Zašto Zelenski nije prihvatio Trampov „dogovor“ o mineralima?

Ukrajinski predsednik je jasno stavio do znanja da će iskorišćavanje dragocenih geografskih i energetskih resursa njegove zemlje biti jedan od načina da se obnovi njena ekonomija i gradovi nakon konačnog završetka rata.

Ali ponuda koju je izneo ministar finansija SAD Skot Besent, iako je američki zvaničnici hvale kao velikodušnu lestvicu prosperiteta Ukrajine, uopšte nije „dogovor“, piše CNN.

Međutim, on pruža uvid u Trampov pogled na spoljnu politiku i njegovu percepciju rata nakon što je preokrenuo, barem retorički, podršku Bajdenove administracije Ukrajini i bacio svoju težinu Rusiji.

Kao i sa njegovim planom da preseli sve Palestince iz Gaze kako bi SAD mogle da izgrade „rivijeru“ odmarališta na plaži, čini se da su predsednikovi motivi više ukorenjeni u izvlačenju najboljeg potencijalnog novčanog povrata za Sjedinjene Države nego u pravednom rešavanju ubilačkog sukoba koji ugrožava svet.

Trampov transakcioni pristup predstavlja razbijanje spoljnopolitičkih vrednosti koje su Sjedinjene Države vodile decenijama, uključujući princip da moćne nacije ne bi trebalo da napadaju manje, što je Vašington ugradio u povelju Ujedinjenih nacija.

Njegov pritisak na Ukrajinu, žrtvu sukoba, takođe je deo napora da se iskoristi prednost jedne nacije u njenom najmračnijem času.

Dok je ruski predsednik Vladimir Putin odsekao velike delove njene teritorije, Tramp traži veliki deo njenog rudnog bogatstva po najnižoj ceni.

„Dogovor“ prilično liči na oblik iznude koju je Tramp već jednom pokušao nad Zelenskim – vojna pomoć kao podsticaj da objavi istragu protiv Džozefa Bajdena, što je dovelo do Trampovog prvog opoziva.

Ipak, Bela kuća kaže da Zelenski zarad spasa Kijeva nema drugog izbora osim da potpiše pakt o vraćanju novca američkih poreskih obveznika iako ne sadrži garancije da će Vašington nastaviti da šalje pomoć u budućnosti.

„Predsednik Tramp je očigledno trenutno veoma frustriran predsednikom Zelenskim“, rekao je u četvrtak savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Majk Volc.

„Činjenica da nije došao za sto, da nije bio voljan da iskoristi ovu priliku koju smo mu ponudili – mislim da će na kraju doći do te tačke, i nadam se da će to biti vrlo brzo“.

Zapanjujući američki preokret

Sukob oko sporazuma o retkim mineralima dolazi usred ozbiljnog pogoršanja odnosa SAD sa Zelenskim, izazvanog Trampovim usvajanjem ruske propagande o ratu, uključujući lažne optužbe da je ukrajinski lider započeo sukob i da je diktator.

Autokrata u ovoj situaciji je Putin, koji već 25 godina vodi Rusiju, zatvara svoje protivnike, slama slobodnu štampu i održavao lažne izbore. I on je započeo rat.

Zapanjujući američki preokret u vezi sa ratom produbio se u četvrtak dok je Trampova administracija pregovarala sa članicama G7 oko zajedničke izjave kojom se obeležava treća godišnjica invazije, a američke diplomate su se usprotivile spominjanju reči „ruska agresija“ u dokumentu.

Zvaničnici su rekli za CNN da se druge članice G7 plaše da će Rusiji predati još jednu pobedu, nakon što su SAD stali na stranu Putina zbog nekih njegovih zahteva za eventualni mir pre ovonedeljnih pregovora u Saudijskoj Arabiji.

Dok Tramp kaže da je uveren da Putin želi da zaustavi rat i da je ozbiljan u pogledu razgovora o miru, američke i savezničke obaveštajne agencije su sumnjičave.

Tri izvora upoznata sa zapadnim obaveštajnim službama rekla su za CNN da Putin ostaje fiksiran na to da Ukrajinu potčini Rusiji ili da obezbedi malu, slabu državu koja zavisi od Moskve.

„Ako biste postigli prekid vatre, onda je prekid vatre samo vreme da se Putin odmori i prenaoruža i vrati i dobije ono što želi“, rekao je jedan od izvora. „Nismo videli nikakve naznake da su se njegove ambicije promenile“.

Događaji u poslednjih nekoliko dana, zbog kojih su se Ukrajinci osećali izdano, američki saveznici uznemireni, pa čak i neki republikanski senatori ogorčeni, obnovili su debatu o Trampovim motivima i kako će oni uticati na šanse za pošten mirovni sporazum.

Da li je predsednik vođen ličnim animozitetom prema Zelenskom? Ili prezir prema manjoj naciji dok on nastoji da preorijentiše spoljnu politiku SAD da promoviše sistem sfera uticaja koji kontrolišu moćnici poput njega, Putin i kineski predsednik Si Đinping na samitima supersila?

Ili Tramp, kao što je to često činio ranije, bira tvrdolinijašku poziciju samo da bi sebi stvorio prostor za pregovore?

Da li bi njegovo usvajanje mnogih Putinovih stavova i čvrst odnos prema Zelenskom moglo biti osmišljeno da privuče ruskog predsednika za sto na tešku sednicu pregovora? Svakako, Trampov dobar odnos sa Putinom mogao bi da ga pozicionira, više nego bilo kog drugog zapadnog lidera, da utiče na ponašanje Rusije i potencijalno izvlači ustupke.

Postizanje trajnog mira podrazumeva da Ukrajini nastavi da postoji kao nezavisna, suverena država. Ako bi izbegao da nagrađuje Putinov ekspanzionizam i spasio milione života predstavljalo bi ogromno dostignuće u nasleđe za Trampa.

Trenutni verbalni rat između predsednika SAD i Ukrajine ne isključuje eventualne i ozbiljne pregovore i uskoro će biti zaboravljen ukoliko se mir postigne.

Ipak, Tramp tek treba da pokaže da sastavlja pametan plan. Trampove divlje reči često izazivaju preteranu reakciju njegovih kritičara, ali reči su važne u ovom slučaju – pošto predsednik zamagljuje osnovne činjenice o tome šta je izazvalo rat, što je fundamentalna mana lidera koji se postavlja da vodi mirovne pregovore.

Trampovo ponavljanje mnogih Putinovih pozicija takođe je obnovilo debatu o njegovoj fascinaciji ruskim liderom, zbog čega je, u svom prvom mandatu, javno odbacio procene sopstvenih obaveštajnih agencija da se Rusija mešala u izbore 2016.

Trampovo poslednje favorizovanje Putina izazvalo je javni ukor od strane ključnog republikanskog senatora koji se suočava sa reizborom 2026. Tom Tilis iz Severne Karoline rekao je da se slaže sa većinom predsednikovih instinkata o nacionalnoj bezbednosti, ali je nastavio o Putinu: „Bolje im je da ulože vreme da shvate da je ovaj čovek rak i najveća pretnja demokratiji. I biće rak koji se širi u Južno kinesko more, na Tajvan i metastazira širom sveta“.

Zašto Zelenski nije prihvatio „dogovor“ o mineralima?

Predloženi sporazum o mineralima postavlja pitanja ne samo u vezi sa njegovim uslovima, već i u vezi sa razumevanjem političkih dinamika u Ukrajini u Beloj kući.

Nema šanse da bi Zelenski ili bilo koji drugi ukrajinski predsednik mogli da prihvate „sporazum“ o predaji velikog dela geološke baštine svoje zemlje i ključnog elementa za njenu buduću ekonomsku održivost.

Da je to učinio, njegov rejting verovatno bi pao na nivo od oko 4 odsto, na kojem Tramp netačno tvrdi da se već nalazi, dok zahteva od Zelenskog da održi izbore koji su odloženi zbog ratnog stanja usled invazije Rusije.

Razumevanje političke situacije Zelenskog je ključno, jer svaki mir predstavlja bolnu pilulu koju će ukrajinski lider morati da proguta i ubedi svoj narod, jer je gotovo sigurno da će to učvrstiti rusku kontrolu nad ukradenim teritorijama.

Zelenski je na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu prošlog vikenda rekao da nije dozvolio jednom od svojih ministara da potpiše prvi nacrt sporazuma o mineralima sa Sjedinjenim Državama. „Sporazum ne štiti naše interese“, rekao je novinarima, naglašavajući da nije video kako nacrt pruža bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Zelenski nije isključio mogućnost dogovora ali pokušava da iskoristi polugu resursa svoje zemlje kako bi dobio bezbednosne garancije Ukrajini nakon bilo kakvog mirovnog sporazuma.

Originalni sporazum o retkim zemnim mineralima fokusirao se na kompenzaciju Sjedinjenih Država za prethodnu pomoć Kijevu i precizirao prirodne resurse koji bi činili deo sporazuma na više od deset stranica, rekli su dva izvora upoznata sa dokumentom za CNN.

Zelenski je u sredu rekao da ugovor zahteva da SAD poseduje ili prima prihod od 50 odsto rudarenja retkih zemnih minerala u Ukrajini i drugih sektora prirodnih resursa. Izvori su rekli da dokument traži kompenzaciju, ali ne za buduću pomoć SAD-a Ukrajini, već za prethodnu pomoć.

Govoreći na Fox News u četvrtak ujutro, Volc je rekao da je vreme da Ukrajina prestane da „loše govori“ o Trampu nakon svega što su on i Sjedinjene Države učinili za zemlju.

„To je neprihvatljivo. Moraju da smanje ton i ozbiljno razmotre i potpišu taj sporazum“, rekao je.

U Sjedinjenim Državama i Evropi, furija izazvana Trampovim okretanjem protiv Ukrajine političko je pitanje. Ali za Ukrajince, to je pitanje života i smrti.

„Ukrajinci se osećaju kao da su jedine odrasle osobe koje su ostale u prostoriji“, rekla je Saša Dovžik, direktorka Instituta za dokumentaciju i razmenu.

„Ono što trenutno imamo u vestima su napadi besa nekoga koga smo smatrali svetskim liderom, a Ukrajinci su u suštini ostavljeni da se suoče sa dekonstrukcijom svetskog poretka“.

Ona je dodala: „Nismo novi u ovoj borbi. Jedini dodatak je da se trenutno suočavamo sa agresijom i dezinformacijama sa druge strane što je strana našeg velikog saveznika Sjedinjenih Američkih Država“.