Preispitivanje bliske prošlosti

Ovogodišnji festival posvećen je obnovi sarajevske Vijećnice, simbola glavnog grada BiH i jednog od njegovih najznačajnijih istorijskih i arhitektonskih spomenika. Izložba „Sarajevska Vijećnica, još jednom“ biće postavljena na Kalemegdanu, čime će se otvoriti festival. Inače, Vijećnica je tokom opsade postala meta granatiranja, a zatim je i spaljena i tako postala metafora za uništenje kulturnog nasleđa.

Kao i svake godine, festival je i mesto upoznavanja novih generacija mladih, koji grade nove odnose dva grada, zasnovane na razumevanju i preispitivanju bliske prošlosti.

– Festival je za ovih šest godina doprineo poboljšanju regionalne saradnje, jer su ljudi prepoznali da mogu i da imaju potrebu da sarađuju. Takođe, on je doprineo i razvoju komunikacije građana, posebno mladih ljudi, koji su imali priliku da dođu na festival i upoznaju nove ljude i tako razbiju određene stereotipe i neznanje koje ljudi imaju o Sarajevu – kaže Dušan Lopušina iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Lopušina iz programa posebno izdvaja premijeru predstave „Prst“, kosovske spisateljice Doruntine Base, koja će premijerno biti izvedena 24. maja u Bitef teatru. To je drama koja je proglašena najboljom na konkursu Hartefakt fonda za savremeni društveno-angažovani tekst. Predstavu je režirala Ana Tomović, a u glavnim ulogama su Vesna Mašić iz Sarajeva i Milica Stefanović iz Beograda.

Izložba Sejle Kamerić „1395 dana bez crvene“ otvoriće se 25. maja u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Izložba pokazuje iskustvo kretanja i preživljavanja stanovnika Sarajeva tokom opsade, kada im je savetovano da ne nose jarke ili upadljive boje koje bi skrenule pažnju snajperista. U subotu 26. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju održaće se panel diskusija „Prostori za saradnju, na kojoj će biti prikazani kraći filmovi, a govoriće se, između ostalog, o odnosu Beograda prema dvadesetogodišnjici početka opsade i početka rata u Bosni. Istog dana će u Domu omladine premijerni nastup imati i „Sevdah Takht“, novi bend Damira Imamovića, sa kojim pravi iskorak u shvatanju sevdaha kao žanra koji se zasniva na neprestanom učenju i istraživanju.

Pitanja

Šta su pre rata u istoj rečenici značili Sarajevo i Beograd, a šta znače danas? Kako da odnosi dva grada i zemlje budu življi, zdraviji i bolji? Kako živi Sarajevo danas, šta pritiska sarajevske umetnice i umetnike da stvaraju? Kako i zašto umetnici iz regiona rade zajedno? Kada će se političari u regionu ugledati na njih? Ovo su samo neka od pitanja na koje će se odgovori dobiti na festivalu „Dani Sarajeva“.