Trampovi potezi prema Turskoj i Siriji zbunjujući

Severna Sirija je prebivalište Kurda koji su skoro četiri godine saveznici Amerike u borbi protiv Islamske države. Erdogan, međutim, Kurde vidi kao teroriste i pretnju duž južne granice Turske.

Na znak namere Erdogana da izvrši upad u taj deo severne Sirije, Tramp je u ponedeljak između 50 i 100 američkih vojnika prebacio iz tog područja na druge lokacije u Siriji.

Tu Trampovu odluku su kritikovali oštro neki od njegovih republikanskih saveznika u Kongresu, kao i demokrate. Oni su rekli da povlačenje američkih snaga u osnovi pruža Turskoj prostor da krene na Kurde.

Naoružane od strane SAD-a i potpomognute američkim trupama i vatrenom snagom, snage koje su predvodili Kurdi okončale su teritorijalno širenje Islamske države u regionu – uz cenu hiljada Kurda ubijenih u godinama borbi.

Tramp se hvalio uspehom SAD, porazom Islamske države, ali njegovi kritičari ga sada optužuju da je napustio američkog saveznika, namestivši Kurde da budu ubijeni.

Oni takođe brinu da, ukoliko se Kurdi upuste borbu protiv turskih snaga, neće moći da čuvaju zatočeničke centre u Siriji u kojima su zarobljeni borci Islamske države.

Trampove pristalice kažu da bi predsednikova pretnja sankcijama mogla da natera Erdogana da odloži planirani upad ili ga možda ograniči, da ne bi bio prepušten finansijskim kaznama koje bi naštetile turskoj ekonomiji.

Tramp je u ponedeljak branio tu svoju odluku, rekavši da ispunjava predizborno obećanje da će se povući iz „beskonačnog rata“ na Bliskom Istoku i upozorio Tursku da će uništiti njenu ekonomiju ako se bilo kojem američkom vojniku učini nešto nažao.

„Kao što sam i ranije govorio, ako Turska učini išta što ja, u svojoj ogromnoj i neprevaziđenoj mudrosti, smatram nedozvoljenim, ja ću potuno uništiti i razoriti tursku ekonomiju (već sam to radio)“, pretio je Tramp u poneđeljak.

A već u utorak Tramp je objavio „tvitove“ rekavši da će Erdogan 13. novembra posetiti Vašington, i branio Ankaru kao velikog trgovinskog partnera SAD, rekavši da isporučuje čelik za borbene avione F-35.

U stvari, Trampova administracija prošlog leta je Tursku uklonila iz programa F-35, jer su Turci odbili da otkažu kupovinu ruskog sistema protiv-vazdušne odbrane koji je nespojiv sa snagama NATO-a. Zbog toga će do marta 2020. godine SAD prestati da koristi sve turske zalihe i delove.

„Možda smo u procesu odlaska iz Sirije, ali ni na koji način nismo napustili Kurde koji su posebni ljudi i divni borci“, „tvitovao“ je Tramp. „Isto tako, naš odnos s Turskom, partnerom u NATO i trgovini, vrlo je dobar“, dodao je on.

Tramp je napisao i da „Turska već ima veliko kurdsko stanovništvo i potpuno razume da, dok smo mi u tom delu Sirije imali samo 50 vojnika, a i oni su uklonjeni, bilo kakva neizazvana ili nepotrebna borba Turske bila bi pogubna za njenu privredu i njenu vrlo krhku valutu. Mi Kurdima pomažemo finansijski/oružjem!“.

Potpredsednik Turske je rekao da se njegova zemlja neće prikloniti pretnjama što je očigledan odgovor na Trumpovo upozorenje Ankari o obimu planiranog vojnog upada u Siriju.

Fuat Oktai je u govoru u utorak rekao da Turska namerava da se bori protiv kurdskih boraca u Siriji i stvoriti zonu koja bi omogućila Turskoj da tamo smesti sirijske izbeglice.

„Kada se radi o bezbednosti Turske, mi određujemo svoj put, ali i postavljamo svoje granice“, rekao je Oktai.

Jedan visoki zvaničnik administracije u Vašingtonu rekao je u ponedeljak da SAD još nisu videle nikakav dokaz da je upad neizbežan i za sada je Erdoganova planirana poseta Sjedinjenim Državama u planu.

U ponedeljak su dva visoka zvaničnika Stejt departmenta konstatovala da, iako su Turci istakli da je Erdogan pozvan u posetu, Bela kuća je prethodne večeri nije je ni pomenula.

Oni su rekli da tursko tumačenje nije netačno, ali su nagovestili da je nepominjanje posete u izjavi Bele kuće pokazatelj Trampovog nezadovoljstva Erdoganovim planovima za operaciju protiv Kurda.