Ukrajinci se nečovečno ispituju i brutalno muče, pa šalju u Rusiju: Šta kriju ruski filtracioni kampovi?

Od početka rata u Ukrajini 24. februara, milioni Ukrajinaca su u strahu pokušali da napuste zemlju, kako bi spasili sebe i svoje porodice. Jedan deo njih uspeo je da uđe u Poljsku ili Moldaviju, ali oni sa juga ili istoka zemlje imali su manje sreće kada je u pitanju beg od rata.

Gotovo od marta su se pojavile informacije o takozvanim filtracionim kampovima, pre svega na teritoriji samoproglašene Donjecke Narodne Republike, a u kojima se vrši ispitivanje i brutalno mučenje Ukrajinaca, koji se potom šalju u Rusiju.

Proces ispitivanja u kampovima je, prema brojnim izveštajima organizacija za ljudska prava, ali i američkog Stejt departmenta, „jeziv“ i „nečovečan“.

Ukrajinci prolaze kroz filtriranje tokom kojeg ih fotografišu, ispituju, uzimaju otiske prstiju i ispituju sadržaj njihovih telefona. Muškarcima se naređuje da se skinu do donjeg veša, a njihova tela potom pregledaju kako bi utvrdili da li imaju tetovaže povezane za ukrajinskim nacionalističkim grupama. Sve ih pitanju da li su služili u ukrajiskoj vojsci ili znaju nekoga ko je u vojsci.

Pored toga, filtracija podrazumeva ankete o političkim stavovima i registraciju ljudi. Oni, za koje Rusi pomisle da mogu da „izazivaju probleme“ ili „pripadaju nacističkim skupinama“, pod prisilom odlaze u autobuse kojima se odvoze u Rusiju, i niko nikada ne sazna šta se sa njima desilo.

Tri bolna scenarija

Brojni izveštaji međunarodnih organizacija, ali i ispovesti malobrojnih Ukrajinaca koji su uspeli da pobegnu, ukazuju na to da su ljudi u kampovima maltretirani, prebijani i opljačkani.

Kako je navela ambasadorka na brifingu za novinare iz Srbije, pred svakim Ukrajincem koji se nađe u filtracionom kampu, su tri scenarija.

„Prvo, ukoliko prođe kontrolu, može biti vraćen u okupirani deo Ukrajine, zatim postoji mogućnost i odvođenja u Rusiju, ali i ostanka u pritvoru u koji predstavlja pakao u pravom smislu te reči i kojem se neretko, prema svedočenju ljudi koji su pobegli odande, čuju užasni jecaji, a nisu retka ni pogubljenja po skraćenom postupku“, kaže van Šak.

Pored ovih, postoji još jedna solucija – odlazak u Rusiju nakon čega osoba postaje „crna kutija“ o kojoj više niko ne sazna ništa.

Kroz filtracione kampove je, prema rečima ambasadorke, prošlo oko milion i šesto hiljada ljudi. Među njima ima i veliki broj dece, a od početka invazije je zabeleženo na stotine slučajeva nasilnog odvođenja dece u Rusiju, koju potom usvajaju tamošnje porodice.

Prema podacima Stejt Departmenta odvedeno ih je 260.000.

Ali, ovo nisu jednini zločini koje po mišljenju Stejt departmenta, čini Rusija. Naime, ambasadorka navodi da su snage Moskve pribegavale i ubistvima „sa leđa“, zatim da su lišavali života slabije od sebe i nenaoružane, zaključavali ljude u podrume u nehumanim uslovima vršili silovanja nad ženskim, ali i muškim stanovništvom.

„Smatram da genocid jaka reč jer moraju da postoje dokazi da Rusija ima nameru da uništi Ukrajinu i još uvek to nije dokazano, ali svakako da postoje veliki rizici da bi do toga moglo da dođe“, kaže van Šak.

„Svi generali sa fronta moraju biti osuđeni“

Ona podvlači da zbog svih ovih zločina Rusi moraju da odgovaraju.

„Ulažemo mnogo napora da to bude izvodljivo. Kao prvo, pokušaćemo da omogućimo da svi generali sa fronta budu procesuirani, na tome „rame uz rame“ rade naši i ukrajinski stručnjaci. Zatim, angažovan je međunarodni krivični sud koji će se baviti načinom izvođenja operacije u Ukrajini, tačnije činjenjem zločina i na kraju, jedan broj evropskih država je otvorio istragu proti onih Rusa koji čine zločine na frontu, jer kao što je istorija i do sada pokazala, sigurno će jednog dana kada sve ovo rođe pokušati da odu negde, i važno je da zemlje u koje pokušaju da uđu odmah sprovedu istragu“, rekla je ambasadorka na brifingu.

Takođe, ona dodaje da je bitno da svi shvatimo da u ovoj priči postoji samo jedan agresor – Rusija, a da situaciju uvek eskalira samo jedan čovek – ruski predsednik Vladimir Putin.

„Tome smo svedočili i ove nedelje. Videli smo napade na Kijev, Lavov, i zapadni deo zemlje je doživeo bolne udare. Ali videli smo i to da mete napada nisu bili vojni objekti. Dakle, situacija podseća na početak rata“, rekla je van Šak.

Na pitanje da li je na ovo uticala „pobuna“ lidera Čečena Ramazana Kadirova i lidera Vagner grupe Jevgenija Prigožina, kao i postavljanje Sergeja Surovikina na bitnu vojnu funkciju, ambasadorka kaže da na izvestan način jeste, ali da ne smemo da zaboravimo jednu stvar.

„Da, sve ovo može biti uslovljeno dolaskom Surovikina, sve smo već viđali u Čečeniji, u Siriji, Gruziji. Ali, takođe moramo da shvatimo da ovo nisu odluke pojednica. Sve što se dešava frontu, kršenje ljudskih prava, kriminalne aktivnosti, su odluke lanca komadanata sa vrha, jasna je odgovornost svih njih. I upravo su ovo trenutici kada oni „aplaudiraju“ vojnicima“, rekla je ambasadorka.

Kako onda sukob može da prestane?

Van Šak kaže da će sve prestati kada „prestane eskalacija“ u režiji Vladimira Putina.