Vetar u leđa Zelenima za savezne izbore 1Foto: EPA-EFE/ FILIP SINGER POOL

Stranka nemačke kancelarke Angele Merkel pretrpela je velike gubitke na dva ključna regionalna glasanja koja se posmatraju kao glavni test uoči opštih izbora 26. septembra.

Hrišćansko demokratska unija (CDU) zabeležila je, kako pokazuju podaci sa birališta, najgori rezultat u zapadnim saveznim državama Baden-Virtembergu i Rajni-Palatinatu, gde je istorijski uživala jaku podršku. Procenjuje se da je odgovor na pandemiju kovid-19, koji izaziva bes javnosti, jednim delom odgovoran za loše rezultate CDU.

Poraz „će upaliti sve alarme u stranci Angele Merkel. Samo šest meseci pre saveznih izbora, pitanje je da li silazna spirala može da se zaustavi. Ankete pokazuju da na saveznom nivou demohrišćani imaju 30-33 odsto, a pre samo par meseci bili su na 38-40. Dalji pad je izvestan zbog afere u kojoj su njihovi poslanici zarađivali pare lobirajući za proizvođače maski usred pandemije. Ali bi za CDU i bavarsku sestrinsku stranku CSU bilo pametno da potraže dublje razloge pada. Nema sumnje, i da su vremena bolja za CDU, teško bi im bilo da u Rajni-Palatinatu pobede popularnu socijaldemokratkinju Malu Drajer koja će zadržati premijersko mesto. Isto važi za zelenog premijera Vinfrida Krečmana u Baden-Virtembergu“, piše komentator Dojče velea (DW).

Stopa zaraze kovidom 19 u Nemačkoj i dalje je visoka, piše Bi-Bi-Si, imunizacija teče sporo, zbog čega je nadležnima teško da ublaže mere ograničenja. Loš rezultat CDU u dve nemačke države pokrenuo je pitanja o izgledima stranke na nacionalnim izborima u jesen.

Tada bi Merkel trebalo da odstupi sa mesta kancelarke, nakon 16 godina na funkciji, a ovaj neuspeh je prvi veliki test za Armina Lašeta, koji je u januaru izabran za lidera CDU. Šezdesetogodišnjem Lašetu, međutim, nije zagarantovano da će biti kandidat te stranke za kancelara na septembarskim izborima. Njegov rival je Markus Zeder, lider bavarske CSU.

U Baden-Virtembergu se predviđa da će stranka Zeleni ostati na vlasti sa oko 32 odsto glasova, a CDU će dobiti 24 odsto, što je manje u odnosu na izbore 2016. U susednoj državi Rajnland-Palatinatu predviđa se da će socijaldemokrate levog centra (SPD) zadržati vlast sa oko 35 odsto glasova, dok će CDU dobiti samo 27 odsto glasova. Oba rezultata utiru put regionalnim savezima između Zelenih, SPD-a i liberalnih Slobodnih demokrata. Takođe, otvara se mogućnost za slične koalicije koja će formirati saveznu ili nacionalnu vladu nakon parlamentarnih izbora u septembru.

Predsednik stranke Zeleni Robert Habek rekao je da stranka „ovaj uspeh doživljava kao vetar u leđa za predizbornu kampanju u Bundestagu“.

Kaj Vitaker, poslanik CDU, ocenio je rezultate razočaravajućim. „Loš dan za nas“, kazao je i dodao: „Ne možemo poreći da postoji rizik da izgubimo kontakt sa ljudima.“ Iako je Merkel lično i dalje popularna, to nema neki značaj imajući u vidu da je preostalo još šest meseci do završetka njenog poslednjeg mandata. Tako da, kako se sagledava, ovi rezultati ne idu u prilog šansama njene stranke na opštim izborima, navodi britanski servis.

„Izvesno je samo da u Kancleramtu (sedištu kancelara) više neće biti Angela Merkel – posle šesnaest godina. Srozavanje njene stranke pred penziju podseća na poslednje godine Helmuta Kola koji je bio kancelar jednako dugo kao i Merkel, sve do 1998. Ostavio je CDU u problemima, sa teškim godinama u opoziciji. Za današnje demohrišćane je uteha da će se njihova prednost na saveznom nivou teško sasvim istopiti do septembra. Sva je prilika da će dati i sledećeg kancelara“, zaključuje komentator DW.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.