Večeras prva debata Trampa i Bajdena uoči izbora u SAD 1Foto: EPA-EFE/ TRACIE VAN AUKEN

Tramp, aktuelni američki predsednik, i Bajden, bivši potpredsenik SAD, suočiće se u Klivlendu, tačno pet nedelja uoči izbora, i nastojati da predstave suprotne vizije budućnosti zemlje, suočene s višestrukim krizama.

SAD potresaju zdravstvena i ekonomska kriza izazvane pandemijom korona virusa, koja je u SAD odnela više od 200.000 života i ukinula milione radnih mesta, kao i protesti antirasističkog pokreta, inicirani ubistvom Afroamerikanca Džordža Flojda tokom privođenja 25. maja.

Večerašnja debata, čiji će moderator biti novinar Foks njuza Kris Volas, biće podeljena u šest 15-minutnih segmenata. Teme o kojima će kandidati suočiti gledišta su rezultati Trampa i Bajdena, Vrhovni sud SAD, pandemija korona virusa, ekonomija, integritet izbora i rasni protesti i nasilje u gradovima.

Na početku svakog dela, kandidati će imati po dva minuta da odgovore na uvodno pitanje Volasa. Tramp i Bajden će potom moći da odgovaraju jedan drugom, dok će moderator ostatak 15-minutnog perioda koristiti za dalje razmatranje teme.

Tramp (74), milijarder iz Njujorka koji je suprotno očekivanjima pobedio na izborima 2016. godine, žestoko je prethodnih meseci kritikovao rezultate svog protivkandidata u politici, njegov karakter i mentalne sposobnosti i iznosio nepotkrepljene tvrdnje o poslovnim vezama Bajdenovog sina Hantera s Ukrajinom.

Predsednik SAD je više puta sugerisao da Bajden mentalno nije sposoban za obavljanje najviše državne fukcije i da bi zbog toga mogao da bude pod dejstvom narkotika tokom debate.

Za Bajdena (77), potpredsednika SAD u vreme administracije Baraka Obame (2009-2017) i dugogodišnjeg senatora iz savezne države Delaver, najvažniji zadatak je da ubedi birače da ima dovoljno snage za obavljanje najvažnije političke funkcije.

Važno pitanje u debati mogla bi da bude odluka Trampa da nominuje konzervativnu Ejmi Koni Beret za sudiju Vrhovnog suda SAD i nastojanje republikanaca da potvrde njen izbor u Senatu pre predsedničkih izbora. Funkcija sudije Vrhovnog suda SAD je doživotna, a izbor sudije je važan zbog ideološke orijentacije najvišeg suda u zemlji.

I republikanci i demokrate veruju da borba za, odnosno protiv izbora Beret može da mobiliše njihove birače pošto bi Vrhovni sud uskoro mogao da odlučuje o pravu na abortus, zdravstvenoj zaštiti, nošenju oružja, verskim slobodama, imigraciji, a možda i o ishodu novembarskih izbora.

Bajden će sigurno nastojati da iskoristi jučerašnju udarnu vest Njujork tajmsa da Tramp nije platio porez za 10 od poslednjih 15 godina i da je u 2016. godini, kada je izabran za predsednika, i u 2017. godini, kada je ušao u Belu kuću, platio svega 750 dolara poreza.

Tramp se trudi da predstavi Bajdena kao socijalistu, dok kandidat demokrata i njegovi saveznici predsednika SAD često nazivaju rasistom.

Bajden obećava da će povećati ulogu vlade u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja i ekologije. Te politike svakako nisu socijalističke, ali jesu zaokret ulevo i zahtevaju povećanje poreza.

Tramp ima razrađen obrazac korišćenja rasističke retorike i favorizovanja politika naklonjenih belcima. Predsednik SAD se oštro obračunavao s demonstrantima iz pokreta „Crni životi su važni“, nazivajući ih teroristima.

Bajden često ističe da potiče iz radničke klase i ukazuje na razliku između svog industrijskog rodnog grada Skrenton u Pensilvaniji i Tramovog raskošnog života na Menhetnu.

Očekuje se da će taj argument koristiti i tokom debate kako bi umanjio podršku Trampu među belim biračima iz radničke klase, naročito u državama u regionu Velikih jezera koje su mu u velikoj meri pomogle da postane predsednik 2016. godine (Pensilvanija, Ohajo, Indijana, Mičigen, Viskonsin).

Bajdenov tim je savetovao kandidata demokrata da izbegava oštru konfrontaciju s Trampom i dovođenje u pitanje izjava predsednika SAD kako ne bi bio „uvučen u blato“, gde se kandidat republikanaca dobro snalazi.

Očekuje se da će u fokusu debate biti način na koji je Trampova administracija odgovorila na pandemiju korona virusa.

SAD su ubedljivi lider u svetu i po broju potvrđenih slučajeva zaraze i po broju smrtnih ishoda. Od posledica infekcije u SAD je umrlo oko 210.000 ljudi, a zaraza je potvrđena kod više od 7,3 miliona, što je gotovo četvrtina registrovanih slučajeva u svetu.

Svakodnevni život Amerikanaca i dalje je daleko od normalnog, pošto su mnoge škole i kompanije i dalje zatvorene.

Tramp je tokom kampanje neprestano dovodio u pitanje integritet izbora, izražavajući zabrinutost da će oni biti pokradeni, pošto će ove godine zbog korona virusa veliki broj birača glasati putem pošte.

Iako je legitimna zabrinutost zbog kapaciteta poštanske službe da obavi važan zadatak, stručnjaci su uvereni da nema naznaka moguće izborne prevare.

Posle gotovo pola veka u politici, Bajden ima neuporedivo više iskustva u debatama od Trampa, koji se pre ulaska u politiku decenijama bavio preduzetništvom.

Većina anketa daje jasnu prednost Bajdenu u odnosu na Trampa, 35 dana pre izbora.

Trenutno je nemoguće proceniti da li će i kakav uticaj debate imati na ishod izbora.

Debata počinje u 21.00 po lokalnom vremenu (3.00 po centralnoevropskom) i traje 90 minuta.

Zbog pandemije korona virusa, Tramp i Bajden se verovatno neće rukovati na početku debate, između njih će na podijumu biti veliki razmak, a očekuje se da u publici bude ograničen broj ljudi, uz poštovanje pravila socijalnog distanciranja.

Do izbora će biti održane još dve predsedničke debate, 15. oktobra u Majamiju i 22. oktobra u Nešvilu.

Potpredsednička debata, na kojoj će se suočiti aktuelni potpredsednik SAD Majk Pens i Bajdenova kandidatkinja za tu funkciju, senatorka Kamala Haris iz Kalifornije, zakazana je za 7. oktobar u Solt Lejk Sitiju.

Izbori za predsednika biće održani 3. novembra. Glasači se tada ne opredeljuju direktno za Trampa ili Bajdena, već biraju 538 takozvanih elektora. Svaka savezna država ima onoliko elektora koliko ima članova u Predstavničkom domu Kongresa SAD.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. U te dve savezne države po dva elektora dobija kandidat sa najviše glasova, dok ostali elektori pripadaju pobednicima na nivou distrikata tih država.

Elektori se sastaju u decembru da formalno izaberu predsednika.

Pobednik izbora je kandidat koji osvoji najmanje 270 elektora. Ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine.

Takva situacija moguća je jedino ako bi i Tramp i Bajden imali po 269 elektora, što je teoretski moguće, ali gotovo nezamislivo.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.