Zeleni protiv vraćanja obaveznog vojnog roka

Lider nemačkih Zelenih Omid Nuripur nije za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka. „Mislim da vojna obaveza nije potrebna“, rekao je on novinskoj agenciji dpa. Ipak, kako kaže, „ne bih sada ni jednu mogućnost. Iako vremena jesu veoma fluidna, ali ja to uopšte ne vidim kao mogućnost.“

Zeleni su mišljenja da bi ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka dovelo do povećanja troškova, a da ne mora nužno da poveća vojnu sposobnost države.

Obavezno služenje vojnog roka ukinuo je u julu 2011, nakon 55 godina, tadašnji ministar odbrane Karl-Teodor cu Gutenberg (CSU). To je podrazumevalo ukidanje i vojne i civilne službe, jer su ukinute i sve strukture za regrutaciju i obuku većeg broja vojnika.

Neophodna „relaksacija“ debate i to o konkretnim modelima

Poverenica Bundestaga za odbranu Eva Hegl (SPD) zalaže se za „relaksaciju“ debate o opštoj vojnoj obavezi u Bundesveru i civilnom služenju. Neophodna je, kaže, rasprava o konkretnim modelima, ali to, kako dodaje, ne znači da će odmah biti uvedeno obavezno služenje vojnog roka ili civilno služenje.

Jedno je jasno, kaže Hegl: „Niko nije za stari model služenja vojnog roka.“ Reč je, dakle, o novom konceptu.

Bundesveru je potrebno više osoblja. Nemačka vojska trenutno ima 181.000 vojnika. Cilj od 203.000 vojnika do 2030. godine ne može se postići ako sve ostane kako je sada.

Primer Švedske

Hegl ukazuje na primer iz Švedske: „Svi prvo dobiju pismo i pozivaju se na razgovor. Zatim se pregledaju i dobijaju ponudu“. Švedska ne računa na kompletnu generaciju mladih ljudi – tamo dakle baš i nema obaveznog služenja vojnog roka, kaže Hegl. „Ali, uzimaju se oni koji su podobni i oni koji to hoće.“

Poverenica za odbranu zalaže se za to da se veći fokus stavi na Saveznu službu za dobrovoljce, a pritom ima na umu i mladiće i devojke. „Ako želite da što je moguće više dobrovoljaca, onda služba mora da bude privlačna. Trebalo bi razgovarati o podsticajima: početni kapital, prednosti prilikom traženju mesta za stručno obrazovanje ili studiranje. Ili bonusi za penziju…“

Kritike na račun ministra odbrane

Zbog izmenjene bezbednosne situacije nakon ruskog napada na Ukrajinu, ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) ispituje različite modele obaveznog služenja vojnog roka. Zbog toga je i na meti kritika, između ostalog i od koalicionih partnera u vladi, Liberala( FDP), ali i od predsednice njegove SPD Saskije Esken. Pa i sam socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc odbacio je tu ideju. „Bundesver je pretvoren u profesionalnu vojsku. To znači da vraćanje obaveznog služenja vojnog roka nema smisla“, rekao je Šolc još u februaru.

U koalicionom sporazumu vladajućih SPD, Zelenih i FDP stoji: „Bundesver mora biti demografski stabilan i dugoročno uravnotežen u pogledu starosne strukture.“ Kako se to može postići – u sporazumu nije opisano.

Opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u nacrtu svog novog osnovnog programa zalaže se za obaveznu „društvenu godinu“. Savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer od prošle godine promoviše svoju ideju o „obaveznom vremenu izdvojenom za društvo“. Ono bi trajalo šest do dvanaest meseci i moglo bi se obaviti u različitim periodima života, prenosi DW.