Foto: Beta/Dragan GojićUčesnici konferencije „Svetski dan stanovništva“ su danas u Beogradu ocenili da mladi nemaju dovoljno osnovnih informacija o anatomiji, reprodukciji ali ni kontracepciji na šta su uticale predrasude, strah i loši izvori informisanja.
Ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Ratko Dmitrović je istakao da je u 2020. godini sklopljeno 20.000 manje brakova i da je to zastrašujući podatak uzrokovan pandemijom, ali i drugim dugoročnijim faktorima kao što je svest.
Dodao je i da su ekonomski faktori zaslužni za to što se rađa manje dece, na šta utiču i poslodavci koji žene vide kroz mogućnost zarade i da se stvara veliki problem gde smo samo prošle godine izgubili 55 hiljada ljudi, što će dovesti do toga da 2050. godine u Srbiji živi četiri miliona ljudi.
„U našem društvu dolazimo do nivoa kada se kao normalno smatra nepostojanje porodice, odnosno dodatno topljenje kulta porodice koji je bio prisutan u srpskom narodu, sada govorim o demografiji naravno, u ono vreme kada je prosek dece i rodnost takozvana, bila četiri, pet, pet i po, šest – danas je jedan i po“, izjavio je Dmitrović.
Dmitrović je naveo i podatak da je u zadnjih desetak godina 40 odsto sklopljenih brakova u Srbiji razvedeno, i da za ove probleme nema primenjivih formula ni jednostavnih rešenja, da je to pitanje tolerancije koja je sada na niskom nivou.
Direktor UNFPA za Srbiju Džon Kenedi Mosoti je zaključio da se Svetski dan stanovništva tiče digniteta, politike života i preživljavanja.
On je istakao da je kriza izazvana pandemijom uticala na smanjenje pružanja usluga povezanih sa reproduktivnim zdravljem jer nisu bile označene kao esencijalne iako su ljudsko pravo.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković saopštila da je najveće opterećenje za seksualno i reproduktivno zdravlje stanovništva dominantno konzervativna kontrola rađanja, rizično seksualno ponašanje adolescenata i mladih – koji, kako kaže, nemaju osnovna znanja o reprodukciji i kontracepciji, nezadovoljavajući obim angažovanja u očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja celokupne populacije, ali da su problemi tri puta veći u marginalizovanim i socijalno depriviranim sredinama.
„Kada govorimo o reproduktivnim pravima zanemaruje se da su to vrlo važna ljudska prava iz različitih razloga. Zbog nekakve stigme, da ne kažem i sramote koja neopravdano prati tu temu zaboravljamo da su to vrlo važna prava, kao i da pristanak podrazumeva prethodnu dobru informisanost, poverljivost, privatnost. Pravo na telsnu autonomiju i pravo žene da donosi izbor o svom telu bez ikakvog staha, neznanja ili posledica o toj svojoj odluci“, rekla je Janković.
Poverenica je iznela i podatke iz 2019. godine da odluke o reproduktivnom zdravlju, žene u 82 odsto slučajeva donose samostalno i da taj procenat raste sa stepenom obrazovanja i poboljšanjem ekonomskog stanja.
Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Ana Marija Viček je naglasila da su organizovane aktivnosti u okviru predmeta fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, gde se učenci upoznaju sa temama kao što su higijena, mentalna higijena, zaštita reproduktivnog zdravlja, bolesti zavisnosti, poremećaji ishrane i zaštita u radu.
Navela je da to nije dovoljno i da je zato kreiran program obuke za osnaživanje zaposlenih u obrazovanju za razvijanje odgovornog odnosa prema zdravlju, očuvanju zdravlja i bezbednosti učenika. Prijavljeni za onlajn obuku su stručni saradnici iz svih zainteresovanih škola, koji će imati zadatak da prenesu usvojeno znanje svim nastavnicima.
„Tokom pandemije se promenio kontekst obrazovanja, u tom smislu da su postale sve učestalije prijave raznih oblika seksualnih zlostavljanja, vršnjačkog nasilja, samopovređivanja. Naravno tražimo i uzrok u objektivno redukovanim mogućnostima vaspitnog delovanja škola, tako da ćemo i ubuduće staviti veći naglasak na razvoj vaspitne uloge škole, što se pokazalo i u novoj strategiji razvoja obrazovanja što je početkom juna donet“, saopštila je Viček.
Posebna savetnica predsednice Vlade za Agendu 2030 prof. Slavica Đukić Dejanović je iznela da je došlo do pada trenda rađanja adolescentkinja u Srbiji i da taj broj za 2019. godinu iznosi 12 na 1.000 devojaka između 15 i 19 godina, ali da taj podatak nije validan za romsku populaciju gde je došlo do značajnog rasta i da je stopa 163 na 1.000, a da je tri odsto rodilo dete pre 15 godine.
„Predrasuda je da zdrav čovek ne treba da ide na preventivni pregled, da su nam naši stari sugrađani beskorisni ili da populacionu politiku treba da poboljšamo tako što će maloletne devojke da rađaju decu“, izjavila je Dejanović.
Zamenica direktora UNFPA za Srbiju Borka Jeremić je napomenula da je srednja starost prvog seksualnog odnosa među mladima od 15. do 24. godine, iznosila 18 godina, a da je 2,9 odsto mladih stupilo u odnose pre 15. godine i složila se sa ostalim učesnicima da je mladimo potrebno pružiti dodatne pouzdane informacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
