Foto: EPA-EFE/ STINA STJERNKVIST

Prema Grifitsovim rečima, ovi pregovori, koji su juče počeli u Stokholmu, a čiji je cilj okončanje gotovo četiri godine dugog građanskog rata koji je milione ljudi doveo do ivice gladovanja, predstavljaju „važnu prekretnicu“, a veliki je uspeh i sama činjenica da su „zaraćene strane pristale da sednu za sto“.

Grifits je rekao da će potpisivanje sporazuma o razmeni zarobljenika omogućiti da se hiljade porodica ponovo ujedine. Međunarodni komitet Crvenog krsta je saopštio da će biti oslobođeno najmanje 5.000 ljudi. Grifitsov tim sarađuje sa delegacijama iz jemenske vlade i redova Huti pobunjenika, a očekuje se da će razgovori trajati nedelju dana. Mirovni pregovori su pokrenuti prvi put od 2016. godine. Poslednji pokušaj pregovora o miru propao je u septembru kada Huti nisu došli u Ženevu.

Pre nego što su mirovni pregovori u Stokholmu počeli, Grifits je uspešno ispregovarao evakuaciju 50 ranjenih Huti pobunjenika u Oman na lečenje. Pišući za jučerašnje izdanje NJujork tajmsa, on je naveo da pregovori predstavljaju „tračak nade“. Predstavnici jemenske vlade, koja ima podršku koalicije predvođene Saudijskom Arabijom, su doleteli u Švedsku u sredu, a dan ranije je Grifits dopratio Hute, koje podržava Iran, u Stokholm. Pre nego što je krenuo na put, predstavnik vlade Jemena Abdulah al-Alimi je na Tviteru napisao da su pregovori „prava šansa za mir“. Predvodnik delegacije Hutija Mohamed Abdelsalam je obećao da će „učiniti napor da pregovori budu uspešni“, ali je i upozorio pobunjeničke borce da ostanu „pripravni u slučaju bilo kakvog pokušaja vojne intervencije“. Grifits je dvema delegacijama rekao da ne odustaju od pregovora. Švedski domaćini, koje je predstavljala ministarka spoljnih poslova Margot Valstrom, pozvali su zaraćene strane da se posvete konstruktivnim pregovorima čiji je cilj „okončanje katastrofe“ u Jemenu.

Grifits želi da postigne sporazum o ponovnom otvaranju aerodroma u Sani, kao i o primirju u Hodeidi, glavnoj luci u zemlji koju drže Huti i koja je postala žarište ratnih sukoba nakon što je koalicija pokrenula kampanju njenog zauzimanja ove godine. To bi moglo da dovede do prestanka sukoba na širem nivou i da zaustavi vazdušne napade koalicije tokom kojih su poginule hiljade civila, kao i da okonča raketne napade pobunjenika na saudijske gradove.

Jedan izvor rekao je za Rojters da su dve strane daleko od sporazuma oko nekoliko stvari, naročito kada je u pitanju „kompleksna stvar kao što je Hodeida“ i kada se radi o tome ko bi trebalo da upravlja lukom i da li bi Huti trebalo u potpunosti da izađu iz grada. UN pokušavaju da spreče puni napad na Hodeidu, koja je ulazna tačka za većinu uvoznih proizvoda u Jemenu i za dostavu humanitarne pomoći. Druga glavna ruta iz zemlje i u nju je aerodrom u Sani, ali pristup njemu je ograničen zato što koalicija kontroliše vazdušni prostor. Jedan od lidera pobunjenika, Mohamed Ali al-Huti, na Tviteru je napisao da bi, ukoliko ne bude postignut dogovor o otvaranju aerodroma, ovaj pokret mogao da ga zatvori na zemlji za sav saobraćaj, uključujući i letove UN. Osim toga, UN se nadaju da će tokom mirovnih pregovora u Stokholmu biti postignut okvirni dogovor oko toga kako će izgledati buduće političko rešenje u Jemenu.

Jemen je razoren višegodišnjim konfliktom koji je eskalirao početkom 2015, kada su Huti preuzeli kontrolu većeg dela zapada zemlje. Rat je izazvao najveću humanitarnu krizu u poslednje vreme, desetine hiljada ljudi su poginule, a blizu 30 miliona živi na ivici gladi u ovoj zemlji koja je među najsiromašnijima u svetu. Prema podacima UN, najmanje 6.600 civila je ubijeno a oko 10.560 ranjeno u sukobima. Osim toga, na hiljade civila je umrlo iz drugih razloga, uključujući neuhranjenost, zarazne bolesti i loše zdravstveno stanje. Svetska zdravstvena organizacija je u oktobru upozorila da se svake nedelje u zemlji pojavi oko 10.000 novih slučajeva obolelih od kolere.