Od Milovog biznismena do lica sa poternice: Ko je Duško Knežević koga je Velika Britanija izručila Podgorici?

Protiv Duška Kneževića, prema objavljenim informacijama, su u Crnoj Gori podignute tri optužnice: za organizovanje kriminalne grupe, pranje novca i zloupotrebu položaja u privrednom poslovanju.

Kako se navodi u regionalnim medijima, početkom 2020. godine, podgorički Viši sud potvrdio je optužnicu u predmetu „Karbon“ u kojem je navodno sa još četiri člana kriminalne grupe pričinio štetu kompaniji „Global Karbon“ i pribavio protivpravnu korist od 1.942.000 evra.

Osim u slučaju „Koverta“, Knežević je optužen i da je sa direktorima Atlas banke, navodno, oštetio Aerodrome Crne Gore za tri miliona evra.

Politički protivnici Mila Đukanovića, bivšeg predsednika Crne Gore, prema dostupnim informacijama, nudili su Kneževiću godinama unazad da svedoči o poslovima bivše vlasti.

U januaru bio sprema da se preda

On je, prema pisanju medija, polovinom januara 2024. rekao za Televiziju Vijesti da je spreman da se preda i da dođe u Crnu Goru ako mu se dozvoli da ulazi i izlazi iz države, da se javlja redovno kad treba prema dogovoru koji bi postigao s tužilaštvom.

„Ja ću da se predam, da dođem i da mi se dozvoli da ulazim i izlazim iz Crne Gore, da se javljam redovno kad treba prema dogovoru koji bih postigao s tužilaštvom. Ja nemam zašta da odgovaram, nigde nisam bio odgovorno lice ni u bankama ni u tim kompanijama“, rekao je Knežević tada.

Prema istim navodima, on je poručio da ne želi da bude zaštićeni svedok i da nema „za šta da odgovara“.

„A sve dokaze koje imam protiv Mila Đukanovića i koje sam izneo do sada i prijavio spreman sam da dam“, kazao je Knežević.

Blizak sa Milom Đukanovićem

Sredinom devedesetih Knežević je počeo da se penje stepenicama uspeha, a prema dostupnim informacijama, Atlasmont banku i Atlas grupu, koju čini preko 30 kompanija koje posluju u oblasti finansija, nekretnina, turizma, zdravstva i medija, pokreće 2002. godine.

Bio je, kako se tvrdi, jako blizak sa Milom Đukanovićem i njegovoj Demokratskoj partiji socijalista.

Prema pisanju Radija Slobodna Evropa, na samoj crnogorskoj obali obali, bili su većinski vlasnici prostora Jadranskog sajma u Budvi, a upravljali su kroz privatizaciju bolnicom Meljine kod Herceg Novog.

U Podgorici su osnovali su prvi privatni univerzitet Mediteran. Knežević je u Crnu Goru doveo arapske investitore, ali i osigurao dolazak nekadašnjeg američkog predsjednika Bila Klintona 2011. na konferenciju u Budvi. Atlas grupa imala je predstavništva u Srbiji, Rusiji i na Kipru.

Prvi, javnosti poznat udarac Kneževićevom biznisu stigao je početkom 2014. iz Rusije.
Kako je objavljeno, Centralna banka Rusije zabranila je rad tamošnjoj filijali njegove banke jer je, navodno, bila uključena u sumnjive operacije prenosa novca van zemlje u iznosu od preko 180 miliona eura. Sud je kasnije poništio odluku o oduzimanju licence banki.

Pre toga, Knežević je i u Srbiji doveden u vezu sa malverzacijama u vezi sa tamošnjom, u međuvremenu propalom, Univerzal bankom.

Sredinom 2014. arapski investitori su istisnuli Kneževića iz Atlas capital centra, poslovno-stambenog kompleksa u Podgorici, zbog navodnog nepoštovanja dogovora, kašnjenja u gradnji, ali i neadekvatnog trošenja više miliona eura bez njihovog znanja.

U međuvremenu je ime kompleksa promijenjeno u Capital plaza.

Između ruske zabrane rada njegovoj banci u Moskvi i ovog poslednjeg, Kneževiću, kako pišu mediji, je i crnogorska Vlada zadala ozbiljan udarac.

Đukanović okrenuo leđa biznismenu 2014. godine

Kabinet Mila Đukanovića je 2014. odbio da prihvati izmene ugovora o privatizaciji nekadašnje vojne bolnice u Meljinama.

Vlada nije prihvatila aneks ugovora koji bi Kneževiću obezbedio dodatne povoljnosti jer, kako su naveli, Atlas grupa nije poštovala privatizacioni ugovor.

Tri godine kasnije, uhapšeno je više službenika njegove banke, a koje je crnogorsko Specijalno tužilaštvo osumnjičilo za pranje novca, odnosno zbog, kako je objavljeno, sumnjive konverzije dolara u eure.

Iz Uprave policije je 2018. saopšteno je da je preko banke oprano više od pola milijarde eura prljavog novca, i da se sumnja da kriminalnu organizaciju čine desetine pojedinaca i firmi.

Krivične prijave za pranje novca, Specijalnom tužilaštvu podnete su tada protiv ukupno 79 pojedinaca i 95 firmi iz Crne Gore i drugih zemalja.

Centralna banka je krajem 2018. uvela prinudnu upravu u Kneževićeve Atlasmont i Invest banku Montenegro (IBM), da bi potom IBM oduzela dozvolu i naložila stečaj, a u Atlas banci sprovela dokapitalizaciju.

Knežević optužio Mila

Knežević je januara 2019. godine javno optužio tadašnjeg predsednika države i lidera vladajuće DPS Mila Đukanovića za pokušaj preuzimanja njegovih poslova i imovine.

Uz to, optužio je i tadašnjeg specijalnog tužioca Milivoja Katnića i predsednika Privrednog suda Blaža Jovanića da pomažu Đukanoviću u toj nameri.

Kako se navodi u medijima, Crna Gora potom u januaru 2019. raspisala poternicu za Kneževićem, koji se, kao britanski državljanin, nalazio u Londonu.

Knežević je tada objavio snimak iz 2016. na kome se vidi kako funkcioneru tada vladajuće DPS Slavoljubu Stijepoviću daje kovertu sa navodno 100.000 eura za finansiranje kampanje te partije uoči izbora.

Afera „Koverta“

Istog meseca kad je raspisana poternica uhapšen je bivši viceguverner Centralne banke Crne Gore Velibor Milošević zbog sumnje da je uzimao novac od Kneževića kako bi navodno podmitio kontrolore CBCG koji su proveravali poslovanje Atlasmont i IMB banke.

Knežević se sumnjiči i za transfer novca preko više banaka od Britanskih devičanskih ostrva, preko Švajcarske i Kipra do Crne Gore u spornoj privatizaciji Telekoma.

Vijesti i Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) su januara 2019. objavili da je Knežević preko svoje firme na Kipru garantovao za kredit od milion i po eura, koji je 2007. uzeo Milo Đukanović od londonske Pireus banke. On tada nije bio na najvišim državnim funkcijama.

Prema pisanju medija, Knežević je u februaru 2019. pozvao šefa tadašnje Skupštine Ivana Brajovića da objasni kako je izmirio „svoje obaveze prema Atlas banci“, koje su posledica višegodišnjih „dugovanja na karticama“.

Knežević je iste godine objavio snimak razgovora sa Nenadom Vujoševićem, sekretarom vrhovnog državnog tužioca Ivice Stankovića.

Razgovori na snimku sugerišu da je Vujošević od Kneževića uzimao novac i davao ga tužiocu kako bi se zaustavile istrage protiv ljudi bliskih biznismenu.