Dok se nezaustavljivo širila vimbldonska groznica, samo je afera Barkliz banke izazvala više uzbuđenja i okupirala više prostora u britanskoj javnosti. Kao da kriza u evrozoni i njeno moguće širenje, uz sumorne prognoze, nisu dovoljna pretnja stabilnosti i poverenju u bankarski sistem, eskalirala je afera u vezi sa jednom od najvećih i najuspešnijih finansijskih institucija u Britaniji.
Otkriveno je da su zvaničnici Barkliz banke tokom 2008, u jeku globalne krize, prijavljivali centralnim finansijskim vlastima nižu vrednost libora, kamate po kojoj mogu pozajmljivati novac od drugih banaka na londonskom međubankarskom tržištu, nego što je to bio slučaj u realnosti. Barkliz je već morala da plati oko 290 miliona funti kazne zbog ovakve poslovne prakse.
Afera je pokrenula gomilu pitanja – pouzdanost raportiranja o vrednosti libora na kome počiva celokupni bankarski sistem, profesionalizam i poslovna etika menadžmenta u Barkliz banci, mehanizmi kontrole centralnih finansijskih vlasti i naravno – odgovornost. Najpre je izgledalo da pitanje odgovornosti neće otići do samog vrha Barkliza, pogotovo što je izvršni direktor Bob Dajmond bio decidiran da neće podneti ostavku i da će se boriti da odbrani ugled banke od postupaka pojedinaca koji navodno ne oslikavaju profesionalne standarde u samoj banci. Međutim, nakon ostavke predsednika banke Markusa Agiusa, jedan dan pre nego što će biti saslušan pred parlamentarnom komisijom, Dajmond je odlučio da podnese ostavku. Dan pre njegovog svedočenja pred komitetom u parlamentu, mediji su obelodanili pismo koje je takođe sadržalo eksplozivni materijal – sažetak razgovora između Dajmonda i Pola Takera, viceguvernera Nacionalne banke Engleske i glavnog pretendenta za naslednika guvernera. U pomenutom internom razgovoru Dajmond navodi kako mu je Taker u telefonskom razgovoru rekao da „postoji percepcija“ u određenim krugovima u vladi da je kamata koju prijavljuje Barkliz viša nego što bi morala da bude.
I tu se krije dubina problema i obrt drame – dok su početak krize spremno iskoristili laburisti, pritiskajući konzervativce da se formira nezavisna, neparlamentarna komisija predvođena sudijom koja bi ispitala sve okolnosti afere i tako iskoristili skandal za svoju politiku koja insistira na čvršćoj zakonskoj regulaciji Sitija, nakon objavljivanja ovog nejasnog i višesmislenog kominikea, konzervativci su preuzeli inicijativu optužujući laburiste da su indirektni saučesnici jer su 2008 bili na vlasti. Iako je sam Bob Dajmond tokom svedočenja negirao da je dobio ikakve sugestije da se kamata može prikazivati nižom, a Taker zatražio da obelodani svoju verziju događaja, neke nedoumice ostaju.
Zbog toga je prošle nedelje viđena jedna od najžešćih debata u parlamentu u poslednjih nekoliko godina između aktuelnog ministra finansija Džordza Ozborna, koji je javno optužio neke laburiste za saučesništvo u aferi i ministra finansija u senci i visokog funkcionera Laburista i u vreme kada se skandal odigravao Eda Bolsa. Tako je kriza od trejdera u Barkliz banci eskalirala do centralne banke Engleske, parlamenta i vlade.
Na svedočenju se Dajmond trudio da ostane konzistentan i nedorečen, tvrdeći da nije znao za aferu, da je za nju saznao nekoliko dana pre njenog izlaska u javnost, a da je ona izazvana pogrešnim tumačenjem kominikea koji je poslat nižim saradnicima. Navodno su njegovi saradnici ono što je neobavezni komentar sadržan u pismu protumačili kao instrukciju i počeli sa praksom prijavljivanja nižeg libora u odnosu na onaj koji su morali da plaćaju prilikom zaduživanja kod drugih prvorazrednih banaka u Londonu.
Dok afera čeka epilog na sednici parlamentarne komisije koja će ispitati sve okolnosti, a upražnjena mesta čelnika Barkliza čekaju svetske bankare spremne da sednu u te vrele stolice, mediji se fokusiraju na pitanje da li će Dajmondu biti osporeno pravo na realizaciju akcija banke u iznosu nešto većem od 20 miliona funti, pored 120 miliona koje je već zaradio.
Briga Borisa Džonsona
Političari su se potrudili da se promptno distanciraju od menadžera banke, a jedini koji je bio izuzetak je, i inače atipični, gradonačelnik Londona Boris Džonson, koji je ohrabrio Barkliz da što pre očisti ljagu sa svog imena i nastavi sa uspešnim poslovanjem. Pokroviteljska briga i popustljivost prema Sitiju, koju Džonson neretko pokazuje, ovde je koincidirala sa brigom za imidž banke koja je partner u njegovom projektu uvođenja javnih bicikla na svakom koraku, koji je započeo 2010. Od te godine, naime, javni bicikli brendirani logoom Barkliz banke se mogu sresti na svakom koraku u Londonu i voze ih svi, od studenata do poslovne elite i samog gradonačelnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
