Konferencija “Pomirenje istorija!?” okupila je aktiviste za mir i ljudska prava, istraživače mirovnog rada, novinare i istoričare iz različitih zemalja koje imaju ratno i postratno iskustvo, od Indije i Šri Lanke, preko balkanskih zemalja, Ukrajine i Gruzije do Zapadne Evrope.
Konferencija je, u organizaciji Centra za nenasilnu akciju Sarajevo/Beograd, održana od 15. do 17. maja u Sarajevu, uz studijsko putovanje u Zavidoviće, koji su prepoznati kao značajan i pozitivan primer u procesu suočavanja s prošlošću i izgradnji mira, navedeno je u saopštenju za medije.
Konferencija je tematizovala iskustva različitih zemalja u post-ratnom procesu traganja za pravdom, izazovima i tabuima u tom procesu, ulozi istorijskih mitova i narativa u procesu pomirenja, razumevanju važnosti nenasilja i limitima nenasilja… Uvodničari i moderatori, pored ostalih, bili su Edin Ramulić, Diana Francis, Martina Fisher, Budimir Ivanišević, Marina Elbakidze, Albulena Karaga, Ponnampalam Narasingham…
Kako se saopštava posle 30 godina rata, stanovnici Šri Lanke već devet godina pokušavaju izgraditi održivi mir. Mirovni aktivista iz Šri Lanke Ponnampalam Narasingham kaže kako su ovakvi skupovi prilika da se upozna sa kontekstima u drugi zemljama i poteškoćama s kojima se one suočavaju.
“Mehanizmi, tehnike i alati koje su drugi možda koristili ili još koriste možda mogu pomoći i Šri Lanki na putu koji je tek pred njom”, kaže Ponnampalam Narasingham.
“Odabir aktivista za mir i ljudska prava, istraživača mirovnog rada, novinara i istoričara nije nasumičan, već ukazuje na prepoznatu potrebu da se fragmentisan rad u ovim poljima uveže ili makar njegovi akteri dovedu u dijalog, jer svako na svoj način može dati značajan doprinos izgradnji ili razgradnji mira. To je zadatak društvenog pomirenja, zadatak za šire i različite društvene skupine je sigurno jedan od temelja za pretpostavku uspešnog procesa pomirenja”, kazao je Nenad Vukosavljević iz Centra za nenasilnu akciju Sarajevo/Beograd, dodavši da društveno pomirenje vidi kao odustajanje od mržnje i predrasuda između ljudi koji se međusobno ne poznaju lično već te osećaje generišu na osnovu pripadnosti kolektivu.
“Ma kako izgledalo da je pomirenje ustupak drugima, kojima se time oprašta nešto što je zapravo neoprostivo, mir, pravda, sigurnost su potrebe svih ljudi i svi jednako od toga profitiraju. Oslobađanjem od straha i mržnje pomažemo pre svega sebi, svojim najbližim, svom neposrednom i širem okruženju”, dodao je on.
Natasha Zupan, mirovna aktivistkinja iz Nemačke, koja je godinama radila na području Balkana, kazala je kako je progres na putu izgradnje mira na području Balkana pred velikim izazovima i da je ogromna odgovornost na političarima koji su često glavni krivci za zaustavljanje tog procesa.
“Nade, naravno, ima. Preduslovi za značajnu promenu postoje, na početku procesa značajnu ulogu je imala međunarodna zajednica. Iako nisam za takvu ulogu međunarodne zajednice, smatram da su određeni mehanizmi dobrodošli”, kazala je Zupan, prenosi se u saopštenju.
Istraživačica Martina Fisher smatra kako je u postratnim društvima važno da se razgovara o značaju sećanja i različitih, često suprotstavljenih historija.
“Neko će možda prigovoriti kako ova tema i nije važna jer ima toliko bitnijih stvari koje nas pritiskaju. Ali da bi smo krenuli ka budućnosti važno je pogledati i razumeti šta nam se desilo. Možda je na Balkanu ili u drugim delovima sveta prerano za pomirenje istorija, ali je za jedno društvo izuzetno važno da shvati da iskustva i pogledi na ono što se desilo mogu biti različiti, pri čemu je istovremeno bitno osvetliti činjenice koje su neupitne, kao što je osuda ratnih zločina ili priznanje patnje žrtava”, naglasila je Fisher.
Ova je konferencija značajna za našu regiju i kako bismo se uverili da u problemima s kojima se suočavamo nismo usamljeni, ali nismo usamljeni ni u traženju načina da ih prevladamo, smatra Davorka Turk iz Centra za nenasilnu akciju.
“Značajna je i zbog toga što nam pogled sa strane može pomoći da lakše utvrdimo naše stranputice i uspehe i usmerimo našu energiju u budućnosti na način koji bi bio najsvrsishodniji.
Solidarnost koju osećamo od ljudi iz drugih delova sveta nam je također vrlo značajna, pomaže nam da istrajemo”, dodala je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
