Uljukajev dodirnuo koferče, a ne novac

Kućni pritvor Uljukajevu je određen do 15. januara. Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je Uljukajeva s funkcije ruskog ministra za ekonomski razvoj zbog „gubitka poverenja“, čime je zadovoljen i pravni zahtev prezumpcije nevinosti. Za vršioca dužnosti ministra ekonomskog razvoja imenovan je Jevgenij Jeljin, a Komersant tvrdi da je Jeljin prijavljen za učestvovanje na savetovanju Ministarstva odbrane u Sočiju i pre dramatične noći u kojoj je priveden Uljukajev. Insinuira se, dakle, da je Uljukajev eliminisan i pre nego što je primio mito.

Uljukajev je pri prvim saslušanjima krivicu negirao.

List Komersant i dalje insistira na pitanju stepena dodira Uljukajeva sa dva miliona dolara, koliko je navodno pokušao pretnjama da iznudi od moćnog rukovodstva moćne naftne kompanije Rosnjeft, pa, pozivajući se na izvor iz istrage, ruski mediji objavljuju da Uljukajev nije dodirnuo direktno novac nego koferče (da li nas to na nešto podseća?) u kome se nalazilo milion dolara, a čiju ručku su istražitelji premazali specijalnim sredstvom. Sve se odigravalo u zgradi Rosnjefta u ponedeljak po podne, a cela procedura je dugo trajala jer je u zapisniku svaka novčanica – 20.000 komada – morala da bude opisana i zapisana kako bi se mogla koristiti kao dokaz. Ministru je, naime, po prijavi rukovodstva Rosnjefta postavljena zamka. Dok je primao koferče, sad već bivšem ministru za ekonomski razvoj, saopšteno je da će mu još milion dolara biti odneto u automobil.

Pored toga, ruski mediji listom izveštavaju da su predmet višemesečne operativne obrade bili i potpredsednik Vlade Arkadij Dvorkovič, i pomoćnik predsednika Rusije Andrej Belousov i pomoćnica prvog potpredsednika Vlade Igora Šuvalova Marina Romanova. Prema pisanju listova, koji ne odustaju od teze da je povodom prodaje 50 odsto državnog udela u naftnoj kompaniji Bašnjeft došlo do sukoba liberalnog i patriotskog krila vlasti, ovo troje su se, kao i Uljukajev, protivili da državni udeo u kompaniji Bašnjeft bude privatizovan tako što će ga otkupiti takođe državna kompanija Rosnjeft. Navodno zbog njihovog protivljenja, ta je privatizacija obustavljena 16. avgusta, da bi zatim bila brzopotezno obavljena 12. oktobra. Za kupovinu 50 odsto Bašnjefta prijavila se i privatna kompanija Lukojl. Mediji sad podsećaju ne samo da se Uljukajev još 2014. godine podsmevao mogućnosti da se državna kompanija privatizuje prodajom takođe državnoj kompaniji nego navode i čuđenje Vladimira Putina, u trenutku kad je posao već bio gotov, ali i njegovu opasku da je „to stvarno stav vlade Rusije, pre svega njenog finansijsko-ekonomskog bloka“.

Zapadni mediji (Frankfurter algemajne cajtung) i ne sumnjaju da je ovo obračun sa liberalno-ekonomskim blokom u ruskoj vladi i to, između ostalog, potkrepljuju tvrdnjom da je teško i zamisliti da bi se neko usudio da ucenjuje moćnog i nezgodnog Igora Sečina, negiraju i da je uticaj Uljukajeva mogao da bude presudan na odluku o načinu prodaje firme u strateškom sektoru koji navodno kontroliše Putin lično, a i do afere s mitom je došlo pošto je posao već bio obavljen. Listovi kao što je Komersant, međutim, bolje upoznati sa odnosom snaga na terenu, ne isključuju mogućnost da je došlo do preraspodele uticaja i da je Uljukajev eliminisan pred predstojeću privatizaciju 19,5 odsto državnog udela u samoj kompaniji Rosnjeft, inače najvećoj na berzi listiranoj naftnoj kompaniji na svetu. I taj udeo se sprema da kupi Rosnjeft. Dakle, sami sebe, ali, navodno, preko svoje firme Rosnjeftgaz.

Ruski ekonomista Mihail Hazin odmah je izjavio da ovo hapšenje ne bi bilo moguće da je na predsedničkim izborima u SAD pobedila Hilari Klinton. „A sada, moja prognoza o jačanju protivrečnosti između predstavnika međunarodnih finansijskih krugova u vidu „tima Gajdar-Čubajs“ i „porodica“ s jedne strane i uslovno rečeno patriota s druge strane, potvrđuje se“, rekao je Hazin.

U burnim emisijama ruske državne televizije, podsmevalo se i nekim tvrdnjama da je „Tramp dao zeleno svetlo“! (Tramp dal dobro!). Dan pre hapšenja Uljukajeva novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, zagovornik ekonomskog nacionalizma i protekcionizma, i ruski predsednik Putin razgovarali su telefonom. Državna televizija polaže velike nade da je hapšenje Uljukajeva znak da se s borbom protiv korupcije misli najozbiljnije i da u toj borbi neće biti nedodirljivih.

"Neviđeno od Berije"

Ruski komentatori ne mogu da se slože oko toga kada je poslednji put, pre Uljukajeva, uhapšen jedan aktivni ruski ministar. Jedni taj značaj pridaju hapšenju učesnika pokušaja puča avgusta 1991. godine, dok dugi smatraju da od hapšenja Lavrentija Berije 1953. godine ovako „visokog“ hapšenja nije bilo. U trenutku hapšenja Berija je bio ministar unutrašnjih poslova i prvi potpredsednik Vlade SSSR. Optužen je za špijunažu i osuđen na smrt.

Rusija ne priznaje MKS’]

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je juče ukaz o odbijanju Rusije da učestvuje u Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Prihvaćen je predlog da se generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija pošalje obaveštenje o nameri Rusije da ne učestvuje u Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda, navodi se u saopštenju Kremlja, prenosi Sputnjik.