni gest dobre volje“.

Međutim, s obzirom na to da se očekuje da će premijer Narendra Modi ugostiti Putina u Nju Delhiju kasnije ove godine, svaka promena verovatno predstavlja „taktičko prilagođavanje za sada, a ne potpuno strateško povlačenje“.

Flota iz senke

Ispod ove geopolitičke igre nalazi se ruska „flota u senci“ – strateški resurs dizajniran posebno za transport nafte van zapadnog nadzora.

Obim ove mreže brzo se širio poslednjih godina. Izveštaj S&P Global iz maja identifikovao je 940 jedinstvenih brodova uključenih u ovu flotu, što je povećanje od 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Evropska unija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države uvele su opsežne mere kako bi ometale ovu mrežu, kolektivno stavljajući stotine brodova na crnu listu.

Od početka invazije na Ukrajinu, Rusija je uspela da održi izvoz sirove nafte uprkos „logističkim izazovima“ koje sankcije nameću, naveli su analitičari Kpler ranije ovog meseca.

To je realnost koja dodatno naglašava koliko je teško potpuno prekinuti ruske prihode od nafte.

„Nakon prethodnih američkih sankcija protiv velikih ruskih naftnih kompanija Gasprom i Surgutneftegas, indijske rafinerije su se jednostavno prilagodile kupujući naftu preko složene mreže „trećih lica ili posrednika“, navodi Muju Su, starija analitičarka za naftu u Kpleru.

Isti proces, dodaje ona, koji uključuje slojevite transakcije kako bi se prikrilo poreklo tereta, mogao bi se primeniti i na izvoz ruske nafte u Indiju i Kinu nakon najnovijih sankcija.

„To je samo promena imena i preusmeravanje. Očekivali bismo da se slične stvari dogode“, istakla je Su.