Francuski vebsajt Peplad (Peuplade) namenjen je oživljavanju socijalnih spona među građanima Pariza, često najbližim susedima, koji se uzajamno ne poznaju i ignorišu se iako žive u najbližem okruženju, vrata do vrata. Ovaj sajt omogućuje im da se najpre upoznaju u onlajn sferi, a potom i da uspostave bližu komunikaciju. Pri tom povezivanje sugrađana putem ovog sajta zanemaruje postojeće socijalne, starosne, profesionalne i druge razlike.
Tako je bilo i kada je sajt zaživeo, usredsredivši najpre svoju aktivnost samo na povezivanje najbližih suseda različitih preokupacija i socijalnog porekla u 17. arondismanu u Parizu, da bi se zatim proširio na čitavu francusku prestonicu. Posetioci sajta razmenjuju informacije o svemu što ih interesuje, a takođe organizuju uzajamne susrete i druženja, pogotovo ako žive u susedstvu, idu u istu školu ili su zaposleni u istoj kompaniji ili istoj branši.

Društveni sajtovi – spas za američke tinejdžere

Prema jednom istraživanju, u Sjedinjenim Američkim Državama (Pew Internet Project), 55odsto američkih omladinaca uzrasta od 12 do 17 godina imaju račune na sajtovima kao što su MYSPACE i Facebook. Najbrojniji korisnici među njima su starije devojčice koje ih koriste da bi ostale u kontaktu sa svojim prijateljima,dok dečaci više vole sajtove na kojima mogu da pronađu nove prijatelje.

Mada na vebsajtovima kao što je MYSPACE dobijaju svoj lični prostor koji mogu da personalizuju slikama,videom i blogovima, a uz to ide i mesidžing sistem pomoću koga mogu da kontaktiraju sa svojim drugovima na istoj mreži. MYSPACE je već na putu da ugrozi primat Googlea i Yahooa na mreži. Blizu polovina anketiranih omladinaca svkodnevno koristi socijalne sajtove, a petina i po nekoliko puta na dan. Istraživači su pošli od pretpostavke da su socijalni sajtovi jedan od najpopularnijih vidova komunikacije mladih na mreži, kao i da ih mladići i devojke koriste kako bi svoje lične podatke prosledili svakom ko želi da ih pročita. Međutim, ovo istraživanje je to opovrglo. Ispostavilo se da tinejdžeri u najvećem broju koriste socijalne sajtove da bi bili u kontaktu sa vršanjacima i dogovarali se oko eventualnih susreta, ali da su restriktivni u pogledu dostupnosti svojih ličnih profila i podataka na mreži.

Početna ideja bila je da se povežu ljudi koji nisu deo iste socijalne grupe ili mreže, posve različitih afiniteta. Zbog toga, svaki novi učesnik, prilikom prijavljivanja na sajt ne ostavlja nikakve podatke o svom porerklu, zvanju, obrazovanju, veri… Samo fotografiju ili sliku koja ga je dirnula, umesto svioje vlastite.
Kad su se korisnici sajta ulogovali, počinje druženje, ali ne u parovima, niti u malim grupama. Cilj je da se što više suseda, posle susreta u sajber-svetu, okupi i na stvarnom fizičkom druženju koje organizuje sajt Poplad, u najfrekventnijem kafiću ili kafani u tom kraju. Jedino tako građani mogu da zaborave na sve predrasude koje u stvarnom životu imaju prema osobama različitih socijalnih grupa u okruženju, a s kojima se inače nikad ne bi sami upoznavali ni družili. Jedan od osnivača. sajta Peplada, Natan Stern, kaže za BIBISI da je njihova ideja od početka bila da prevaziđu pripadnost postojećim grupama i da stvore mogućnost spontanih, slučajnih susreta, pošto se na tim sedeljkama u kafanici u susedstvu postiže mnogo veća bliskost među ljudima, za koje nijedan od učesnika nikad ne bi pomislio da pripadaju krugu osoba s kojima bi mogao da ostvaruje bilo koji vid privatne komunikacije.
Ovakva vrsta socijalnog inženjeringa zasniva se na činjenici da je probijanje leda mnogo lakše na netu nego u stvarnom životu. Mesto susreta treba da je što skučenije, kako bi ljudi i fizički bili prisiljeni na što bližu komunikaciju. Tako su, hteli ne hteli, prinuđeni da nađu zajednički jezik.