Brand Minds 2018: Da li živimo u doba anksioznih robota?

Sećate se kakvi su mi utisci bili prošle godine? Dosta sam se žalila, ali to je zato što sam Čarapanka, a mi smo uvek nešto džangrizavi, ali dokaz da je u pitanju stvar mentaliteta je moj dolazak u Bukurešt ovog maja.

Šta sam očekivala? Inspiraciju, networking i dobar energy boost pred sve festivalske obaveze koje me čekaju.

Šta sam dobila? Najež – nekoliko puta. Ideju da se sledeće godine obavezno vratim jer ovo je konferencija koja po organizaciji apsolutno odskače od svih (koje sam posetila) na našim i nama bližim prostorima. Inspiraciju. Priliku da slušam uzora – Seth Godina i da upijem svaku reč. Osećaj da se nalazim u centru revolucionarnih dešavanja jer sam videla i čula prvog pametnog robota – Sofiju.

Znala sam ja još prošle godine da ću se vratiti. Hej pa dolazi Seth Godin, kada ću i gde imati priliku da ga čujem? Ono što nisam znala je da se Brand Minds iz Nacionalnog teatra preselio u daleko komotniju salu – Palatalui. Kao da su čitali moj tekst od prošle godine (mada su me i PR i menadžer zapratili na svim društvenim mrežama) pa su se pozabavili brendingom. U odnosu na prošlu godinu kada nisi znao gde se održava samit, sada je zgradu prekrivao ogroman baner.

OZBILJAN UPGRADE – Čim sam kročila na konferenciju, shvatila sam da su napravili ozbiljnih desetak koraka napred u organizaciji. Sve je bilo mnogo, mnogo bolje! Zapravo, ne bolje, nego fascinantno bolje! Sponzori su imali svojih 15 minuta pa su posetioce animirali svaki čas. Heineken je imao svoje robote koji su „vozili“ limenke kroz masu, BMW je dovezao svoja dva najnovija modela, Sobranie je izrađivao personalizovane futrole za upaljače i tabakere i sigurno da je bilo još aktivacija ali nisam se previše kretala (mada, šta lupetam: sada sam pogledala steps na telefonu i piše da sam na konferenciji prešla 4 km :D). Što se tiče klope i osveženja, nije bilo onog momenta koji smo mi Srbi navikli „nema više vode“, već je sve vreme posetiocima na raspolaganju bila voda vrhunskog kvaliteta, pivo, sokovi i kafa (nije bilo kafe sa mlekom, velika zamerka 🙂 ). Ah da! Ceđena narandža u gotovo neograničenim količinama!

Posebno me obradovalo što su ulogu hosta na konferenciji dali Lenji Faraguni koja je prošle godine i sama bila jedan od govornika!

FESTIVALSKA BINA I EFEKTI – Ubacili su taj rumunski EDM momenat pa je pri svakoj najavi govornika bina „gorela“!

Neko se ozbiljno pozabavio samim izgledom bine pa sam na momente imala osećaj da gledam u neku festivalsku. LED-ovi su sve vreme pratili tematiku predavanja, nevezano od prezentacije.

Na primer, dok je dr Helen Fisher govorila na LED-ovima su se pomerali neuroni. Svaki izlazak na binu pretvoren je u mini-spektakl i za govornike i za posetioce.

ROBIN SHARMA – Lead without a title – „Kaluđer koji je prodao svoj Ferrari“ savetovao nam je da se ne zaljubljujemo u svoj uspeh, jer smo i sami videli šta se desilo kompanijama MySpace, Toys R Us.

„Momenat u kome se zaljubiš u svoju pobedničku formulu je momenat kada izgubiš white belt mentality i tada si na putu zastarelosti i stagnacije.“

Ispričao je prelepu i pomalo tužnu priču o Oseoli McCarty, ženi koja je ceo život služila druge ali je svaki mesec davala novac na štednju. Kada je zašla u pozne godine, otišla je u banku da vidi koliko novca ima, bankarski radnik rekao joj je da na računu ima 250.000 dolara. Ona nije imala pojam o tome ni koliko je to novca, ali tačno je znala šta sa njim. Bankarski službenik posložio joj je novčiće i rekao joj da prema njima odredi koliko i gde ide. Oseola je deo dala crkvi, deo je ostavila svojim voljenim unučićima, a 150.000 dolara donirala je Univerzitetu Misisipi za studente iz Afrike. „Poklanjam ovaj novac da ta deca ne bi morala da rade ovoliko koliko sam ja morala“, izjavila je Oseola koja nije želela nikakvu nagradu niti spomenik za dobročinstvo. Tako je žena koja nije znala ni šta znači reč filantropija postala simbol nesebičnog dobročinstva.

„Uspeh leži u konzistentnosti u praćenju fundamentalih vrednosti. Nemojte da vas zavodi „uspeh“ Instagram selebritija koji vam pričaju kako da živite. Uspeh je jednostavan. Posetio sam nedavno Novi Zeland i tamo video skijašku šampionku koja je sa svojim trenerom vežbala početne korake“.

5 načela uspešnog lidera od Robina Sharme:

Onaj koji pomaže najviše, profitira najviše

Liderstvo je učinak, a ne zvanje

Posao je posao samo ako ga vidite kao posao

Pravi lideri stvaraju nove lidere

Liderstvo je sastavljeno od 3 dara: inspiracije, uticaja i učinka

HELEN FISHER – Pravo iznenađenje za mene. Nisam nijednog momenta sumnjala u ekspertizu šarmantne doktorke, već sam prijatno iznenađena njenim načinom da poveže nauku i marketing – osvežavajuće! Po doktorici Fišer, najveći „vozači“ ljudske psihe su: dopamin, serotonin, testosteron i estrogen. Svaki pripada određenom tipu ličnosti koji, razumljivo, u odnosu na svoj tip manje ili više različito reaguje na marketinške poruke. Na primer, dopaminski tip voli avanture, jarke, gotovo agresivne boje, jasnu poruku, uzbudljive predele, serotoninski tip je oprezan i voli standardne forme; testosteronski tip je analitičan i logičan, a estrogenski je društven i empatičan.

Verovali ili ne – Obama je pretežno estrogenski tip! 🙂

SHED SIMOVE izašao je na scenu i sve nas nasmejao. Simpatični Britanac sa ludačkim žarom pokazivao nam je gedžete i knjige od kojih je stvorio svoje milione.

Ludačkim žarom, ali i ludačkom kreativnošću – lik je lansirao knjigu „What every man thinks about apart from sex“ i došao do 44. mesta na cenjenoj Amazonovoj listi.

Kažem lansirao, jer knjiga ima samo odštampane korice sa naslovom i imenom „autora“ a između njih je 200 blanko strana. Ista je „prevedena“ na preko 10 jezika, a ima je i u hrvatskom izdanju. Zbog ovog LUDAČKOG uspeha, 2015. godine Simove je ušao u Ginisovu knjigu rekorda za „najviše blanko stranica u izdatoj knjizi“.

I tu njegovo ludilo ne prestaje! Shed 2017. godine lansira dejting aplikaciju „Shinder“ u kojoj su korisnici mogli da se muvaju/ćaskaju samo sa njim. 😀 Slatko me je nasmejao kada je ispričao kako je promenio ime u Bog (God), pa se zamerio svojoj banci.

Čak ima i svoj novac – naravno, svoj lik odštampan na „The Ego“ novcu. Njegova priča bila je zanimljiva i konkretna, inspirativna i nimalo nametljivo egocentrična. Naprotiv, sve nas je u talasima nasmejavao, a savršeno upakovana prezentacija i svi gedžeti i predmeti koje je pokazivao doprineli su tome da vreme proleti.

SOPHIA THE ROBOT – Shedovo predavanje počelo je sa zezanjem na račun Sofije; rekao je da će se možda pokvariti. I ok, nasmejali smo se. Ja sam čak bila pomalo nervozna pre njenog izlaska na binu, jer zaista je velika stvar da svedočiš poslednjem kriku veštačke inteligencije i da najnaprednijeg robota na svetu, koji ima pasoš i kreditnu karticu, vidiš ispred sebe. Kakav je osećaj, pitalo me nekoliko vas kroz lajv koji sam radila na Fejsu: fenomenalan i zastrašujući. Sofija je odgovarala na pitanja inženjerke iz Hanson Robotics-a, a onda kada joj je postavila pitanje kako vidi budućnost – robot Sofija je napravila čudnu grimasu i zanemela. Uh! Ja sam se naježila!

Inženjerka nije odustajala: „Ok, Sofija, kako vidiš budućnost veštačke inteligencije?“

Robot Sofija je trepnula…

„Ok, nećemo to pitanje. Šta misliš koja je ljudska uloga na ovoj planeti?“

Tišina.

„Kako misliš da možemo da kreiramo bolji svet?“

Nastala je tišina.

Sofijino „izlaganje“ skraćeno je za pola sata.

Otišli smo na pauzu za ručak. Posetioci su bilo nešto glasniji nego na prethodnoj pauzi. Zamislila sam se. Možda je namerno skraćeno, da bi se ljudi zaplašili svega što sledi u oblasti veštačke inteligencije, a možda Sofija zna neke stvari o kojima još uvek neće da priča. 🙂

DANIELE GOLEMAN – Svaka čast profesoru, ali već sam se jako umorila, a njegovo izlaganje nije mi posebno držalo pažnju.

Neka bude da sam bila odsutna.

I najzad on – SETH GODIN – onaj čije knjige upijam, blogpostove proždirem i gledam u istog kao u apsolutnog uzora.

Žao mi je što je njegovo predavanje bilo poslednje, a još žalije što sam tokom njegovog predavanja morala da brinem o tako važno-nevažnoj stvari kao što je baterija na mobilnom. Ali nije važno – jedan poslovni san ispunjen! Neko je tokom konferencije iskomentarisao da „mora da je mnogo jaka konferencija čim je Set izašao iz Njujorka“.

Čini mi se da tokom njegovog predavanja nisam trepnula. Zapravo, jesam, kada sam se sa snimanja zvuka prebacivala na snimanje videa i obratno. 🙂 Takva prizemna marketinška veličina čije je izlaganje tako razigrano i povezano, sa savršenom dozom sarkazma.

Pojavio se sa ljubičastom kravatom. Čisto da nam ukaže na to koliko je poseban. Ovo razumeju oni koji su pročitali njegovu knjigu „Purple cow“. 🙂

U narednim redovima nalaze se Sethove najupečatljivije (barem za mene) izjave iz predavanja.

„Hrana za mačke nije za mačke, već za vlasnike mačaka. Da je pravljena za mačke, imala bi ukus miša. To mačke žele. Ono što vlasnici mačaka žele je priča koja čini da se osećaju dobro, brižno i da imaju važnu ulogu u nečijem životu. Ono što na kraju plaćate kao cenu je priča, osećaj koji vam je proizvod stvorio“, izjavio je Seth.

„Ono što kao lideri pravimo u biznisu su priče, drugačije i vredne pažnje. Mi pravimo promene. Treba da se zapitamo: Šta želim da moji klijenti postanu? Zato treba da ugrabimo tržište lojalnih kupaca/klijenata, a ono ne mora da bude veliko i nikada vaša ciljna grupa nisu svi. Koja je ciljna grupa za cipele? Svi sa stopalima? (smeh) Naravno da ne.“

„U Americi je trenutno u jeku trend traženja supružnika onlajn. Mnogi smatraju da je onlajn potraga uzbudljiva. Sve što je potrebno je da „svajpujete“ levo ili desno i svakoga kog upoznate pikirate kao svog budućeg supružnika. A ako oni ne pristanu na to, nastavljate da „svajpujete“ dok neko ne pristane da se uda za vas ili da vas oženi. Ovo je glup način da se udate/oženite. Drugi način da ovo uradite je da odete na prvi sastanak, pa na drugi, pa na treći, upoznajete se i na kraju se uzmete. To se zove zabavljanje i radi posao. Zašto onda „svajpujete“ u nedogled? Zašto idete od osobe do osobe i pitate je da se uda za vas, umesto da stranca pretvorite u prijatelja, a prijatelja u bračnog partnera, odnosno marketinški gledajući klijenta? Isto je kada radite marketing bez priče; kao da konstantno prosiš nekoga ko ne želi da se uda za tebe.“

Tretirajte drugačije ljude drugačije.

„Umesto spama, zaradite dozvolu da se očekivanom porukom koja je relavatna i personalizovana obratite ljudima koji bi je pročitali/poslušali. Za to je, naravno, potrebno vreme i pažnja, ali suština svega je da tretirate drugačije ljude drugačije. Kompanije koje danas vrede milione i milijarde, nisu na početku bile za svakoga, već za uvrnute ljude kojima je bilo stalo do brenda. Mislite li da su na početku nastajanja Facebook-a svi bili zainteresovani za njega? Naravno da nisu! Ako su vam ciljna grupa svi, ljudi će, kada im date izbor, izabrati nekog ko je i za cent jeftiniji od vas. Nećeš pobediti ako si malo više prosečan od drugih.“

„Jedini način da zaradite poverenje i dozvolu da se obratite drugačijim ljudima drugačije je da hodate po ivici, da uradite nešto što možda neće raditi.“

Budite odvažni u svojoj ludosti.

„Mnogi marketari pričaju o prodajnom levku u stilu „stavite više dolara na reklame“, ja ne verujem da to pomaže. Verujem da prodajni levak treba prevoriti u megafon i reći klijentima: „Izvoli, pričaj o mom proizvodu, jer je dobar za tebe, ne samo za mene.“ Promenite igru na taj način“.

„Ako čekamo svet da napravi prvi korak, ostaćemo poslednji. Samo kada krenemo prvi imamo šansu da pridobijemo sve „uvrnute“ ljude koji će pričati o našem jedinstvenom brendu i informacija će se raširiti.“

Postindustrijski svet pruža nam mnogo više od toga da pravimo jeftine stvari za prosečne ljude.

„Steve Jobs nije bio sjajan dizajner, niti mag tehnologije, Steve je imao herca da kaže „ne“, da kaže „otkazaćemo ovo“, herca da kaže „hajde da probamo“. Jedino kada padnemo imamo šansu da ustanemo i da pokušamo opet. To je mogućnost koju nam pruža ova revolucija. Ne da pravimo jeftine stvari za prosečne ljude.“

Postindustrijska – komunikaciona revolucija, bazira se na nekoliko principa:

1. Povezivanje
2. Poverenje
3. Dozvola – privilegija da se ka određenoj ciljnoj grupi komunicira relevantnim i personalizovanim porukama
4. Razmena ideja

„Međutim, ova četiri principa žive na osnovna dva: velikodušnost i umetnost. Velikodušnost, jer niko ne želi da se poveže sa sebičnom osobom. Umetnost, kako zovemo to kada ljudsko biće uradi nešto što možda neće raditi, nešto velikodušno, nešto što će pomoći nekome.“

Na kraju je Seth strpljivo odgovarao na pitanja posetilaca. Kakva staloženost i prizemnost! Oduševljena sam!

Hajde da podvučemo crtu u vezi sa Brand Minds konferencijom za 2018. godinu:

Prednosti:

• Odlični govornici
• Savršene najave govornika
• Impresivna produkcija
• Osećaj ušuškanosti tokom cele konferencije

Manjkavosti:

• Sve knjige koje su se prodavale na konferenciji bile su na rumunskom (kao i prošle godine)
• Jako mali broj hostesa je znao engleski jezik
• Nije bilo popusta za posetioce ovogodišnje konferencije
• Falilo je nekih slatkiša da nam digne pritisak između pretposledjeg i poslednjeg predavanja 🙂

Sve u svemu, kao što možete da vidite po dužini ovog blogposta – meni je bilo odlično! Naučila sam dosta, proširila vidike, čula uzora u poslu i mogu sa sigurnošću da kažem – Brand Minds 2019 – here I come! 🙂

Tekst preuzet sa profila Linked In Martine Anđelković