Trampov politički uspeh zavisi od toga da li će se održati mir između Izraela i Irana

Američki predsednik Donald Tramp pokazao je sklonost ka riziku u prvim mesecima svoje administracije, a vazdušni napad na Iran mogao bi biti njegov najveći rizik do sada, a politička nagrada zavisi od toga da li može da održi krhki mir između Irana i Izraela, kažu analitičari, prenosi Al Džazira.

Stručnjaci upozoravaju na rizik da Tramp izgubi kontrolu nad događajima. Za sada, čini se da je Tramp uspeo da ograniči američko učešće i primora strane na prekid vatre. „Rizikovao je i to se isplatilo“, rekao je Firas Maksad iz Eurasia grupe, prema Hini.

Vreme će pokazati da li će se prekid vatre održati. U utorak je Tramp izrazio frustraciju što je Izrael napao Teheran nekoliko sati nakon prekida vatre.

Ako sporazum ne uspe ili Iran uzvrati, Tramp rizikuje fragmentaciju pokreta MAGA koji mu je pomogao da se vrati na vlast.

„Ako Iran i dalje bude problem za šest meseci, to će uništiti pokret MAGA“, kaže politički analitičar Kris Stajrvolt. Dodaje da je Tramp već razvodnio pokret uvlačeći SAD u novi bliskoistočni sukob, što je ranije odbacio. Prošlog četvrtka, Tramp je rekao da će mu trebati dve nedelje da odluči da li će SAD ući u rat, a dva dana kasnije je odobrio bombardovanje, iznenadivši mnoge Amerikance.

Njegova odluka da napadne Iran mogla bi takođe stvoriti probleme za svakog republikanca koji pokuša da preuzme njegovu ulogu na sledećim predsedničkim izborima. „2028. godine, pitanje strane intervencije biće linija razdvajanja i lakmus test dok se ljudi bore da definišu šta MAGA zaista znači“, rekao je Stajrvolt.

Bela kuća je uglavnom prepustila potpredsedniku DŽ. D. Vensu da brani napad na Iran u nedeljnom informativnom programu.

Rizični potezi

Iran nije bio jedini primer gde je Tramp uložio velike sume. Povremena primena tarifa izazvala je neizvesnost na tržištima i strah od inflacije. Pokušaji smanjenja birokratije zastali su nakon odlaska Ilona Maska iz njegovog savetničkog kruga, a stroga imigraciona politika izazvala je proteste širom zemlje.

Ali ako Tramp uspe da natera Iran da odustane od svojih nuklearnih ambicija, to bi bilo veliko dostignuće u regionu koji godinama opterećuje američke predsednike i uvlači SAD u ratove u Iraku i Avganistanu.

Tramp se zalagao za kraj „večnih ratova“, što objašnjava nervozu javnosti zbog njegove agresije protiv Irana.

Prema anketi Rojtersa/Ipsosa sprovedenoj pre prekida vatre, samo 36 odsto ispitanika podržava napade na iranski nuklearni program. Ukupna podrška Trampu pala je na 41 odsto, što je najniži nivo u njegovom drugom mandatu, a njegova spoljna politika dobila je još gore ocene.

Dejv Hopkins sa Boston koledža ističe da Tramp nije pripremio javnost za napad i nije jasno predstavio Iran kao pretnju SAD. „Nismo videli diskusiju o Iranu kao glavnom neprijatelju ili pretnji Sjedinjenim Državama“, rekao je Hopkins.

Dodao je da je Trampovo hvalisanje da je u stanju da nametne prekid vatre deo šireg obrasca. Kao kandidat, Tramp je obećao kraj ratova u Ukrajini i Gazi, ali je ubrzo shvatio da ne može da potčini Moskvu i Tel Aviv svojoj volji.

Napad se uklapa u Trampov stil vođstva tokom drugog mandata — spreman je da donosi velike odluke i deluje smelo bez široke javne podrške. Ne mora da brine o reizboru i sarađuje sa Kongresom, koji uglavnom kontrolišu republikanci.

„Politička osveta možda neće doći odmah, ali bi mogla da se pojavi kroz kontinuirane građanske nemire ili demokratske uspehe na sledećim srednjoročnim izborima“, kaže politikolog sa koledža Midlberi, Alison Stendžer.