Studija „Mogućnost finansiranja izgradnje prve linije beogradskog metroa“, koju je uradio kanadski tim stručnjaka kompanije „SNC Lavalin“, predstavljena je juče u Skupštini grada. Gradonačelnik Dragan Đilas rekao je da je jedna od ključnih stvari koja treba da se uradi ulaganje u nezavisne šinske sisteme, uključujući i ulaganje u gradsku železnicu.
– Prve rezultate razvoja železnice osetićemo već sledeće godine. Jednom zauvek treba da presečemo priču o tipu metroa koji će se graditi. Po mom mišljenju ne treba da se zove ni laki ni teški, već beogradski metro. Ono što je do sada zaključeno je da to mora biti nezavisni šinski sistem i da je to jedino što garantuje redovnost, prevoz ljudi, brzinu i sve ono što je neophodno ovom gradu. Takođe, veoma je važno da kroz sastanke dođemo do pravih zaključaka, da sagledamo finansijske razmere ovog projekta, a onda zajedno sa republičkim vlastima koje takođe stoje iza ideje metroa, vidimo šta je realno i šta možemo da finansiramo – istakao je Đilas.
Kanadski stručnjaci smatraju da je Beogradu potreban moderan, fleksibilan, efikasan i rentabilan šinski sistem, koji bi bio prilagođen geografskoj strukturi. Prema rečima Stefana Mera, rukovodioca studije, u troškove su uključeni dodatni vozovi koje bi trebalo nabaviti, međutim nisu obuhvaćeni troškovi pratećih radova, poput izgradnje podzemnih parkinga i poslovnih prostora. Kako je rekao, studijom su obuhvaćeni i način finansiranja izgradnje lakog šinskog sistema po modelu koncesije, koji podrazumeva partnerstvo između javnog i privatnog sektora. Taj model omogućava da se ostvari optimalna raspodela rizika između javnog i privatnog sektora. Privatni sektor preuzima na sebe rizike izgradnje, eksploatacije i održavanja, kao i najveći deo rizika finansiranja. Dok bi javni sektor finansirao sa 32 odsto i predlaže se da bi privatnom sektoru plaćao troškove usluga za sve vreme eksploatacije. Plaćanja bi bila zasnovana na sporazumu između privatnog operatera i Grada.
Ambasador Džon Morison istakao je da je Kanada uvek bila dobar partner našoj zemlji i da će učiniti sve da pomogne da Beograd dobije modernu i razvijenu saobraćajnu infrastrukturu. Stručnjaci smatraju da razlika između lakog i teškog metroa nije jasno definisana i da se ta dva modela često kombinuju da bi se izgradio efikasan šinski sistem. Kao i da će se izgradnjom ovog sistema razviti i prigradski sistem, koji bi bio dopuna saobraćaju u okviru grada uključujući i tramvajski i trolejbuski deo.
Generalnim urbanističkim planom Beograda do 2021. godine planirana je izgradnja lakog šinskog sistema na linijama Ustanička-Tvornička i od Pravnog fakulteta preko Slavije do Žarkova, kao i linija koja bi povezala te dve linije, od Čukarice do Novog Beograda preko reke Save, a planirano je i proširenje sistema do Karaburme i Mirijeva. Procenjuje se da bi izgradnja lakog metroa koštala manje od jedne milijarde evra. Kako je rečeno na prezentaciji planirano je da se oko 40 kilometara gradske železnice gradi uglavnom u nivou ulice, s tim što bi se kada je to potrebno gradile podzemne deonice, ali se za sada ne zna kada bi mogla da počne realizacija tog plana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
