Ako je zima, nije lav - kako se živi na niskim temperaturama? 1Foto: V. Stojsavljevic

Ako posmatramo Jupiterov satelit, možemo videti određene ekosisteme, što pokazuje da je život na ovakvim mestima sasvim moguć, rekao je dr biohemije Luka Mihajlović na predavanju “Ako je zima, nije lav – kako se živi na niskoj tempreraturi” sinoć u Muzeju nauke i tehnike.

Iako je temperatura 20, 30 stepeni ispod nule, u lokalnim sredinama oko zvezda i oko mesta gde postoje gravitacione plinske sile, dokazano je da postoje određeni organizmi.

“Ako jednog dana stvarno odemo u svemir, Zemlja će tada i dalje biti jako veliko mesto, a da bismo stigli negde biće nam potrebno puno vremena. Lekcije koje nas uče organizmi, koji opstaju u ekstremno niskim temperaturama se mogu primeniti na hibernaciju, odnosno na dovođenje organizma do takvog stanja da budemo stvarno u zimskom snu”, objasnio je Mihajlović.

Kada je reč o hladnim ekosistemima, profesor izdvaja pojas bez drveća na krajnjem severu planete, odnosno “tundri” i carstvo leda.

“U tundri nema baš puno života zato što je veoma teško prilagoditi se takvom predelu, ali oni koji se prilagode napreduju veoma dobro”, istakao je Mihajlović.

S druge strane, život u zonama samog leda i vode, odnosno morske zone, se dosta bolje snašao u ovakvim ekstremnim uslovima, zahvaljujući algama koje su najveći pokretač vode.

“Ova carstva leda su jedna od najbogatijih polja biosfere na planeti: stotine i stotine vrsta algi, morskih zvezda, rakova – ovde je ceo biosistem prilično uspešan”, rekao je on.

Neke životinje, kao što su irvasi i foke, razvile su dva krvotoka kako bi namerno hladile delove tela koji im nisu primarni, odnosno kako bi sačuvali centralnu tempreraturu.

“Ono što je karakteristično za ove životinje je prisustvo molekula koja im ne dozvoljava da se smrznu na ćelijskom, fiziološkom nivou. Neke od njih to uspevaju proizvodnjom dovoljnih količina molekula, dok druge koriste antifriz proteine, iste one koje koristimo i mi u sladoledima kako se ne bi topili”, objasnio je Mihajlović.

Predavanje je održano u okviru izložbe „Hladan kao LED“ Zorana Levića, kustosa Muzeja nauke i tehnike, koja će biti otvorena do 2. septembra. Izložba je posvećena istorijskom razvoju, tehnologiji proizvodnje i upotrebi leda na našim prostorima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.