Vibrirajući prsluk može da upozori vojnike

Vibrirajući prsluk koji ispisuje poruke na leđima onoga ko ga nosi, testirali su istraživači u Americi. On bi u budućnosti mogao biti korišćen za slanje važnih komandi vojnicima ili vatrogascima, upozoravajući ih na neposrednu opasnost, kada obični radiji to ne mogu. Prsluk je napravljen od crnog spandeksa i učvršćuje se oko osobe nižeg torzoa nekom vrstom elastične tkanine. Mini-STROJ od 16 malih vibrirajućih motora ugrađen je u pozadinu prsluka i povezan sa kontrolnom jedinicom sa strane. Ta jedinica sadrži bežični transiver povezan bežično sa kontrolnim računarom. Komande poslate računarom prevode se u udarce koji se uz pomoć vibracija motora prikazuju kao obrasci svojevrsne Brajeve azbuke na leđima onog ko ih nosi . Vojska je učestvovala u osnivanju i započinjanju istraživanja, budući da su bili veoma zainteresovani za način komuniciranja jednostavnim komandama u situacijama kada su ruke zauzete, ili radiji ne mogu biti upotrebljeni, kako to objašnjava Lajnet Džons, inženjer MIT, vođa projekta. Zajedno sa kolegama Bretom Lokejrom i Erinom Pjateskim, Džons je testirala različite simbole na volonterima koji su nosili prsluk. „Kreirali smo 15 simbola visoke prepoznatljivosti“, kaže Džons.
Osam simbola je nastalo od znakova pomoću ruku, ruku već korišćenih u američkoj vojsci. „Oni komuniciraju komandama kao što su stani i kreni, pogledaj levo, beži, nastavi brže ili nastavi sporije“, objašnjava Džons. Kada prsluk vibrira na četiri strane, na primer, to znači stani. Ako se vibriranje nastavi, krećući se od jedne strane na drugu, to znači okreni se levo ili desno.
Od pet volontera je zatraženo da prate i osećaju simbole, dok se kreću stazom sa preprekama. u međuvremenu im je upućivan signal sa značenjem „podigni ruku horizontalno“, „podigni ruku vertikalno“ i „skoči“. Od pet volontera, samo je jedan pogrešio u tumačenju signala tokom testiranja.
„Prsluk je prilagođen za upotrebu na komandama zasnovanim na situacijama, kao što je vojna ili vatrogasna“, kaže Džons i dodaje da bi prsluk mogao usmeravati i slepe kroz grad.
Prema njenim rečima, prsluk može da radi kontinuirano oko pet sati, a nekoliko dana pod normalnim okolnostima.
Istraživači su već pokušavali da integrišu taktilne displeje u pilotska sedišta ili astronautska odela, kaže Stiven Vel, koji radi na razvoju taktilnih displejia na Univerzitetu Glazgov u Velikoj Britaniji. Danijel Sivjorek, koji razvija nosivi računar na Karnedži Melon Univerzitetu u Pitsburgu, slaže se da prsluk mnogo obećava i dodaje da je izazov da se proizvede verzija podesna za masovnu upotrebu.
„Radeći za vojsku shvatio sam da zvuk predstavlja problem. Na primer, u velikoj pustinji noću zvuk se brzo prenosi, sve što vibrira mora biti veoma tiho“, navodi Sivjorek. On dodaje da sistem mora biti testiran na rad u svim uslovima, naročito kada je njegov nosilac veoma aktivan ili nosi težak teret.