Čin borbe od zaborava

Ipak, precizno ga definisati, sa tendencijom da ga u svakom vremenu pravilno protumače, uspeva samo životopiscima koji svojom kičicom zaustavljaju prolaznost tim svojim, neprolaznim delom.

Takvo delo jeste knjiga Sveta Gora (sa strane vere, hudožestva i povesnice) Dimitrija Avramovića, koju je nedavno objavio beogradski NNK Internacional. Ona datira iz 1848. i tada je pokušala da izrazi realnost Svete gore Atonske svojim sunarodnicima, jezikom reči i jezikom slike.

Da opiše neprolaz svetinja, te da time podseti na neprolaz jednog naroda…

Samo delo pisao je čovek koji je umro, ne dočekavši svoju četrdesetu godinu. Ipak, u ovom njegovom opusu se ne očitava mladost ili nezrelost, koliko svest da doživljaj Svete gore, narodnu utkanost u te svetinje, jednostavno mora da prenese svom narodu. Taj imperativ ga vodi u ovo pokloničko putovanje, ali ne kao izveštaj kakvog ferijalnog društva 19. veka, već kao opomenu sunarodnika da se poreklo korena ne sme zaboraviti.

To je Pravoslavni koren i Avramović kroz sliku i reč to predočava, opisujući bezvremenost srpske umetnosti i pravoslavne Svete gore. Takođe je veoma bitno da se uoči kako je ovo njegovo putovanje-istraživanje pomogla i sponzorisala Vlada Srbije i pored svih turbulencija te 1848.godine.

U ovoj knjizi, Avramović daje prvi celovit i iscrpan pregled istorije Atosa i njegovih manastira sa opisom celokupnog područja, kao i srpskog uticaja na umetnost ikonopisanja. Takođe daje i posebno vredan prepis Nemanjine hilandarske povelje.

On je ovom knjigom uticao na kulturnu klimu svog doba i inicirao kasnija istraživanja Hilandara. Jednom rečju, odbranio je nacionalni etos od zaborava, te tu borbu dao kao amanet onima, koji su tek dolazili.