Besplatne operacije za napuštene životinje

– Sredstvima Bardo fondacije mnoge napuštene životinje dobile su novu šansu. Sterilisali smo 2.615 životinja nepoznatih vlasnika, a operisali 65 lutalica, povređenih na ulici u saobraćajnim nesrećama, međusobnim tučama sa drugim životinjama, ili su im povrede naneli bezdušni. Najčešće povrede su prelomi ekstremiteta, posekotine, razderotine, ujedne rane, kontuzija. Operisao sam životinje koje su imale kilu, tumore. Dešavalo se da nam donesu životinju bez jednog uva i tada radimo operaciju. Doveli su nam psa, kome je rep do pola istruleo, pa smo morali da radimo amputaciju. Jednom psu smo izvadili metak iz tela, a bilo je životinja kojima smo kleštima morali da vadimo uraslu žicu oko vrata, kojom su ih nesavesni vlasnici vezivali – ispričao nam je veterinar Srećko Radojičić, kada smo ga ovih dana posetili na radnom mestu.

Kako ističe, životinje su kao i pacijenti, veoma su zbunjene, ne plaču, ali kada se u čekaonici nađu pas i mačka zajedno, tu ratne sekire prestaju.

U zavisnosti od vrste operacije, povređeni psi u ovoj ambulanti mogu da ostanu najviše pet dana, mačke malo duže, dok im ne skinu konce. Jedna povređena ženka, koju je kombi fondacije Brižit Bardo pokupio povređenu na ulici, ležala je u boksiću i iščekivala još jednu operaciju.

– Zovemo je Vida. Udario ju je auto i dva do tri dana ležala je na ulici, sa obe oštećene noge i polomljenom karlicom. Kola su prolazila, niko nije hteo da je odvede. Društvo Oaza ju je pronašlo, mi smo je operisali, i ona već može da stoji na svojim nogama – priča Radojičić. Nakon hirurških intervencija životinje se daju ili na udomljavanje ili budu smeštene u azil na Avali. Problem velikog broja pasa lutalica na beogradskim ulicama, veterinar Radojičić vidi kao posledicu čovekovog urbanog načina življena.

– Čovek je stvorio pse lutalice, a onda je od njih napravio agresivne životinje. Mislim da je i Grad Beograd shvatio da sa ulica treba skloniti samo one životinje koje su agresivne i one koji su bolesne. Treba razmišljati tri koraka unapred. Ne treba pobiti celu populaciju samo zbog toga što je jedan pas ujeo čoveka. Grad Beograd je poslednjih godina počeo na humaniji način da radi na smanjenju broja lutalica, nego ranije – smatra Radojičić.

Prema njegovom mišljenju samo zajedničkim snagama i boljom saradnjom društava za zaštitu životinja i gradskih vlasti, ali i uključivanjem sponzora koji bi finansirali sterilizacije, operacije i udomljavanje povređenih životinja, čime bi se i veći broj veterinara uključio, akcija bi imala efekte. Beogradu nedostaje više azila za napuštene životinje ali i novih ideja kada je reč o rešavanju problema pasa lutalica. Kao mladi veterinar, dok je volontirao 1992. godine u Africi, u klinici na Pertaunu, mnogo toga je naučio, i sada to nastoji primeniti kod nas.

Azil na Avali ima oko 400 životinja

Azil na Avali osnovan je 2000. godine i to je prvi registrovan azil za napuštene životinje u Srbiji. Za njegovo otvaranje takođe je zaslužna Brižit Bardo i njena fondacija, koja između ostalog finansira i hranu za životinje koje su tamo smeštene. Trenutno broji oko 400 životinja o kojima se brine šestoro ljudi.

– Azil je dosta frekventan, jer se dešava da svakog dana poneko ostavi svog psa ispred vrata azila, pravdajući se ekonomskom krizom. Nije poenta samo ostaviti životinju, jer te životinje treba i nahraniti. Krajem jula 22 mačke i sedam pasa, koji su trenutno smešteni u ovom azilu, posredstvom Društva za zaštitu životinja Oaza i francuskog društva za zaštitu životinja SPA biće poslati na udomljavanje u Francusku. I to je jedan vid srpsko-francuske saradnje u pogledu životinja – kaže Radojičić.