Biti Zemunac nije stvar krštenice, nego je stanje duha

Ljubav prema svom gradu, ali i onoga što ga je zanimalo, neumorni hroničar pretočio je u više od pedeset knjiga i kataloga i preko dvadeset tematskih izložbi. Za svoje kapitalno delo na preko 3.500 strana velikog formata „Hronika Zemuna od praistorije do 2000“ govorio je da, i pored obilja istorijskih podataka, one nisu istorijske nego su pisane da ih prihvati i običan čitalac jer se bave i malim, nepoznatim ljudima.

Branko Najhold je bio osnivač i organizator Zemunskog međunarodnog salona karikature, koji je u jednom momentu svog dvadesetogodišnjeg trajanja proglašen, po kvalitetu, za treći na svetu. Prilikom osnivanja kluba Matične kulture Zemuna, Najhold je bio i autor „definicije“ Zemunca, objasnivši da: „Biti Zemunac nije stvar krštenice, nego je stanje duha“, što je zapisano na njegovom muralu koji je dobio u Zemunu.

Velika ljubav Branka Najholda bila je i arheologija. Pored pet knjiga iz ove oblasti, četiri su vezane za Zemun, a peta, koja je njemu bila izuzetno draga, je „Ljudi iz Medveđeg luga“, priča o izuzetnom vinčanskom lokalitetu Medvednjak. I bilo bi toga još mnogo da se nabraja, ovako, sećanja ne treba da blede, ljude poput Branka Najholda ne bi trebalo pustiti zaboravu, a i kako je sam rekao:

„Duboko sam uveren da ću ipak izbeći Hegelovo ‘prokletstvo’ po kome onaj ko traga za prošlošću ljudskog roda, na kraju potpuno sam napušta ljudski svet…“.

A ako vas put nanese u Zemun, na keju možete da sednete na spomen-klupu Branku Najholdu, i da pored njega, „zajedno“ gledate u Dunav, i da niko ne bude sam, bar za trenutak.