Svetska vojna potrošnja u porastu 11. godinu zaredom: SAD privremeno smanjuju, izdaci u Evropi i Aziji naglo rastu

Vojna potrošnja je opala u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je porasla za 14 odsto u Evropi i za 8,1 odsto u Aziji i Okeaniji. Tri najveća vojna potrošača — SAD, Kina i Rusija — zajedno su potrošili ukupno 1.480 milijardi dolara, odnosno 51 odsto globalne potrošnje, prema novim podacima koje je objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).

Rast nesigurnosti podstiču globalni porast potrošnje

Globalna vojna potrošnja porasla je na 2.887 milijardi dolara u 2025. godini, što je 11. uzastopna godina rasta, a udeo vojne potrošnje u globalnom BDP-u dostigao je 2,5 odsto, najviše od 2009. godine. Iako je rast od 2,9 odsto manji nego 9,7 odsto iz 2024, to usporavanje se uglavnom objašnjava padom američke vojne potrošnje. Van SAD-a, ukupna potrošnja porasla je za 9,2 odsto.

„Globalna vojna potrošnja ponovo je porasla u 2025. jer države reaguju na još jednu godinu ratova, nesigurnosti i geopolitičkih potresa velikim programima naoružavanja“, rekao je Sjao Liang iz SIPRI-ja.

SAD smanjuju potrošnju, ali samo privremeno

SAD su potrošile 954 milijarde dolara, što je 7,5 odsto manje nego 2024. godine, uglavnom zbog toga što nije odobrena nova vojna pomoć Ukrajini. Međutim, SAD nastavljaju ulaganja u nuklearne i konvencionalne kapacitete, posebno u kontekstu odnosa s Kinom.

Stručnjaci SIPRIa navode da bi pad mogao biti privremen, jer su planirani budžeti za naredne godine ponovo iznad 1 biliona dolara.

Evropa beleži najbrži rast od Hladnog rata

Evropska vojna potrošnja porasla je za 14 odsto i iznosi 864 milijarde dolara. Rusija je potrošila 190 milijardi (rast 5,9 odsto), dok je Ukrajina povećala izdvajanja za 20% na 84,1 milijardu dolara – što čini čak 40 odsto njenog BDP-a.

Nemačka je povećala vojni budžet za 24 odsto na 114 milijardi dolara, dok je Španija zabeležila rast od 50 odsto.

Bliski istok i Azija

Na Bliskom istoku potrošnja je ostala stabilna, dok je u Aziji i Okeaniji zabeležen najveći rast od 2009. godine. Kina je potrošila 336 milijardi dolara, Japan 62,2 milijarde, a Tajvan 18,2 milijarde.

SIPRI zaključuje da rast vojnih budžeta odražava globalnu nesigurnost, ratove i pojačane geopolitičke tenzije, ali i pritiske saveznika da povećaju izdvajanja za odbranu.