Istorijska kriva u odnosima Crne Gore i Srbije je već 150 godina obeležena usponima i padovima. Problemi na toj krivoj su uvek slični – kada se Srbija ne meša u politiku Crne Gore, onda su veze dve zemlje dobre. Ali onda kada se Srbija mešala u državne projekte Crne Gore i na neki način rušila crnogorski građanski koncept, kada se isticao politički uticaj Srpske pravoslavne crkve, što i jeste problem u Srbiji, onda su odnosi bili loši.
Međutim, nova vlast u Beogradu, prvenstveno premijer Ivica Dačić, koji ni u onom periodu nije slao poruke nacionalne mržnje, nema takve aspiracije – ističe u razgovoru za Danas Ranko Krivokapić, predsednik Skupštine Crne Gore, Parlamentrane skupštine OEBS-a i lider crnogorske Socijaldemokratske partije. Krivokapić je juče završio zvaničnu dvodnevnu posetu Srbiji.
Kad već pominjete premijera Dačića, on je najavio da će u septembru posetiti Crnu Goru. Da li postoji mogućnost da crnogorski premijer Milo Đukanović uskoro poseti Srbiju?
– Jeste čudno da sam ja, koji sam izvorni evroatlantski suverenista, dobio ovako izuzetnu čast da govorim u Skupštini Srbije (u četvrtak, 11. jula, prim. aut.). Ali, parlamenti, u principu, lakše otvaraju vrata posle tenzija. Tako sam sarađivao i sa Oliverom Dulićem, a potom i sa Slavicom Đukić Dejanović, kada su bili na čelu Narodne skupštine. Mislim da su se premijeri dogovorili da prvo Dačić dođe u Podgoricu.
Da li bi održavanje zajedničkih sednica vlade, što je najavio premijer Dačić, po vašem mišljenju, bila dobra ideja?
– To su radile mnoge zemlje u regionu. Na primer, Hrvatska sa Mađarskom. Premijer Dačić to želi da uradi sa državama bliskim Srbiji, poput Crne Gore, pogotovo imajući u vidu da je Crna Gora veći partner Srbiji od SAD u oblasti spoljne trgovine.
A kakav je odnos Crne Gore prema Srbiji kada su ekonomske veze u pitanju?
– Pa, mi smo tu u deficitu, ali se to delom „ekonomski pegla“ dolaskom srpskih turista u Crnu Goru. Činjenica je da je SDP, najsuverenističkija politička partija u Crnoj Gori, pokrenula projekat autoputa Bar – Boljare, koji vredi više milijardi evra. Srbija već radi na trasi tog autoputa, a i Crna Gora bi mogla uskoro da počne s radovima. Osim tog projekta, tu je i rekonstrukcija pruge Beograd – Bar, koja je važna za obe zemlje, izvoz automobila iz Kragujevca… Ovi projekti pokazuju da se vraćamo racionalnoj politici.
Kako gledate na „zeleno svetlo“ koje je Srbija dobila za otpočinjanje pristupnih pregovora sa EU?
– Radujem se tome, kao što su se radovale sve bivše jugoslovenske republike, Albanija i Grčka mom izboru za predsednika Parlamentrane skupštine OEBS-a. Taj događaj jeste važan, pošto je to najveća međunarodna funkcija koju je jedan Crnogorac obavljao, ali su važnije emocije koje je doneo. Kada ima dobrih emocija, biće dobrih politika. Radujem se uspehu Srbije, jer je to rezultat vrlo teških i hrabrih odluka premijera Dačića i ostalih iz koalicije. Srbiji je sada otvoren put koji je bio neizvestan. Lakše ćemo svi ići ka EU.
Znači, mislite da ceo Zapadni Balkan treba da bude deo Unije?
– Siguran sam da je to neizbežno i dobro za Balkan. Crna Gora sada ima prednost, ali prenećemo iskustva i drugim zemljama u regionu. Srbija ide dobro na putu ka EU i nadam se da će mnoštvo akcija koje su sprovedene u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala dati sudske presude, jer su one jedina mera. Svima nam je vrlo važno da se Makedonija „odmrzne“, da se ne mešamo u politiku BiH, a da će sa Albanijom, Zapadni Balkan makar u toj trećoj deceniji biti u EU.
Kako teku pristupni pregovori u Crnoj Gori?
– Naša administracija se pokazuje sposobnom da vodi ozbiljne i brze pregovore. Očekujem da ćemo uskoro otvoriti poglavlja 23. i 24. – ključna za Uniju i Balkan. Nije bitno kada ćemo ući u EU, već je suštinski važno da ispunimo kriterijume i postanemo pravičnija i ekonomski uspešnija demokratska društva.
Crnogorski mediji pišu da bi na jesen moglo doći do prevremenih izbora. Šta se dešava u političkom životu Crne Gore?
– U Crnoj Gori postoji spor unutar vladajuće koalicije oko ekonomske politike. Mislim da će koalicija, koja 15 godina vodi Crnu Goru kroz bombardovanje, sukob s Miloševićem, tranziciju, teške odnose s tadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom do referenduma bez slomljene čaše i postanka lidera u evropskim integracijama na Balkanu, imati snage da premosti probleme.
Kako rešiti problem statusa Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori?
– To pitanje treba rešiti na miran način. Želeli smo da damo šansu SPC da ispoštuje Crnu Goru i uđe u zakonske okvire, pošto trenutno deluje van njih. Na kraju će biti naša evropska obaveza da ih uvedemo u pravo. Crkva mora da zna da je deo države i da zakoni važe i za nju, da mantija ne štiti od bilo kog vida odgovornosti.
Vujanović nije legitiman predsednik
S obzirom da niste bili za to da se Filip Vujanović ponovo kandiduje za predsednika, kakav odnos trenutno imate s njim?
– Prema političkom stavu koji SDP zastupa, Vujanović je legalni predsednik, ali nije legitimni. Međutim, naša lična komunikacija je normalna, bez obzira na političke razlike. To pokazuje i njegova srdačna čestitka za moj izbor za predsednika Parlamentarne skupštine OEBS-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
