Foto: Z. S. M. Na svojoj koži su osetili „čari” svih godišnjih doba na otvorenom. Smenjivali su se jesen, zima, leto i opet su dočekali jesen, ali nisu odustali. Na barikadi i blokadi su dočekivali Novu godinu, proslavljali Božić i Uskrs. Kiše, snegovi, vetrovi, vrućina i hladnoća ih nisu pokolebali. Levčani već godinu dana brane istraživanje ruda litijuma i bora u opštini Rekovac.
I, juče, u sredu, 13. septembra su na istoj lokaciji, Ukletoj Čibukov krivini kod Rekovca, gde je njihova borba počela pre tačno godinu dana. I, kao i do sada nisu sami. Da „obeleže” ovu „godišnjicu” stigli su aktivisti koji su sa nima bili i na stražama iz Pranjana, Jadra, sa Ovčara i Kablara… Majice sa natpisima „Ne damo Jadar” grle se i ljube sa onima na kojima piše „Litijum u Levču? Ne!”.
Skup, kako Levčani kažu, na Čibukovoj krivini nisu prijavili policiji, iz prostog razloga jer je ova lokacija postala simbol borbe protiv istraživanja i rudarenja stranih kompanija u Srbiji.
Da podsetimo, 13. septembra između sela Kaludra i Sibnica u rekovačkoj opštini, Levčani su započeli da stražare pored parcele na granici sela Sibnica i Kaludra na kojoj je bila predviđena istražna bušotina od strane kompanije Balkan istraživanja d.o.o.
Meštani koji se pretežno bave poljoprivredom (vinogradarstvom i vinarstvom, voćarstvom, povrtarstvom, pčelarstvom i stočarstvom) uz pomoć brojnih ekoloških organizacija i aktivista iz drugih delova Srbije, formirali su svojevrstan kamp preko puta sporne parcele, u kome su se sve do maja smenjivali na celodnevnim (i, celonoćnim) dežurstvima. Do danas, su prisutni i kontrolišu ovo lokaciju posle punih godinu dana.
– Tačno je godinu dana kako Levčani, ali i ne samo oni, već svi ljudi koji Levač vole i doživljavaju ga kao svoj zavičaj čivamo ovu lokaciju gde je bila predviđena još jedna istražna bušotina litijuma i bora. Levčani su zaista pokazali veliku odlučnost, srčanost i rešenost da pokažu da prosto ne žele da se na teritoriji naše opštine obavlja ne rudarenje, nego i istražne aktivnosti i ispitivanja litijuma i bora jer su svesni da to može da bude put ka nekom potencijalnom rudniku ovih metala a koji bi potpuno narušio i devastirao ovu našu prelepu prirodu, kaže za Danas Marica Živanović Poljo, iz udruženja nEKO brine za Levač.
A, za ovih godinu dana, i po njenim rečima, iskusili su čari svih godišnjih doba na otvorenom, ali pored borbe na straži, barikadi i terenu vodili smu i onu drugu, još važniju – institucionalnu.
– Ta se borba vodi na nivou čitave Srbije, a ne samo u Levču. Pre svega za Jadar, koji je poodmakao sa tom „pričom o litijumu”. ali i na drugim lokalitetima širom zemlje, poput područja opština Gornji Milanovac, Požega, Jagodina…, podseća Živanović Poljo.
Iz Pranjana, kao tog dana prošle godine je i Ljiljana Bralović, predsednica SEOS-a (Saveza ekoloških organizacija Srbije).
– Sećam se kao sad, kada nas je Marica pozvala i obavestila da je ovde „vrlo nezgodna situacija”. Bili smo u Beogradu na sastanku i smesta smo došli u Rekovac. došli smo i posle dva dana ponovo, da pomognemo u organizaciji blokade i objasnimo svim onim ljudima, koji tada nisu bili još do kraja svesni, „kakvo je zlo u pitanju”, seća se Ljiljana Bralović, za koju je ova Čibukova krivina simbol odbrane Srbije od rudarenja litijuma.
Ne libi se da pohvali Levčane koji su svojom upornošću i ljubavlju prema rodnoj grudi pokazali i dokazali da se ona može odbraniti.
– Situacija i dalje vrlo teška i neizvesna. Znamo da je ovo borba na duge staze. Spremni smo kao i pre godinu dana da dođemo ne samo ovde u Levač ili Jadar, već bilo gde u svako doba dana i noći, kada vidimo da će strane kompanije pokušati da urade nešto, našta, zapravo nemaju nikakvo pravo, ističe ona.
Aleksandar Vasić, aktivista neformalne grupe nEKO brine za Levač, osvedočeni borac za „oslobađanje životne sredine od komanija Rio Tinto, Balkan Majnds…”,podseća da su njihovu blokadu, tokom proteklih godinu dana posećivale i obilazile brojne ekološke delegacije, uesnici međunarodnih ekoloških kampova iz Španije, Francuske, Nemačke, Austrije, Holandije, Danske… narodni poslanici Skupštine Srbije…
– Evo, „slavimo” godinu dana naše borbe na čuvenoj Čibukovoj krivini. Borili smo se svim pravnim sredstvima i još uvek je procedura u toku kojom bi se zabranila svaka vrsta istraživanja i eksploatacije ruda litijuma i bora na teritoriji opštine Rekovac. Trenutno čekamo taj, ključni potpis resorne ministarke Dubravke Đedović, i optimistični smo onako, „pola, pola”. Primer nam je Jadar, koji sada trpi najveće nasilje, rušenje objekata bez neophodnih građevinskih dozvola, podseća Vasić.
Iz tog razloga, po njegovim rečima, su Levčani i „dalje na oprezu”.
– Smatramo da rudarske kompanije nisu odustale od Srbije, i konkretno Levča. Naše borbe tek predstoje. Imamo i neke „naznake” da se neki delovi opozicije vraćaju, kada je ovaj problem u pitanju, na početnu tačku, a to je priča o moratorijumu. Podsećam ih da cilj ove, naše borbe nije moratorijum, dakle ne „odložena zabrana” iskopavanja litijuma već i samo trajna zabrana te aktivnosti, zaključuje on.
A, parcela koja je bila potpuno iskrčena prošle godine za istraživanje litijuma, sada je već obrsla gistim rastinjem. Da nema blokade u vidu legendarnog starog dreša sa natpisom „Odbranimo Rekovac!” ne bi se ni raspoznavala sa druma.
– Al, se ovde brzo pošumilo, duhoviti su Levčani, zadovoljni rezultatima svoje dosadašnje borbe i odbrane zavičaja.
Istog je mnjenja i Jevđenije Julijan Dimitrijević, pesnik i ekološki aktivista „Suvoborske grede” koji je sa Levčanima bio na straži.
– Ova godina se pokazala kao istinska revitalizacija posečene šume jer vidimo da se priroda vratila po svoje i na svoje. Sprečili smo ozbiljne kriminalne radnje izvođenja rudarskih istraživanja koja bi ugrozila biodiverzitet: ljude, biljke, životinje, vodu, vazduh i zemlju, jednostavno sve što živi na ovom prostoru ali i važne istorijske, arheološke i duhovne lokalitete poput Blagotina, Caričinog grada i manastira Kalenić, smatra Dimitrijević.
Po njegovom mišljenju naše celokupno poljoprivredno ali i kulturno nasleđe, je ugroženo od stranih „okupatora u ruhu rudarskih kompanija”.
– Svaka čast, ne samo stanovnicima okolnih sela, već čitavoj Srbiji koja se ujedinila shvativši kakva nam opasnost sledi i stala na put bezakonju. Na terenu se brani Ustav ove zemlje, zaključuje razgovor on jednim od svojih stihova „S neba nas gleda suvoborska greda”.
Stihova će tek biti, kao i borbe.
– Sledi nam dalja, borba, bukvalno. Čak i da se desi i ozvaniči, a nadamo se da hoće (vidi antrfile) ta najava izmene i dopune prostornog plana, to nama nije nikakva garancija da će se ona poštovati, pošto znamo da je negde u „fioci” Prostorni plan Republike Srbije, koji je naravno plan višeg ranga i sve ono što je njime predviđeno, to znači da ova naša borba na lokalu nije „jednakog značaja” i daćemo „morati da se prilagođavamo” tom Prostornom planu Srbije, bez defetizma za kraj poručje Marica Živanović Poljo.
Levčani ostaju na blokadi ali nisu sami. I, priroda uma da se odbrani. U starom košu koji blokira ulaz u parcelu za istraživanje stršljenovi su napravili ogromno gnezdo. Ispraća nas ljutit, nervozan i preteći zvuk zujanja njihovih krila. Isto tako, mogu nekog i da „dočekaju”.
Nikad ozvaničena zvanična opštinska odluka
Aktivistkinja Marica Živanović Poljo iz nEKO brine za Levač pdseća javnost da je 6. oktobra prošle godine Opština Rekovac donela odluku o Dopuni i izmeni prostornog plana kojom bi se ovakve vrste istražnih aktivnosti potpuo zabranile na ovom području.
– To je sve trebalo da se završi po nekom skraćenom postupku ali, evo, prolongira se već više od 11 meseci. Završen je javni uvid, prikupljene su saglasnosti ministarstava i čeka se još jedna saglasnost, mislim, od Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu. Već, vidimo da ne ide kako treba, ali ako uspemo da prikupimo sve saglasnosti i konačno privedemo tu proceduru kraju nadam se da ćemo završiti i sa tom sednicom Opštine Rekovac gde će se i zvanično izglasati ove Izmene prostornog plana po kojem će se zabraniti istraživanje i rudarenje na teritoriji Rekovca, kaže ona.
Više vesti iz ovog grada čitajte na psoebnnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
