Trećina članova parlamenta i vlada u EU su žene

Udeo prisutnosti žena u zvaničnim institucijama beleži porast u odnosu na 2003. godinu, kada su žene brojale tek jednu petinu (21 odsto) mesta u ovim telima.

Najveći stepen prisutnosti žena u švedskom parlamentu

Iako udeo mesta u nacionalnim parlamentima koje zauzimaju žene zabrinjavajuće varira u svakoj zemlji Evropske unije, nijedna zemlja nema veći broj žena koje drže mesta u parlamentu u odnosu na muškarce.

U 2019. godini, najviši stepen udela ženskih članova u ovim telima beleži Švedska (48 odsto) i Finska (47 odsto), ispred Belgije i Španije (obe po 42 odsto).

U Srbiji procenat žena u skupštini iznosi 37,6 odsto.

Na suprotnoj strani skale, žene broje manje od petine članica nacionalnog parlamenta u Mađarskoj (12 odsto), na Malti (15 odsto) i Kipru (18 odsto), ali i u Hrvatskoj i Rumuniji (obe malo ispod 20 odsto).

Više od pola članova vlade u Finskoj i Švedskoj čine žene

Procenat ženskih članova vlade u EU beleži porast sa 23 odsto iz 2003 na 31 odsto u 2019. godini.

U istoj godini, Finska beleži najveći stepen prisutnosti ženskih članova u svojoj vladi (58 odsto), dok nju prate Švedska (52 odsto), Španija i Austrija (obe po 50 odsto), kao i Francuska (49 odsto).

U donjem delu skale nalaze se žene koje broje manje od petine članstva na Malti (9 odsto), u Grčkoj (10 odsto), Estoniji (13 odsto), Mađarskoj (14 odsto), Poljskoj (15 odsto), Kipru (17 odsto), Rumuniji (18 odsto) i Hrvatskoj (19 odsto).

U Srbiji su žene zastupljene 22,7 odsto u vladi.

Broj žena na predsedničkoj i premijerskoj funkciji u zemljama Evropske unije takođe je porastao u periodu od 2003. do 2019. godine. Zabeleženo je četiri žene na funkciji premijerki vlade (15 odsto), dok tokom 2003. nije bila nijedna.

Međutim, tokom ovog perioda od 15 godina, udeo žena na pozicijama premijerki vlade u Evropskoj uniji nije nadmašio ovaj procenat, što dovodi do zaključka da nikad nije bilo više od četiri žene na ovim pozicijama u isto vreme.