Tramp se okrenuo Rusiji, zbog čega je Peking zabrinut?

I oni nisu jedini veliki igrači koji se bore sa posledicama Trampovog zaokreta ka Rusiji koji su preokrenuli godine američke spoljne politike u naletu brzometne diplomatije, piše CNN.

Vratolomni preokret događaja u Pekingu je pokrenuo pitanja o tome kako će mirovni napor SAD uticati na pažljivo osmišljeno partnerstvo kineskog lidera Si Đinpinga sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – i nesigurne odnose Kine sa Trampovom administracijom.

Pre samo nekoliko nedelja, Kina je izgledala spremna za ključnu ulogu u Trampovim mirovnim naporima u Ukrajini.

Američki lider je više puta sugerisao da bi mogao da sarađuje sa Sijem, koristeći ekonomski uticaj Kine nad Rusijom kako bi pomogao u okončanju sukoba – važnom polugom za Peking jer ima za cilj da spreči trgovinski rat sa najvećom svetskom ekonomijom.

To bi bilo u skladu sa dugogodišnjim naporima Pekinga da se predstavi kao neutralna stranka i glas globalnog juga koji je spreman da posreduje u miru u žestokom sukobu – čak i kada ga je NATO optužio da snabdeva moskovsku odbrambenu industriju robom dvostruke namene. Kina brani svoju „normalnu trgovinu“.

Peking sada nije uključen u pregovore ni kao ruski saveznik, niti kao glas globalne važnosti – barem je do sada ostao izvan brzog razvoja za koji posmatrači kažu da je iznenadio kineske zvaničnike.

Uloza za Si Đinpinga su visoki, s obzirom na to da je godinama pažljivo gajio lični odnos sa svojim „starim prijateljem“ Putinom, kao i odnose svoje zemlje sa Rusijom – gledajući svog severnog suseda kao ključnog partnera u širem sukobu sa Zapadom.

Kineski lider je preuzeo proračunati rizik kada su ruski tenkovi prešli ukrajinsku granicu pre tri godine. Njegov izbor da ne osudi tu invaziju i da njegova zemlja postane Putinovo uže za spasavanje – kupujući rusku naftu i snabdevajući Moskvu ključnim robama – doveo je do toga da Peking izgubi poverenje Evrope i podstakao američke saveznike u Aziji da sarađuju bliže sa NATO-om.

Kineski zvaničnici su u poslednjim danima iskazali odobravanje „dogovora“ između SAD i Rusije da započnu mirovne pregovore.

„Kina podržava sve napore koji vode ka mirovnim pregovorima“, rekao je najviši diplomata Vang Ji na sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u utorak, istog dana kada su se visoki ruski i američki zvaničnici sastali u Saudijskoj Arabiji kako bi postavili temelje za pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini.

Međutim, komentari američkih zvaničnika u poslednjim danima verovatno su privukli pažnju Pekinga na potencijalne skrivene ciljeve SAD-a dok sarađuju sa Rusijom.

Najviši američki diplomat Marko Rubio pomenuo je mogućnost buduće „geopolitičke i ekonomske saradnje“ između Vašingtona i Moskve kao jedan od četiri ključna pitanja o kojima se diskutovalo u Rijadu.

Nekoliko dana ranije, izaslanik Trampove administracije za Rusiju i Ukrajinu, Kit Kelog, rekao je na panel diskusiji u Minhenu da se SAD nadaju da će „prinuditi“ Putina na akcije koje mu nisu „prijatne“, a koje bi mogle uključivati ometanje ruskih savezništava sa Iranom, Severnom Korejom i Kinom.

Posmatrači su skeptični da bi Vašington mogao narušiti odnose Rusije i Kine, s obzirom na njihovu duboku usklađenost sa poretku koji predvode SAD i ukorijenjenu ekonomsku zavisnost Moskve od Pekinga.

Ali bilo kakve brige koje se možda pojavljuju u Kini oko toga da li bi Tramp koji je više puta ispovedao svoje divljenje i Putinu i Siju – mogao da razdvoji njihovu vezu verovatno je podvučen odjekom nepoverenja u prošlosti između suseda.

Ogorčeni teritorijalni sporovi duž njihove duge zajedničke granice izbili su u sukobu između Sovjetske Rusije i mlade Narodne Republike Kine 1969. godine i rešeni su tek 1990-ih.

Zatim, tu je diplomatski udar koji su osmislili predsednik Ričard Nikson i njegov savetnik Henri Kisindžer, koji su iskoristili raskol između suseda pod vlašću komunista da bi uspostavili odnose sa Pekingom i promenili hladnoratovsku ravnotežu snaga u korist SAD.

Iako je malo verovatno da će se ta istorija ponoviti, posmatrači kažu da je čak i nagoveštaj nove promene odanosti blagodet za ciljeve Vašingtona.

„Čak i ako je to samo 30 odsto ‘obrnutog Niksona’… to će posejati seme sumnje“, rekao je Jun Sun, direktor Kineskog programa u istraživačkom centru Stimson centra u Vašingtonu.

„To će naterati Si Đinpinga da posumnja u strateško usklađivanje koje je gradio u proteklih 12 godina sa Rusijom – ’možda nije toliko pouzdano, možda nije tako čvrsto‘.

Ako dođe dan kada Kina odluči da izvrši invaziju na Tajvan, „Kinezi će morati da pogledaju u leđa i zapitaju se – šta će Rusija da uradi?“ dodala je ona, misleći na samoupravno demokratsko ostrvo na koje polaže pravo Peking. „A za Sjedinjene Države, to je odvraćanje“.

Mesto za stolom?

Ali drugi kažu da Peking možda ima veće poverenje u svoje veze sa Moskvom.

„Kineski i ruski odnosi su u sopstvenoj ligi, imaju snažnu osnovu i snažne institucionalne veze u proteklim decenijama“, rekao je Ju Bin, viši saradnik u Centru za ruske studije Istočnokineskog normalnog univerziteta u Šangaju.

Ju je ukazao na napore dve zemlje da se zalažu za multilateralizam i izgrade sopstvene međunarodne organizacije poput BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju, kao i na potrebu da održe stabilnost granica. „Mislim da nijedna strana to ne bi pustila jer je Tramp tu četiri godine“, rekao je on.

Umesto toga, Kina je zabrinuta „da bi, kada Rusija i SAD premoste svoje razlike i postignu određeni stepen mira u Ukrajini, to oslobodilo Trampovu administraciju da se fokusira na Kinu“, rekao je Ju.

Američki ministar odbrane Pit Hegset je to nagovestio prošle nedelje, kada je rekao evropskim kolegama da SAD ne mogu da se fokusiraju prvenstveno na bezbednost na njihovom kontinentu kada moraju dati prioritet „odvraćanju rata sa Kinom“.

Da Tramp nije bio u mogućnosti da direktno angažuje Putina, Peking bi možda pokušao da ublaži neka trvenja sa SAD radeći sa Vašingtonom na dovođenju ruskog lidera za sto – ali sada je nejasno da li će Kina preuzeti bilo kakvu ulogu u budućim mirovnim pregovorima u Ukrajini.

Međutim, posmatrači kažu da bi, ako se postigne sporazum, Peking mogao da pošalje mirovne snage u Ukrajinu preko Ujedinjenih nacija i da bi želeo da igra ulogu u obnovi zemlje.

Za sada, kineski zvaničnici su poslednjih dana iskoristili nalet diplomatije da pokušaju da povrate izgubljenu ljubav sa Evropom – pozivajući u javnim izjavama „sve relevantne strane i zainteresovane strane uključene u ukrajinsku krizu“ da se „uključuju u proces mirovnih pregovora“, u znak odobravanja da bi i Evropa trebalo da ima svoje mesto za stolom.

Istovremeno, oni su, takođe, nastojali da iskoriste svoj potencijal da preuzmu ulogu, dok impliciraju da Trampovo očigledno okretanje Putinu dokazuje da je stav Pekinga bio tačan sve vreme.

U međuvremenu, Ukrajina je povećala izglede da bi mogla da pokuša da regrutuje Kinu kao sopstvenog saveznika.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je od početka rata dobio malo pažnje od Pekinga, sugerisao je isto nakon subotnjeg sastanka visokog kineskog diplomate Vanga i ukrajinskih zvaničnika u Nemačkoj.

„Za nas je važno da angažujemo Kinu da pomogne u vršenju pritiska na Putina da okonča rat. Mislim da po prvi put vidimo interes Kine“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u utorak. „To je uglavnom zbog činjenice da se svi procesi sada ubrzavaju“.

Što se tiče toga ko bi trebalo da bude za pregovaračkim stolom, ukrajinski lider je dodao da bi to trebalo da budu zemlje „spremne da preuzmu odgovornost za garantovanje bezbednosti, pružanje pomoći, zaustavljanje Putina i ulaganje u oporavak Ukrajine“.