Foto: EPA-EFE/EDVARD MOLNAR Dve nedelje otkako su se samozvane „narodne patrole“ pojavile na ulicama Beograda, još uvek nije formalno otvorena istraga incidenta u kojem grupa muškaraca preti migrantima, zavodi im policijski čas i objašnjava pravila ponašanja.
Kako nam je rečeno u Višem tužilaštvu u Beogradu, policija i dalje postupa po njihovom nalogu za ispitivanjem okolnosti.
U međuvremenu, sa „patroliranjem“ se nastavilo, a poslednjih dana organizovan je niz protesta širom zemlje u kojem učesnici zahtevaju od vlasti da izbeglicama sa Bliskog Istoka zabrane ulazak u zemlju. Najveći takav protest proteklog vikenda održan je u Beogradu pod nazivom „masovna narodna patrola“.
Prema medijskim izveštajima, nekoliko stotina okupljenih je prošetalo od zgrade Vlade Srbije do Savamale, a govornici su izrazili „zabrinutost zbog mogućeg naseljavanja migranata u Srbiji i vraćanja nazad onih koji su prošli kroz Srbiju“. „Nećemo migrante“, „Srbija Srbima“, „Migrantima ograda, građanima sloboda“, neke su od parola koje su uzvikivali okupljeni.
Za sociologa Čedomira Čupića mnogo bitnije od broja ljudi koji se okupio ispred Vlade Srbije je odsustvo zvanične osude predstavnika vlasti.
– Za pojavu protesta protiv migranata i noćnih patrola najveću odgovornost snosi vlasti. Time što niko od najviših državnih zvaničnika nije to eksplicitno osudio, podgreva sumnju da zapravo vlast stoji iza toga, kaže Čupić.
Prema njegovim rečima, pojava patrola koje presreću ljude može da preraste u veoma ozbiljan društveni problem ukoliko se ne saseče u korenu.
– Danas oni terorišu migrante, sutra bilo koja kategorija građana može da bude meta. Potpuno je neoprostivo to što dve nedelje mi nemamo odgovor ko je i po čijem nalogu maltretirao migrante. Te patrole neodoljivo podsećaju na paravojne formacije i oni su morali da budu procesuirani u roku od nekoliko dana, ističe Čupić.
Veliku odgovornost za suprotstavljanje ovim pojavama, dodaje Čupić, imaju i građani.
– Ljudi moraju da shvate da je neophodno ustati protiv ovakvih pojava. Ukoliko se ne suprotstave, oni će biti sledeći na redu. Ako to izostane, biće to pouzdan znak da smo izgubili čovečnost i osećaj solidarnosti, navodi Čupić.
Prema navodima medija, tokom protesta protiv migranata bačena je kamenica na prostorije Komesarijata za izbeglice. Komesar Vladimir Cucić nakon toga izjavio je da su anti migrantski protesti „velika bruka i sramota“ za Srbiju, ali da ga mali broj učesnika čini „ponosnim“.
„Ne osećam se poniženo, ne mogu oni da ponize, ni mene ni vas ni bilo koga… Ako je to sav broj ksenofoba koji u ovom trenutku mogu da se skupe, možda Srbija i ima čime da se ponosi. Ako je 200 sav broj ljudi u Srbiji koji mrze – niko srećniji od mene“, naveo je Cucić.
Migranti najnepoželjnija grupa
Više istraživanja prethodnih godina pokazalo je da je broj ljudi koji imaju negativna osećanja prema migrantima znatno veća od šačice okupljenih na protestu u centru Beograda. Tako je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u istraživanju ustanovio da je kod građana Srbije najizraženija socijalna distanca prema tražiocima azila odnosno migrantima. Ta analiza pokazala je da su migranti najnepoželjnija grupa da se stalno nastane u Srbiji, da budu komšije, saradnici na poslu, osobe sa kojima bi se družili i drugo. Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Ipsos Strategic Marketinga iz novembra 2019. godine pokazuje da čak 41 odsto ispitanika ima negativno mišljenje o izbeglicama i migrantima iz država Bliskog istoka i Afrike. Građani Srbije u velikom broju, 22 odsto, kao prvu asocijaciju na migrante naveli su: pretnja/problemi za državu/treba ih deportovati. Čak 44 odsto ispitanika smatra da bi škola bila manje bezbedna ukoliko su u njoj deca migranti, dok 24 odsto misle da se deca migranti ne bi uklopili u škole zbog kulturoloških razlika i da je bolje da je za decu migrante da slušaju nastavu odvojeno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
