Austrija se ne obazire na Šengenski sporazum

Nemačka kancelarka Angela Merkel je ranije apelovala na susedne zemlje da se više angažuju na pitanju migrantske krize, pošto Nemačka očekuje da ove godine dobije 800.000 zahteva za azil. „Ako je Evropa solidarna, a mi smo pokazali solidarnost prema drugima, onda je potrebno da solidarnost pokažemo sada“, rekla je Merkel novinarima u Berlinu, prenele su agencije. Luksemburg je saopštio da će okosnica vanrednog sastanka biti politika za slanje dela migranata kući i mere za sprečavanje krijumčarenja ljudi.

Sedmoro ljudi se udavilo u nedelju nakon što je njihov čamac potonuo u blizini libijskih obala, što je drugi takav incident na moru u proteklih nekoliko dana. Italijanska obalska straža je saopštila da je proteklog vikenda iz Sredozemnog mora spaseno oko 1.600 migranata, koji su potom transportovani u Italiju. Prošlog meseca je rekordnih 107.500 migranata uspelo da dođe do granica EU.

Austrija je uvela kontrolu na svojim istočnim granicama, ne obazirući se na Šengenski sporazum, pošto je nedavno pronađen kamion s telima više od sedamdeset izbeglica nedaleko od granice s Mađarskom, te je petoro osumnjičenih stavljeno u pritvor. Zbog pooštrenih kontrola na austrijskoj granici, na glavnim putevima u Mađarskoj koji vode ka Austriji juče su zabeležene ogromne saobraćajne gužve, te su na glavnom putu M1 koji vodi od Budimpešte juče bile kolone vozila od 30 kilometara. Austrijska policija je u okviru operacije kontrole vozila na graničnim prelazima uhapsila petoro osumnjičenih za krijumčarenje ljudi i otkrila 200 migranata, rekao je austrijski policajac Konrad Kogler.

„Uvešćemo kontrolu na neograničeno vreme na svim važnim graničnim prelazima u istočnom regionu i pretraživati sva vozila za koja postoji mogućnost da imaju skrovita mesta za krijumčarenje ljudi“, rekla je austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner. Uvođenjem kontrole na austrijskoj granici potkopava se Šengenski sporazum, koji nalaže slobodu kretanja u okvirima EU. Međutim, prema Šengenu, zemlje u posebnim okolnostima mogu ponovo da uvedu granične kontrole, pišu zapadni mediji. Hajnc Kristijan Štrahe, lider Slobodarske partije Austrije, izjavio je da pooštrovanje graničnih kontrola nije dovoljno, te da je potrebno izgraditi zid na granici po uzoru na Mađarsku.

Ujedinjene nacije su saopštile da je trajan konflikt u Siriji glavni faktor koji doprinosi porastu broja migranata. Broj ljudi koji je došao do granica EU u julu je prvi put dostigao cifru od 100.000, što je tri puta više nego u julu prošle godine, pokazuju podaci evropske agencije Fronteks.

Problem je i to što države-članice EU ne mogu da se dogovore kako je najbolje boriti se sa migrantskom krizom. Francuska, na primer, osuđuje Mađarsku koja gradi zid duž granice s Mađarskom kako bi sprečila ulazak migranata. Ministar spoljnih poslova Francuske Loren Fabijus je u nedelju optužio Mađarsku da ne poštuje „zajedničke vrednosti Evrope“. Njegov mađarski kolega Peter Sijarto, međutim, tvrdi da su takve optužbe „šokantne i neosnovane“. Mađarska je završila prvu fazu izgradnje zida, podigavši troslojnu žičanu ogradu duž granice sa Srbijom, i sada treba da usledi podizanje četiri metara visokog zida. Međutim, pošto hiljade migranata i pored žičane ograde od 174 kilometara uspevaju da pređu granicu, Mađarska planira da je ojača.

Portparol UN za izbeglice Babar Balok takođe je kritikovao pristup mađarske vlade. On je rekao da zvaničnici iz Budimpešte pokušavaju da „klevetaju izbeglice“ i predstavljaju ih kao ljude „koji ne zaslužuju međunarodnu zaštitu“. Nemačka, Francuska i Velika Britanija su saopštile da EU treba da napravi listu „bezbednih matičnih zemalja“ koja će omogućiti povratak dela migranata bez odlaganja. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je izjavio da je mnogo više potrebno učiniti da bi se sačuvali životi ljudi koji beže u Evropu, te je apelovao na „kolektivni politički odgovor“.

Od početka godine život je izgubilo najmanje 2.500 migranata, uglavnom tako što se udavilo u Sredozemnom moru. Vlade nekih zemalja odbijaju da prihvate izbeglice i odbacuju predloge EU da se napravi zajednički plan za hvatanje u koštac s migrantskom krizom. Neke od njih pooštravaju politiku o dodeli azila, kao i bezbednost na svojim granicama, u pojedinim slučajevima zbog jačanja antiimigranstkog sentimenta.

Britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej je u nedelju krivila Šengenski sporazum, čija potpisnica nije Britanija, za „produbljivanje tragedija“. Ona je zahtevala stroža pravila EU o slobodi kretanja. Pojedine države-članice razmatraju izmenu Šengenskog sporazuma, ali se tome protivi Evropska komisija.