Da li je seks greh 1

Đaci u Srbiji prvi put se u školskom gradivu sreću sa pojmovima menstruacija i trudnoća u sedmom razredu osnovne škole na časovima biologije, a prva saznanja o sekularnim odnosima, abortusu i polnim bolestima najčešće dobijaju preko interneta.

Školska praksa svedoči da su učenici vrlo zainteresovani za ove teme, ali da im postojeći nastavni program uglavnom ne pruža odgovore na pitanja koja ih zanimaju. Umesto da im pomogne da reše dilemu kada su dovoljno zreli da prvi put stupe u seksualni odnos i kako da se zaštite od neželjene trudnoće, naši udžbenici prepuni su činjenica o anatomiji i fiziologiji organa za razmnožavanje čoveka.

– Ovom poglavlju posvećeno je osam časova biologije u sedmom razredu, manji broj je predviđen za poglavlje o reproduktivnom zdravlju. Recimo, samo jedan čas je predviđen za polno prenosive bolesti i kako se od njih zaštititi. Kontracepcija se gotovo i ne pominje, ali sam ja tu temu samoinicijativno proširio, jer smatram da je veoma važna. Učenici sedmog razreda reaguju fantastično kada obrađujemo ovo poglavlje. U početku se stide, ali se vrlo brzo opuste i postavljaju zrela i smislena pitanja, nekad i vrlo smela – kaže za Danas Dejan Bošković, profesor biologije u OŠ „Ivo Andrić“.
A među dilemama koje muče sedmake, za koje Bošković kaže da su i „životna pitanja“ jeste, recimo, pitanje koje je postavila jedna učenica – da li devojčice koje nisu imale seksualne odnose smeju da koriste tampone.

– Mislim da me na tim časovima više doživljavaju kao lekara nego kao nastavnika. Često se dešava da me pitaju kada su zreli za stupanje u seksualne odnose. Biologija na to ima jedan odgovor, ali mislim da bi mnogo toga ovde trebalo da kaže i psiholog. Dogodilo se da su dečaci iz sedmog razreda kojima nisam razredni starešina podelili sa mnom dileme o prvom stupanju u seksualni odnos. Kada sam im rekao da su za to premladi, osetio sam da im je pao kamen sa srca. Moj utisak je da osećaju društveni pritisak da se pokažu kao muškarci, ali su uplašeni, nemaju dovoljno znanja o tome i osećaju zadršku – ukazuje Bošković, prisećajući se da su ga u jednoj generaciji đaci pitali i da li je seks greh.

NJegova koleginica Dragana Ješić, profesorka biologije u OŠ „Josif Pančić“, kaže da đake od građe i funkcije organa za razmnožavanje kod čoveka mnogo više zanima koje su polno prenosive bolesti i kako da se od njih zaštite, a o tome se govori na jednom ili dva časa.

– Gradivo je dosta šturo i od nastavnika zavisi kako će da bude predstavljeno. Neke teme su čak i škakljive, pa, recimo, kada počnem da govorim o izgledu polnog sistema, učenici prasnu u smeh. Uglavnom se stide i nisu raspoloženi da postavljaju pitanja kada su u grupi, ali se oslobode na dodatnoj nastavi – ističe naša sagovornica.

Ona smatra da bi o reproduktivnom zdravlju trebalo više da se govori u školi, jer učenici nemaju dovoljno informacija. U prilog tome navodi primer sa jednog časa kada je đake pitala o periodu zrelosti za polni odnos. Deca su ćutala, a kada ih je upitala da li misle da su oni zreli, jedan dečak je odgovorio potvrdno. Na njen komentar da li je u to siguran, odgovorio je: „Šta meni fali“.
Marina Drndarski, profesorka biologije u OŠ „Drinka Pavlović“, ističe da deca pokazuju interesovanje za pomenute teme još od petog razreda, a u sedmom čim počnu da uče o ćeliji.

– Kada pričamo o spermatozoidima i jajnoj ćeliji sve vreme se smeškaju, ali vidim da ih to zanima jer pitaju, recimo, u čemu je razlika između jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca. Repodruktivno zdravlje čoveka se obrađuje na kraju školske godine, kada su učenici zamoreni podacima, pa i to ima uticaja. O polno prenosivim bolestima se ne priča dovoljno, lekcija o bolestima organa za razmnožavanje, kao i bolesti u drugim organskim sistemima se „preleti“ – kaže naša sagovornica, koja smatra da bi program biologije trebalo da se promeni.

Porno filmovi

– Dečaci prva saznanja o ovim temama stiču kroz porno filmove, a ne tamo gde bi trebalo, u porodici i školi. O tome svedoči i pitanje jednog učenika zašto devojka prihvata da stupi u seksualni odnos kada je to boli. Mi možemo da se zavaravamo da naša deca ne posećuju raznorazne sajtove i da glumimo da smo puritanci, ali je neophodno da prave informacije dobiju u školi – smatra profesor Dejan Bošković.

Kako se koristi prezervativ

I dok su u našim udžbenicima sistem organa za razmnožavanje čoveka i njegovo reproduktivno zdravlje poslednje nastavne jedinice u biologiji za sedmi razred, đaci u Nemačkoj se već u petom razredu susreću sa pojmovima pubertet, menstruacija i trudnoća. Uporedna analiza nastavnih sadržaja biologije u Srbiji i Nemačkoj pokazuje razlike ne samo u obimu, detaljnosti i rasporedu programa već i u načinu na koji je učenicima predstavljeno gradivo tog predmeta, kaže za Danas Mirjana Hrvaćanin, profesorka biologije i hemije, koja se u svom diplomskom radu bavila ovom temom.

Ona ističe da je nemačko gradivo konkretnije i jasno odgovara na pitanja koja okupiraju omladinu. Kod njih je slika prezervativa nešto normalno u udžbeniku, kao i kako se on koristi, a u udžbeniku piše i da seksualni odnos treba da proistekne iz stabilne, zrele veze. Hrvaćanin dodaje da sami naslovi poglavlja koja se obrađuju dosta govore o pristupu stvarima.

„Hoćeš da pođeš sa mnom“, „Hormoni utiču na pubertet“, „Seksualnost u stabilnoj vezi“, „Metode zaštite“, „Od embriona do čoveka“, „Prekid trudnoće“, neki su od naziva lekcija u nemačkim udžbenicima iz biologije, u kojim se u završnom, devetom razredu osnovne škole, obrađuje nastavna jedinica „Sistem za razmnožavanje, razvoj i seksualnost“. S druge strane, u jednom od domaćih udžbenika biologije, među lekcijama koje sedmaci treba da savladaju su „Sistem organa za razmnožavanje“, „Proces reprodukcije“, „Početak polnog života“, „Humani odnosi među polovima“, „Značaj planiranja porodice“…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.