Agent 007 je došao petog oktobra

Činilo se da se baš petog oktobra pre 12 godina Džejms nakratko pojavio i u Srbiji, te rasterao „Turke na buljuke“ umesto opravdano odsutnog druga Kraljević Marka, jer u njegovim filmovima, za razliku od srpskih okolnosti, uvek osvane i takozvani „šesti oktobar“. Pa negativci odu na smetlište istorije, ili makar đubrište Holivuda. Pedeset godina kasnije, sutra (a sutra ne umire nikad), „Svetski dan Džejmsa Bonda“ biće obeležen širom sveta kad će biti organizovani događaji u čast pola veka ove filmske franšize. U Srbiji, opet, sutra će možda neko i obeležiti 50 godina od Bondovog petog oktobra, ali će retko ko obeležiti 12 godina od onog, svog.

Datum, međutim, nije jedina spojka Bonda i Srba – ili bolje reći Jugoslovena. Agent 007 ušao je u ovdašnji rečnik još u doba nesalomive JNA. Kad god bi neko brojao sedam dana do „skidanja“ uniforme, i godinu dana sanjanog povratka u civilstvo, vikao bi: Džejms Bond 007! To je značilo – nedelju dana pa domaća hrana. Opet, u vreme hiperinflacije, sankcija i svih ostalih prigoda, zgoda i nezgoda devedesetih, na ulicama srpskih gradova pojavile su se prave pravcate Bond devojke. Ne baš potpuno originalne, a to se nije moglo tvrditi ni za robu koju su „valjale“. Bile su to, naime, one dame poređane po ćoškovima pijaca i podzemnih prolaza, sa boksovima cigareta u rukama koje su po ceo dan neumorno vikale: „Bonda, bonda, bonda, bonda“. Mislilo se da one prizivaju agenta 007 zbog na početku opisanog (petooktobarskog) epiloga, međutim, stvar je bila malčice bizarnija – one su prodavale cigarete marke „bond“. Spadale su u najjeftinije, ali su najbrže gorele.

Džejms je vremenom stigao čak i u Guču na Dragačevski sabor trubača. Da li ste ikada videli Srbina golog do pojasa koji u trubačkom grotlu podno planine Jelice, odmah posle „Znaš li draga onu šljivu ranku“, seče vene kad Orkestar Bobana i Marka Markovića zasvira naslovnu temu iz „bondovskog“ serijala, sa sve džezerskim solažama? Da li zbog Guče, tek obavešteni smo da je Bond u najnovijem filmu, koji će uskoro biti premijerno prikazan, prešao na pivo. Više ne pije svoj omiljeni votka-martini, „i to promućkan, a ne promešan“, niti viski burbon, nego „hajneken“. Što ostavlja mogućnost da se u nekom od narednih serijala Džejms Bond pojavi i u Guči i naruči „jelen“.

Sem među trubačima, agent 007 je zastupljen i među rokerima. Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi snimili su pesmu „Džejms Bond“, čiji stihovi idu otprilike ovako: Uvek kad mi vide lice, drhte ološ i ubice, ujne, strine, tetke, babe, kažu: „Udri Bonde te barabe!“ Zato vežbam džiju-džicu, da im vadim džigericu, a kada prođem pored škole, deca kažu: „De si Bonde, naš idole!“… Nema cile, nema Mile, gori ja sam od Godzile, zato kad me vidiš, brale, znaj sa Bondom nema šale! Jer ja sam James Bond, uvek strejt, nikad stond…

Uz to, manje poznati beogradski instrumentalni sastav interesantnog imena – Metak za zlikovca – ima originalnu stvar posvećenu takođe Bondu.

Kao i obično, najveću pažnju srpstva u celini izazvala je vest jednog ovdašnjeg tabloida da će se u novom Bond filmu pojaviti i gospođa Ražnatović, zvana Ceca. Stvar je, naime, delimično tačna – srpska majka & hodajuća ikona oće se pojaviti, ali, kako je objašnjeno – „u dijalogu čuvenog agenta sa pripadnicima specijalnih jedinica njenog pokojnog supruga Željka Ražnatovića Arkana“. Nije loše za početak.

Međutim, problem je što radnju novog Bonda, filma „Skajfol“, ne znaju čak ni sveznajući srpski tabloidi. Zna je zapravo mali broj ljudi, među koje se, nekim čudom, još nije ubacio nijedan anonimni izvor uglednog Skandala ili još uglednijeg Informera. Ni trejler dug 150 sekundi, emitovan u maju, nije nagovestio spekulacije da bi najnoviji Bond mogao da ima i te kakve veze sa majkom Srbijom. Još prošle godine, naime, šuškalo se da će se radnja novog filma o tajnom agentu odvijati u Novom Sadu, gde će Danijel Krejg pokušati da spreči irskog teroristu da u Dunav sruši voz sa 300 kilograma metil-izocijanata. Uobičajeno je da pred snimanje svakog novog nastavka sage o agentu 007 procure razne „poverljive i proverene“ informacije o lokaciji seta, glumcima, budžetu, radnji filma i još mnogo čemu. Ali Džefri Diver, pisac novog bondovskog romana, stavio je deo knjige i na svoj sajt, pa se iz materijala moglo videti sledeće: Bond dolazi u Srbiju, govori srpski, jede ćevape, druži se sa agentima BIA i… spasava svet. Bond, kobajagi, na početku putuje vozom od Beograda do Novog Sada i ističe nekoliko zapažanja o Srbiji. Dobija poruku da se nađe u jednom restoranu, na roštilju sa čovekom koji govori sa jakim irskim naglaskom. Restoran u knjizi ima zanimljivo ime – „Roštilj“. Bond shvata da je Irac meta, ali mu iz centrale nalažu da ne „radi“ sam, već da se sretne sa dvojicom operativaca BIA. Agenti BIA, u četrdesetim godinama, pojavili su se pred Bondom spremni za borbu sa „beretama“ ispod jakne, a dovezli su se u staroj „folksvagen džeti“, na čijem sedištu su ostavljeni „kalašnjikovi“ i „uziji“. Jedan od agenata pominje da se njegov brat borio sa „Tigrovima“, jedinicom Željka Ražnatovića Arkana, pokušavajući da izmami neku reakciju od Bonda…

Tako da će se, možda, u novom Bondu, ipak pojaviti provereni srpski brendovi, negativci. Pošto se u pretprošlom, „Kazino Rojalu“, jelte, pojavilo drugo oko u glavi, Crna Gora. Istina, scene Budve snimane su u češkim Karlovim Varima, a Bond je u Montenegro, na partiju karata sa glavnim negativcima, stigao vozom koji se kroz crnogorske, čitaj, češke planine kreće od 250 do 350 kilometara na sat. Crnogorska policija u belim uniformama vozila je u scenama češke „škode“ sa „maternjim“ natpisom – policija. A viđen je i ćirilični natpis na hotelu „Vranac“. Na kraju je sve ispalo kao sprdnja, iako su Crnogorci tu videli šansu za razvoj turizma. Kako je objasnio jedan fan posle odgledanog filma: „Mogu vam reći da su Crnogorci, otkad su dobili samostalnost, napredovali neverovatnom brzinom u svim oblastima, pa tako sada svi voze rolsove, ferarije i bentlije, životni standard im je veći nego ljudima u Monaku, a da ne govorimo o izgradnji novih infrastruktura…. Obnovili su i železničku mrežu, tako da Crnom Gorom sada krstare vozovi kojih nema ni u Japanu…“

Jedino originalno u „Kazino Rojalu“ bio je Lazar Ristovski, glumac ovdašnji, koji, doduše, nije izgovorio valjda nijednu repliku, bio je otprilike statista sa zadatkom, ali se zato može pohvaliti da je u ulozi prevejanog ruskog kockara pikao karte sa Danijelom Krejgom („Mi smo centralnu scenu, koja u filmu traje pet – šest minuta snimali dve nedelje. Sve je naravno bilo fantastično organizovano, a ja sam sve to posmatrao i kao producent. Po mom proračunu, uvek je viška ljudi, pa sam stalno razmišljao kako odlaze pare. Za njih bi ovde snimili sigurno desetak filmova“ – izjavio je Laza). Jednu sličnu ulogu, kako je najavljeno, imaće u novom serijalu i Milorad Kapor, član ansambla Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Međutim, veze bivše Jugoslavije i Bonda datiraju još od 1963. godine i drugog po redu filma „Iz Rusije s ljubavlju“ (za koji scenario, da ne bude zabune, nije pisao Toma Nikolić). Vozeći se Orijent ekspresom iz Istanbula, Šon Koneri kao glavni lik izlazi na stanicama u Beogradu i Zagrebu. Posle se u Hrvatskoj ukrcava na brod za Veneciju. Balkan i pripadajuće ovdašnje „spodobe“ se pominju i u filmu „Svet nije dovoljan“.

Malo je poznato da je Nađa Poderegin, umetničko Regin, glumica rođena u Nišu, a odrasla u Kraljevu i Beogradu, bila jedina od retkih sa ovih prostora koja se mogla pohvaliti da je glumila u dva filma iz serijala o Bondu, „Iz Rusije s ljubavlju“ i „Goldfinger“.

U prvom, 1963, igrala je devojku negativca Karima, a sledeće, u „Goldfingeru“, bila je jedna od Bondovih devojaka. Pre onih što su vikale: „Bonda, bonda, bonda“, Nađa je glumila u čuvenoj sceni kada Bond u oku Bonite primeti napadača kako mu prilazi s leđa. I „ukoka ga“.

Ostalo je jedino nejasno – kako u Bondu nikada nije nastupao Bata Živojinović. Naime, kada je pre neku godinu jedan zaludni fan agenta 007 krenuo pedantno da broji, izračunao je kako je glavni junak upucan ili ranjen toliko puta da ne postoji statistička verovatnoća da je i dalje živ. Bond je u 22 filma iz serijala upucan 4.662 puta, pa je i iz toga jasno da je – ako ne Srbin – onda garantovano Crnogorac. Po onoj: „Đe god sam bio, svud sam poginuo.“

Naime, odavno se sumnjalo da je dvostruki britanski agent Duško Popov, rođen u Titelu, bio inspiracija Janu Flemingu za lik Bonda. Kada je Popov, međutim, u jednoj emisiji francuske televizije bio gost povodom svoje autobiografije „Špijun protiv špijuna“, upitan je: „Šta mislite o Džejmsu Bondu i karakterizaciji tog agenta?“ On je tipično srpski odgovorio: „Nije stvaran. Zato što takav agent ne bi izdržao ni 48 sati.“