U sredu presuda Suda pravde EU u slučaju „Fajzergejt“: Da li je Ursula Fon der Lajen prekršila pravila?

U presudi koja bi mogla definisati njenu reputaciju, Sud pravde Evropske unije odlučiće u sredu da li je Komisija, odbijanjem da objavi sadržaj njene prepiske sa generalnim direktorom kompanije Fajzer, Albertom Burlom, prekršila pravila transparentnosti, prenosi Politico.

Presuda u slučaju „Fajzergejt“, koja će biti objavljena u sredu u Opštem sudu EU (nižem sudskom telu), mogla bi imati dalekosežne posledice za način na koji najviši zvaničnici EU vode poslove iza zatvorenih vrata. Takođe bi mogla baciti senku na njen drugi petogodišnji mandat, koji je započeo 1. decembra.

Dok se trudi da održi relevantnost Komisije u vremenu kada raste nacionalistička retorika širom Unije, Fon der Lajen se već suočila sa kritikama zbog centralizovanja moći i odustajanja od zelenih ciljeva.

Suština problema jeste pitanje da li se SMS poruke mogu smatrati dokumentima i samim tim podležu objavljivanju u ime transparentnosti.

Dok se zagovornici transparentnosti i mnogi posmatrači spolja zalažu da se one tretiraju kao bilo koji drugi oblik zvanične komunikacije kada se odnose na kreiranje politika, Komisija tvrdi da to nije slučaj.

Velika neprijatnost

Ovaj slučaj je pravno nezgodan za Ursulu fon der Lajen jer je lično odobrila najveći ugovor o vakcinama u istoriji EU, vredan više milijardi evra, a ujedno predvodi instituciju zaduženu za sprovođenje prava EU – uključujući načela transparentnosti i odgovornosti.

Ako Sud presudi protiv nje, to bi moglo poslužiti kao političko oružje širokom spektru kritičara.

Takođe bi predstavljalo veliku neprijatnost, s obzirom na to da je tek pre nekoliko meseci javnosti obećala da će u svom drugom mandatu braniti standarde transparentnosti, efikasnosti i poštenja.

„Ova presuda suda mogla bi označiti prekretnicu za transparentnost u EU,“ rekla je Šari Hinds, zvaničnica za politički integritet pri nevladinoj organizaciji Transparency International.

„Kada su u pitanju ključne odluke, naročito one koje utiču na javno zdravlje, tajnost treba izbegavati“.

Slučaj je pokrenut od strane New York Times i bivšeg šefa njihove briselske kancelarije, nakon što je Evropska komisija 2022. odbila da objavi sadržaj poruka.

Postojanje poruka otkriveno je u intervjuu za New York Times u aprilu 2021, u kojem je Albert Burla opisao njihovu komunikaciju kao temelj „dubokog poverenja“ i ključnu za sklapanje velikog ugovora o vakcinama.

Taj ugovor, finalizovan u maju 2021, uključivao je obavezu EU da kupi do 1,8 milijardi doza Fajzer -BioNTech vakcine protiv kovida-19 – najveći takav ugovor koji je Brisel ikada potpisao.

Ugovor je predviđao kupovinu unapred 900 miliona doza, uz opciju da se naruči još 900 miliona, za isporuku tokom 2022. i 2023. godine.

Poziv na buđenje

Evropski ombudsman je 2022. utvrdio da je neuspeh Komisije da potraži relevantne SMS poruke predstavljao loše upravljanje.

Emili O’Rajli, koja je bila ombudsman od 2013. do 2025. godine, nazvala je to „pozivom na buđenje“ za institucije EU.

Istakla je da je transparentnost nazadovala tokom mandata Ursule fon der Lajen.

O’Rajli je posebno uperila prst u samu Ursulu fon der Lajen, optužujući predsednicu Komisije u intervjuu za Politico prošle godine da je stvorila kulturu „zataškavanja“ iz političkih razloga.

Takođe je kritikovala izostanak Fon der Lajen sa jedinog sudskog ročišta održanog u ovom slučaju. „Slon koji nije bio u prostoriji“, rekla je. „Jedina osoba koja je mogla sve da nam objasni – nije se pojavila“.

U saopštenju za Politico, Evropska komisija je navela da „ne komentariše tekuće pravne postupke“.

Sudije Opšteg suda EU već su ranije presudile protiv odluke Komisije da rediguje (zacrni) velike delove ugovora o vakcinama pre nego što ih učini dostupnim javnosti, a Komisija je to opravdala zaštitom privatnosti zaposlenih i komercijalnih interesa kompanija.

Tili Mec, jedna od petoro poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu koji su pokrenuli taj slučaj pred Opštim sudom, dovela je u pitanje ko ili šta stoji iza nevoljnosti Fon der Lajen da podeli informacije.

„Dobija loše savete po tom pitanju“, rekla je. „Ako želite da javnost ima poverenja u političare i ono što oni rade kao i u kontakte koje imaju s industrijom morate staviti fokus na transparentnost.“

Iako je priznala da je zdravstvena kriza izazvana kovidom-19 bila „veoma nova situacija“ koja je zahtevala saradnju Komisije s industrijom, veruje da Fon der Lajen nije izvukla prave pouke iz pandemije.

Godine nejasnoća

U okviru slučaja o kojem će Sud doneti odluku u sredu, održano je ročište u novembru u Luksemburgu. Veliko veće suda pokazalo je skepticizam prema odbijanju Komisije da objavi SMS poruke.

Nakon godina nejasnoća čak i oko samog postojanja tih poruka, pravni tim Komisije ih je konačno priznao. To je izazvalo smeh prisutnih, ali i nestrpljenje među sudijama.

„Ne poričemo da poruke postoje“, rekao je pravnik Komisije, Paolo Stančaneli, na polovini ročišta.

Pravni zastupnik Komisije osporio je značaj poruka, rekavši da bi one bile sačuvane i potencijalno dostupne javnosti da su bile povezane sa pregovorima o ugovoru sa kompanijom Fajzer.

Sudije su pokazale znake frustracije jer Komisija nije uspela da objasni kako je odlučivala šta je važno, a šta nije, postavljajući forenzička pitanja na koja njen predstavnik nije znao da odgovori: Da li su direktno pitali Ursulu fon der Lajen o porukama?

Da li su proverili njen telefon ili račune? Da li su ispitali šefa njenog kabineta?

Nakon više od tri sata debate, sudije su uputile oštru kritiku Komisiji zbog načina na koji je odgovorila na zahtev New York Timesa.

Jedan od sudija, Hoze Martin i Peres de Nanklares, rekao je da izvršna vlast nije pokazala „adekvatne i savesne mere“ kako bi objasnila zašto poruke ne mogu biti podeljene. Drugi, Pol Nihul, ocenio je da je Komisijin odgovor predstavljen u „relativno zbunjujućem dosijeu“.

Bondine Klostra, advokatica New York Timesa, rekla je da je „vrlo razočaravajuće koliko je predstavnik Komisije bio nespreman“ za ročište.

„Još uvek ne znamo šta se desilo sa telefonom fon der Lajen, da li su poruke ili Signal poruke razmenjivane preko laptopa ili nekog drugog uređaja. Još uvek ne znamo gde je Komisija uopšte tražila“, dodala je.

Finansijski kriminal

Pritisak na Ursulu fon der Lajen raste i van ove sudske presude. Evropski javni tužilac (EPPO), zadužen za istragu ozbiljnih finansijskih krivičnih dela protiv finansijskih interesa EU, potvrdio je da sprovodi istragu protiv Komisije u vezi sa načinom na koji su obavljene nabavke vakcina.

U martu je šefica EPPO, Laura Keveši, potvrdila da je njena kancelarija nedavno saslušavala zvaničnike Komisije o tome kako su se odvijali pregovori o vakcinama.

EPPO je naveo da neće komentarisati tekuću istragu.