Metro neće rešiti problem gužvi

To je na jučerašnjem poslovno-stručnom skupu u Privrednoj komori Beograda, ocenio Slobodan Mitrić, eminentni domaći stručnjak iz oblasti planiranja saobraćaja, koji inače većgodinama živi i radi u SAD. Raspravljalo se na temu: „Beogradski metro – stanje i vizije razvoja“. Naime, Slobodan Mitrić, koji većčetiri decenije učestvuje u planiranju saobraćaja širom sveta, pre svega metroa, smatra da će izgradnja metroa i preorijentacija jednog broja građana na taj vid prevoza, samo podstaći druge građane da izađu svojim vozilima na ulice, pa problem neće biti rešen.

– Efekti na ulicama ostaće isti, ali metro će nam bar dati alternativu koja bi trebalo da destimuliše korišćenja privatnih vozila. U svetu su takve mere većprimenjene kroz zabranu ulaska vozilima u centar grada, ili naplaćivanje te privilegije. O izgradnji metroa treba dobro razmisliti, a građani i njihove potrebe moraju biti na prvom mestu – istakao je Mitrić.

Poučen dugogodišnjim iskustvom planiranja metroa širom sveta, Mitrićje naglasio da Beograd nije izvršio ni analizu rizika izgradnje metroa, odnosno njegove perspektive u eksploataciji. Metro je veoma skupa investicija, i projekat ne sme biti loš, jer nijedan grad, pa ni Beograd, nema novca za rasipanje. On je skrenuo pažnju da se mora pažljivo analizirati da li grad uopšte ima para za izgradnju metroa, a ne samo za početak gradnje, što je do sada bila praksa, kao i da li će biti obezbeđena sredstva za njegovo održavanje i subvencionisanje tokom eksploatacije.

Profesor Mitrićpredlaže da projekat star skoro 40 godina treba osavremeniti, a tek onda uporediti sa planom lakog šinskog sistema.

– Analize koje trenutno imamo govore da laki metro može omogućiti prevoz 15.000 putnika na sat u jednom smeru, a ceo projekat koštao bi oko 400 miliona evra. Trenutno stanje govori da se u Beogradu na sat preveze do 9.000 građana, pa se s razlogom postavlja pitanje – da li nam je uopšte potreban teški metro većeg kapaciteta, koji košta oko milijardu evra. Javno mnenje očigledno je privrženije teškom metrou, jer građanima niko nije objasnio prednosti i mane takvog rešenja. Najizglednije rešenje je povratak na laki šinski sistem. Naravno, javnosti treba objasniti zašto je to najbolje rešenje za Beograd. Takav metro kroz centar bi morao da ide pod zemljom zbog nedostatka prostora – zaključio je Mitrić.

Da Beogradu u budućnosti neće trebati nezavisni šinski sistem većeg kapaciteta od lakog metroa, kazao je na jučerašnjem skupu i Dušan Milankovićispred Urbanističkog zavoda Beograda. On je izneo neke demografske podatke prema kojima se broj žitelja prestonice smanjuje, kao i da se broj putnika neće povećati preko broja koji omogućuje laki šinski sistem.

– Trasom metroa preko Brankovog mosta u „špicu“ se preveze najviše 14.000 vozila, a drugom trasom pored Sajma, preveze se oko 16.000 ljudi, što su dva najopterećenija pravca. Zato se nameće rešenje lakog šinskog sistema koje je dva i po puta jeftinije od teškog metroa, a zadovoljiće potrebe Beograda u narednim decenijama – naglasio je Milanović.

On je kazao da je jedino potrebno delimično izmeniti trase. Tako linija od centra grada preko Prokopa ne treba da ide prema Autokomandi gde neće biti građena velika autobuska stanica, većprema Sajmu i Banovom brdu kako bi se rasteretila ta deonica.

Dogovor sa Austrijancima 2. aprila

Odluka da li će u Beogradu biti građen laki ili teški metro, biće možda izglednija nakon 2. aprila, odnosno nakon posete delegacije iz Austrije, najavio je Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz. Međutim, priču oko gradnje metroa, kao projekta koji će biti operativan tek za desetak godina, stavlja u drugi plan, a kao prioritet ističe nedostatak mostova. Đukanović napominje da on u organizaciji javnog prevoza svaki dan ima problem zbog zakrčenosti mostova, a kako se najavljuje rekonstrukcija Gazele, problem će biti sve izraženiji.

Za Prokop 20 miliona evra

Vlada Srbije odobrila je ukazom od 5. februara 20 miliona evra za radove na železničkom čvoru Prokop, što je za sada jedina planirana investicija za beogradsku železnicu ove godine, rekao je na jučerašnjem skupu Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu. Međutim, on kaže da beogradski metro ostaje jedan od tri infrastrukturna prioriteta Srbije, odmah iza saobraćajnog i železničkog koridora 10.