Donald Tramp Foto: EPA-EFFE/HOW HWEE YOUNG

Čekajući trgovinske pregovore Kinezi su dobili novi udarac. O tome koliko je Donald Tramp, predsednik SAD, raspoložen za smirivanje tenzije pokazuje njegov poslednji tvit na ovu temu „carine su nas stavile u veoma jaku pregovaračku poziciju, sa milijardama dolara i poslovima koji dolaze u našu zemlju – a rast troškova je bio skoro neprimetan. Ako države neće da imaju fer poslove sa nama, biće ocarinjene“.

U julu i avgustu Trampova administracija uvela je carine na proizvode iz Kine uglavnom sirovine u industriji vredne 50 milijardi dolara. Ove carine su ostale nevidljive građanima SAD odnosno krajnjim kupcima, ali sledeća tranša carina od 10 odsto na 200 milijardi dolara vredan uvoz iz najmnogoljudnije zemlje na svetu koje treba da stupe na snagu 24. septembra će i te kako osetiti jer se odnose osim na komponente i na potrošnu robu. Ovih 10 odsto bi do kraja godine trebalo da se poveća na čak 25 odsto. Zanimljivo je da nepopularan politički potez kao što je podizanje dažbina Tramp sprovodi samo mesec dana pred novembarske izbore za Kongres. Pitanje je da li će glasači biti spremni da progutaju poskupljenja koja im predstoje ili će Trampova beskompromisna politika naići na veću podršku. Još je zanimljiviji odgovor Trampa na najave iz Kine da će odgovoriti na ove mere. Ukoliko im Kina uvede carine od 10 odsto za 60 milijardi dolara vredan uvoz iz SAD, što je najavljeno, stiže upozorenje da će biti uvedene carine na 267 milijardi dolara vrednu robu, odnosno na kompletan kineski izvoz u SAD koji je preko 500 milijardi dolara godišnje.

Već sada Kina ne može da odgovori istom merom Americi s obzirom da je uvoz iz SAD četiri puta manji nego vrednost robe koja ide ka suprotnoj obali Pacifika. Ipak, ostaju Kinezima na raspolaganju i neka druga oružja u arsenalu. Za početak, izvoz usluga iz SAD u Kinu je četiri puta veći od kineskog izvoza. Zatim, u kineskim medijima vrlo su dozirane objave zvaničnika, ali preko nekih medija se plasiraju nezvanična upozorenja. Tako se recimo preti američkim kompanijama koja imaju velike poslove u Kini da bi građani mogli da bojkotuju njihove proizvode kao na primer ajfone što bi Epl i te kako osetio s obzirom da petinu prihoda (oko 60 milijardi dolara) ostvaruje u Kini. Ili recimo nedavanje saglasnosti na velike merdžere i akvizicije, kao što je letos sprečila američki Kvalkom da kupi holandskog proizvođača čipova NXP u poslu vrednom 44 milijarde dolara. S druge strane Ilon Mask je dobio dozvolu da gradi fabriku za Teslu u Kini i to samostalno, bez uobičajene obaveze da ulazi u partnerstvo sa nekom lokalnom firmom. Takođe, i Ekson je dobio zeleno svetlo za izgradnju petrohemijske fabrike vredne 10 milijardi dolara.

I mada odijum prema Kini koju vide kao najvećeg rivala na globalnoj sceni postoji u obe političke stranke u SAD, a i u velikom broju privrednih grana, konkretne trgovinske mere naišle su na snažne kritike. One svakako dolaze i od same privrede, jer je nakon avgustovskih carina održano slušanje u američkoj privrednoj komori na koje je stiglo više od 1.300 komentara raznih američkih kompanija.

U zvaničnoj izjavi Privredna komora je ocenila da će „dramatično širenje mera štetiti američkim potrošačima, radnicima, kompanijama i ekonomiji“. Ista institucija je saopštila da će svega šest odsto američkih kompanija koje rade u Kini vratiti proizvodnju u SAD. Vlasnici manjih kompanija otvoreno za američke medije izjavljuju da ako carine skoče 25 odsto moraće da zatvore radnje.

Ono što sve zbunjuje je da administracija SAD istovremeno zove kinesku stranu na dogovore, a onda zatim slede oštri tvitovi i pretnje predsednika. Kako piše Fajnanšel tajms Kinezi su dva puta mislili da imaju dogovor, prvi put sa Vilburom Rosom, ministrom trgovine, a drugi put sa Stivenom Mnučinom, ministrom finansija, ali oba puta je Tramp rasturio pregovore. Sada im je jasno da jedini ko ima mandat da nešto obeća je sam Tramp. Doduše uzdaju se i da će u novembru demokrate prevladati u Kongresu i da će trgovinski rat konačno početi da zahlađuje.

Ne bez razloga Kina poziva na pregovore, jer se procenjuje da bi carine u ovoj godini mogle negativno da utiču na kineski izvoz za jedan procentni poen, a na BDP 0,3 do 0,5 procentnih poena. Međutim, i tu se krije zamka za SAD. Kako je nedavno upozorio bivši ministar trgovine Karlos Gutierez Amerikanci bi trebalo da se plaše svoje pobede u trgovinskom ratu. Prema njegovim rečima, ako se stope privrednog rasta Kine osetno smanje, to će pogoditi globalnu ekonomiju, pa i američku. Tome u prilog govore i podaci Svetske banke da je od 2008. godine najveći doprinos globalnom rastu dala upravo kineska privreda.

Disbalansi

Prema američkim podacima međusobna trgovina SAD i Kine iznosila je 630 milijardi dolara u 2017. godini. Od toga je 500 milijardi dolara uvoza iz Kine u SAD, a 130 milijardi iz Sad u Kinu.

Osim ovog disbalansa Amerikanci se žale na diskriminatorne zahteve prilikom investiranja u Kinu gde se zahteva da strane kompanije uđu u investiciju ua partnerstvu sa domaćom i predaju svoju tehnologiju. Osim toga brojne su optužbe za industrijsku špijunažu, dok SAD optužuje Kinu za namernu devalvaciju svoje valute prema dolaru već više od decenije. Takođe, postoji određeni disbalans u nivou carinske zaštite. Tramp je proletos tvitovao da carina na uvoz automobila u SAD iz Kine iznosi 2,5 odsto, dok se na uvoz automobila u Kinu iz SAD naplaćuje carina od 25 odsto.