Foto: Stanislav Milojković
Bez obzira na povećan broj mehanizama zaštite bezbednosti novinara, nije došlo do smanjenja broja napada na novinare, jedan je od zaključaka analize „Ka efikasnim mehanizmima za zaštitu novinara u Srbiji: Novi stari izazovi”, Slavko Ćuruvija fondacije.
Кroz kontinuirano učešće u procesima unapređenja sistema zaštite medijskih radnika, u ovoj analizi Slavko Ćuruvija fondacija ispituje da li su i kako nadležni prevazišli ranije ustanovljene prepreke u ovom sistemu, te prenosi razgovore sa 10 novinara o iskustvu sa krivičnopravnom zaštitom, saopštila je ova fondacija.
Kako je analizom ustanovljeno, broj mehanizama zaštite novinara se vremenom uvećava. Trenutno su u Srbiji aktivna dva radna tela – Stalna radna grupa za bezbednost novinara i Vladina radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, a novinari za informisanje i podršku mogu koristiti i platformu Bezbedninovinari.rs i SOS telefon 0800-100-115.
Određena unapređenja u sistemu zaštite uočena su zbog donošenja Opšteg obaveznog upustva za postupanje tužilaštava, kojim je obuhvaćeno 34 krivična dela koja se mogu izvršiti na štetu novinara. Ovim uputstvom tužilaštvima su naložene i promene u hitnosti postupanja u slučajevima zaštite novinara, promene u njihovom evidentiranju, a povećan je i broj kontakt tačaka pri tužilaštvima.
Analizom je ustanovljeno da je uputstvo dovelo do brže reakcije tužilaštva neposredno nakon podnošenja krivične prijave i taj utisak dele kako udruženja novinara tako i sami oštećeni novinari. Ipak, broj odbačenih krivičnih prijava i dalje je veliki, novinari kontinuirano trpe posledice napada koji nisu kažnjivi zakonom, doživljavaju sekundarnu viktimizaciju kroz sistem zaštite, a kao bitan nedostatak u postupanju tužilaštava, novinari ističu nedobijanje informacija o toku postupka.
Iako postoje primeri efikasnog rešavanja slučajeva u pravosudnom sistemu, analiza je pokazala da je veliko nepoverenje novinara u sistem zaštite.
Ispitani novinari uglavnom misle da su selektivnost i zavisnost od političkog pritiska glavne odlike rešavanja napada na novinare, te da postoje pravila po kojima nadležni određuju koje će slučajeve rešiti.
Novinari u čijim se slučajevima postupa efikasno, misle da je tako jer napadač nije blizak vlasti ili deo nje. Svi intervjuisani novinari smatraju da su nadležni nedovoljno osvešćeni u vezi sa napadima na novinare, a njihov rad najviše puta opisan je pojmovima „ignorisanje” i „licemerje”.
Autorke analize su Nataša Jovanović i Danica Đokić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
