„Trampov cilj je da širi američki uticaj i suzbija neprijateljske režime“: Sagovornici Danasa o vojnoj intervenciji SAD u Venecueli

Kako ukazuje, jeste iznenađenje kako je to izvedeno, jer je, po njenom mišljenju, u osnovi to bio jedan uspešno izveden spektakl, kojim je demonstrirana američka vojna i pre svega obaveštajna moć, snaga, efikasnost, osposobljenost da na spektakularan način – helikopterskim desantom, uz neadekvatan ili nikakav odgovor venecuelanske vojske, američke snage ostvare svoj cilj i zarobe Nikolasa Madura i njegovu suprugu.

Podsetimo, u ranim subotnjim časovima, glavni grad Karakas pogodile su ekplozije, da bi nešto kasnije američki predsednik Donald Tramp saoopštio da su američke snage zarobile i iz Venecuele odvele predsednik Nikolasa Madura i njegovu suprugu.

Maduro je doveden u Njujor i trenutno se nalazi u pritvoru. Optužen je za, između ostalog, “narkoterorizam i uvoz kokaina u SAD.

Latinović smatra da je ovim potezom Tramp potvrdio ne samo američku obaveštajnu i vojnu superiornost, već je i pokazao ko stvara novi svetski poredak, “jer posle 3. januara 2026. međunarodni odnosi više nisu isti”.

“Svet, odsnono međunarodni odnosi se oblikuju uz pomoć vladavine sile i dogovora moćnih elita. Poštovanje suvereniteta država i njihove političke nezavisnosti za velike sile kao da ne postoji. U novije vreme, počelo je u Gruziji, nastavilo se u Ukrajini i sada u Venecueli”, navodi Latinović.

Ona smatra da je stvarni razlog ove sadašnje američke vojne intervencije u Venecueli transfer droge iz ove zemlje za američko trziste, koje iznosi samo oko osam odsto.

“To je samo povod, a stvarni razlozi su enormne rezerve nafte koje Venecuela poseduje preko 18 odsto svetskih rezervi i najveće su koje jedna zemlja ima, a drugi je povratak Monroovoj doktrini. Prva dva razloga – transfer droge i povratak naftnih polja američkim kompanijama, što je Čavez, predhodnik Madura, nacionalizivao, objasnio je i sam Tramp u svom prvom obraćanju. Ono što je iznenađenje za sve je najava Trampa da će, za sada, SAD upravljati Venecuelom. Nije pojasnio kako, ali je neosporno najavio da mu kolonijalni maniri vladanja nisu strani, što on čini od preuzumamanja drugog mandata”, naglašava Latinović.

Kako objašnjava, ovo nije to prvi slučaj da američke snage, gde obaveštajne službe imaju odlučujuću ulogu, intervenišu zbog nafte, droge ili onog što se danas naziva državni terorizam, kao što je bio razlog ubistva Sulejmanija.

U Iranu je, dodaje naša sagovornica, 1953. putem državnog udara uklonjem tadašnji premijer Mosadek uz pomoć britanskih i američkih obaveštajnih službi, jer je nacionalizovao strane naftne kompanije.

“Glavni geopolitički razlog ove intervencije je puni povratak Monroovoj doktrini. Sa stanovišta istorije ona nije značila samo „Amerika Amerikancima“, već i zaustavljanje novog talasa evropskog kolonijalizma, koji je bio u zamahu nakon Bečkog kongresa 1815. Ovom intervencijom američka administracija je poslala nedvosmislenu poruku da ne želi dalji ruski i kineski uticaj u državama Latinske Amerike ili ono što nazivaju Zapadnom hemisferom. I to odavno nije upitno”, ističe Latinović.

Svakako, dodaje ona, ovo ima i direktnu poruku Rusiji u vezi njenog angažovanja u Ukrajini, a koja glasi – evo kako to ja radim i da se zvrši rat u Ukrajini koji predugo traje.

“Istovremeno, ovom intervencijom je Tramp „pomogao“ Putinu, jer će cene nafte da rastu, a odmogao Kini kojoj ne odgovara rast cena nafte. Treba sačekati u sagledavanju svih poruka u vezi sa ratom u Ukrajini i nastalog zastoja u pregovorima o mirovnom sporazumu”, ukazuje Latinović.

Kako dodaje, države Latinske Amerike, sem Argentine, su oštrim izjavama osudile ovu američku intervenciju, podvlačeći da to ne znači podršku diktatorskoj vlasti Madura, vec isključivo poštovanje suvereniteta država i međunarodnog prava, za kojim velike sile očito i dalje ne haju.

“Vrlo je značajna i izjava generalnog sekretara UN i visokog komesara UN za ljudska prava koji su se založili za poštovanje Povelje UN. Čini se da je i sama Evropa u šoku i da je, za sada, reagovala umereno, usredsređujući se za brigu svojih državljana koji borave u Venecueli, dok je Španija ponudila svoje dobre usluge”, zaključuje Branka Latinović.

Dimitrije Milić programski direktor organizacije Novi treći put, ističe za Danas da je Trampova intervencija deo njegove šire strategije u odnosu na region Latinske Amerike i neposrednog američkog okruženja, a koja ima za cilj širenje američkog uticaja i suzbijanje konkurentskih uticaja i neprijateljskih režima.

“Kako je njegova politika prema lojalnoj Argentini ili El Salvadoru politika “šargarepe”, politika prema Venecueli je primer “politike štapa”. Osim toga, režim u Venecueli je bio specifično problematičan za SAD. Postavljalo se pitanje legalnosti njegove vlasti zbog sumnjivih izbora, ekonomija je preko decenije u lošem stanju, a režim je i pretio agresijom na susednu Gvajanu. Ukupno gledano, za SAD je bio problematičan na više nivoa”, ukazuje Milić.