Deo EU uplašen zbog "bremena" imigranata

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Dakle, svakoj od 28 članica Unije biće određeno koliko imigranata može da primi, prenosi Gardijan, koji je imao ekskluzivan uvid u plan. Očekuje se da Evropska komisija sutra objavi detalje predloga, zajedno sa planovima o povećanju pravne zaštite za migrante kako se na putu ka Evropi ne bi „obraćali krijumčarima“.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, 60.000 ljudi je već pokušalo da pređe Mediteran ove godine na putovanjima koja su odnela 1.800 života. Među planovima Brisela jeste i proširenje pomorskih spasilačkih službi, te vojna akcija protiv krijumčara u vodama Libije.

Iako unutar EU postoji šira podrška vojnim planovima, predlog da se „podeli breme imigranata“ izaziva, međutim, velike kontroverze i podele, piše Gardijan. Planovi su neprihvatljivi za Britaniju što premijera Dejvida Kamerona dovodi u koliziju sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i drugim evropskim liderima.

„Britanija je ponosna na svoju istoriju nuđenja azila onima kojima je to najviše potrebno, ali ne verujemo da je sistem obaveznih kvota pravi odgovor. Protivićemo se svakom predlogu Komisije EU o uvođenju nedobrovoljnih kvota“, kaže se u saopštenju britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Nemačka i Švedska, između ostalih, zbrinjavaju više od polovine azilanata u EU, a Berlin predviđa da bi taj broj ove godine u Nemačkoj mogao da dostigne i 400.000, što je dve trećine ukupnog broja za EU od prošle godine. Mađarski premijer Viktor Orban, vodeći predstavnik „tvrde struje“ kada je reč o imigraciji, opisao je predloge Komisije kao ludost i obećao da će se usprotiviti Briselu.

Zemlje poput Italije, Malte i Grčke, u čije vode pristiže veliki broj azilanata, pozvale su EU članice da podele odgovornost. Iz italijanske vlade koja je vodeći zagovornik vojne akcije i trebalo bi da komanduje misijom, čiji bi štab bio u Rimu, čulo se tokom vikenda da su Rusi spremni na saradnju. Međutim, na strani Mađarske i Britanije su i Slovačka i Estonija koje se protive sistemu kvota.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini juče u NJujorku predstavila ceo plan Savetu bezbednosti UN, a Bi-Bi-Si prenosi da je libijski ambasador u UN Ibrahim Dabaši, već ukazao da je njegova zemlja protiv predloženih mera.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel upozorila je da bi vojna akcija mogla da „ostavi migrante zarobljene u očajnim uslovima u Libiji“. „Uvođenje mera za borbu protiv krijumčara bez obezbeđivanja sigurnog alternativnog pravca za očajne ljude koji beže od konflikta u Libiji neće rešiti problem sve češćih stradanja migranata i izbeglica“, kazao je direktor odseka Amensti internešenela za Bliski istok i Severnu Afriku.

Više od 200.000 migranata pobegli su od sukoba i siromaštva iz zemalja poput Sirije, Eritreje, Nigerije i Somalije, dok je na hiljade stradalo na tom putu.

Kako razlikuju ribare od krijumčara

„Libijsku vladu niko nije konsultovao iz Brisela. Oni su nas ostavili u mraku kada je reč o njihovim namerama ovde, koju vrstu vojne akcije planiraju da izvedu u našim teritorijalnim vodama, to nas veoma zabrinjava“, kaže Dabaši. „Želimo da znamo kako oni mogu da razlikuju ribarske čamce i brodove krijumčara“, dodao je libijski ambasador u UN Ibrahim Dabaši.