Nastavlja se iseljavanje izbeglica zbog nejasne dodele stanova

Desetak policajaca sprečeno je u pokušaju da uđu u zgradu, jer je dvadesetak aktivista iz različitih građanskih udruženja sa unutrašnje strane fizički branilo pristup, dok su ih razdvajala staklena ulazna vrata.

Pred zgradom je član Komesarijata, koji nije želeo da se predstavi, obaveštavao da se Sergej Milićević, kao ni Gordana Radović, čije iseljenje je sprečeno pre dva dana, više ne nalaze u stanovima.

– U stan treba da se useli porodica sa dvoje hendikepirane dece, a trenutnim stanarima je nuđen drugi smeštaj koji su odbili jer, eto Gordana Radović nije pristala da se preseli u Staru Pazovu, rekao je neimenovani predstavnik Komesarijata, preusmeravajući novinare nazad ka ulici, jer kako je istakao građani ne puštaju nikoga da uđe u zgradu.

Međutim, aktivisti su branili ulaz samo policiji, a u stanovima su se nalazili i Milićević i Radović, uprkos tvrdnjama da su izašli i otišli. Oko 11 sati policajci su pokušali nasilno da otvore staklena vrata, ali su odustali nakon otpora koji su pružili aktivisti, sve do trenutka kada se pojavio advokat, zastupnik stanara, nakon čije posete se policija popodne razišla. Sergej Milićević ratni invalid, pokazujući garsonjeru od 16 kvadratnih metara u kojoj živi sa vanbračnom suprugom, navodi da prostor u kome se nalazi ne ispunjava uslove za život porodice se dva hendikepirana deteta,
koja bi trebalo da se useli.

– Zgrada nema prilaz za invalide, ovo je 16 kvadrata, kako će oni da stanu u jednu prostoriju gde nema mesta ni za četiri kreveta, objašnjava Milićević dodajući da su njemu kao invalidu obećali da će biti iseljen poslednji, kada mu se obezbedi smeštaj, ali uprkos tome su došli. Vojni invalid  takođe je naglasio da, do pre godinu dana, nije postojao zakon koji reguliše način dobijanja stanova, a kako tvrdi ni danas ta pravila nisu najjasnija.

– Ne postoji bodovna lista kriterijuma po kojima neko može dobiti stan i sada kada su podelili veće stanove, isteruju nas iz garsonjera. A rekli su mi u skupštini da ni od kada je usvojena bodovna lista, nema svrhe da konkurišem, jer su ti konkursi samo da se zamažu oči. Sad sprovode zakon tako što su udarili po sirotinji, rekao je Milićević dodavši da je baš on, kao učesnik u ratu, svestan da se naredbe moraju izvršavati, ali po koju cenu, pita se.

-Ja znam šta je naređenje, zoljom sam morao gađati svoju sobu, sobu svoje sestre, u zgradi u Sarajevu gde sam odrastao, ali znam i šta je glupost kao ovo sad, zaključio je. Milićevićeva supruga samo je dodala da je njima bitna blizina bolnice zbog ortopedske proteze koja je stara preko deset godina, dok postupak dobijanja nove birokratski, kako ističe, traje jako dugo.

– Nudili su mu smeštaj negde iza Obrenovca, ali on ne može pet minuta da stoji, kako bi odlazio kod lekara, naglasila je supruga.

Okupljeni su se složili da policija ima strategiju što većeg iscrpljivanja građana koji pružaju podršku i sprečavaju iseljenja, jer jer iako se ono ni juče nije desilo, postupak će se nastaviti svako jutro do daljnjeg. 

Predsednik kućnog saveta tvrdi da su konkursi namešteni

Sa aktivistima i građanima u hodnicima zgrade neprekidno je i  Miroslav Kruška, predsednik kućnog saveta ove zgrade, koji uporno ukazuje da su konkursi Komesarijata „namešteni“, te da su zbog brojnih nepravilnosti i intervencija obarani.

– Stanovi su napravljeni da se otkupe po socijalnim cenama od deset hiljada evra, a tržišna cena kvadratnog metra je makar 1500 evra, sada su izvesni radnici Komesarijata, Mulija Marković i Marica Šarac dodelili sebi stanove koje će otkupiti za mali novac na atraktivnoj lokaciji i potom ih prodati po tržišnoj ceni, objasnio je Kruška. Mulija Marković i Marica Šarac poseduju imovinu u Republici Srpskoj, prema rečima predsednika kućnog saveta, te po toj osnovi ne mogu konkurisati za socijalne stanove, a nalaze se na spisku za useljenje čim se 17 stanova u zgradi isprazni.

Gordana Radović i dalje u stanu, ali bez struje

Gordana Radović, čije je iseljenje sprečeno pre dva dana, u polupraznom stanu bez struje, pokazala je račune sa dugom od preko devedeset hiljada dinara. Kako navodi, nije ih ona napravila, već su išli uz stan kada se 2009. godine uselila, ali je sve uredno platila. -Ni jedan stan koji je u vlasništvu Komesarijata nema brojilo za struju, sve su skinuli, rekla je Radović, pokazujući plaćene račune. Struju joj nikada nisu uključili, dok je sada izbacuju na ulicu iako je postupak oko stana pred Upravnim sudom u toku. – Optužili su me da neću da izađem, to nije tačno, samo ne mogu jer nemam gde. To da su mi ponudili stan u Staroj Pazovi, kako je naveo Petar Božović iz Komesarijata, je laž, naglasila je Radović ističući da niko sa njom nije razgovarao o alternativnom smeštaju.

– Kada sam išla da vidim 2014. godine zašto nemam struju oni su mi naveli da se preselim u Krnjaču u kolektivni smeštaj, koji se zatvara jer su uslovi katastrofalni, tamo neće ni azilanti da žive. Ovde me menjaju izbeglicu za izbeglicu, osećam se poniženo kao čovek, degradirano u svakom smislu, rekla je Radović, koja već tri godine koristi toplu vodu u komšiluku gde i puni mobilini telefon, jer u svom stanu nema struju.

Tvrdi da je policajac pokušao da “iskonstruiše” slučaj

Nemanja Šekularac, građanin koji je iz Ustaničke pre dva dana bio privođen zbog toga što nije posedovao ličnu kartu, ali je odmah potom pušten, rekao je da je policajac koji ga je priveo pokušao da „iskonstruiše“ slučaj.

– Policajci su me izvukli zbog gredice koja je podupirala ulazna vrata, jer sam krenuo da je vratim vlasnici. Nisam vređao policajce, nisam narušavao mir, a sve se vidi na snimku iako je dotični policajac pokušao da me optuži za neki napad, međutim odmah se povukao kada je čuo da postoji snimak. Pripadnici policije su odreagovali jako bezobrazno jer znaju da na glavnom ulazu postoje kamere, ali nisu znali da ih ima i na zadnjem ulazu, naveo je Šekularac, ističući da nije član ni jedne nevladine organizacije, već je tu da pomogne kao odgovoran građanin, koliko je u njegovoj moći.